Izvor: Politika, 27.Mar.2012, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenik pomirenja – temeljac sporenja
Iako je idejno rešenje obeležja na Savskom trgu, u slavu žrtava ratova i branilaca otadžbine od 1990. do 1999. izabrano na konkursu još pre šest godina, na dan otkrivanja znamenj ponovo su otvorena sva pitanja: od lokacije, preko izgleda, pratećeg teksta pa do toga kome je – posvećen
Ideja da se na Savskom trgu postavi spomenik žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 1999. koji neće imati nikakve ideološke oznake već se prilikom otkrivanja ovog znamenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u subotu našla na iskušenju. Pojedini članovi porodica koji su u ratnim sukobima izgubili svoje najbliže sprečili su gradonačelnika Dragana Đilasa da položi venac. Nezadovoljni izgledom spomenika, uz prigovor da na njemu „nema čak ni imena žrtava, a ni krsta”, poručili su da su i po 20 godina čekali odavanje počasti poginulima, a da je ono što su sada dobili „sramotno i ponižavajuće”.
Skupština grada, društva arhitekata i urbanista Beograda raspisali su još u decembru 2005. godine konkurs za idejno, likovno i arhitektonsko-urbanističko rešenje Savskog trga u Beogradu sa spomen-obeležjem „Žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990 do 1999. godine”. Pristiglo je oko 20 radova. U septembru 2006. žiri nije dodelio prvu nagradu, ali je odlučio da drugonagrađeni rad, čiji su autori Jelena Pančevac i Žarko Uzelac, tada studenti Arhitektonskog fakulteta, posluži kao osnov za izradu glavnog projekta.
– Njihov rad bio je najbliži zahtevu da se napravi trg koji će moći da se svakodnevno koristi, ali i da bude spomen-obeležje svim žrtvama ratova devedesetih godina. Zadatak konkursa nije sugerisao bilo kakav ideološki okvir, niti se bavio bilo čijom krivicom ili ulogom države u tim ratovima – napominje Milorad Mladenović, arhitekta i jedan od devet članova žirija. On dodaje da su članovi žirija jedino sugerisali autorima da u toku projektovanja razrade određene tehničke detalje.
Ni Udruženje žrtava ratova od koga je potekla inicijativa da se podigne spomenik, kaže Mladenović, u toku javne rasprave nije imalo zamerke kada je reč o izgledu spomenika.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 27. marta. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
D. Mučibabić – N. Belić
objavljeno: 27.03.2012
