Izvor: Blic, 22.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenja na papiru, gužve na ulicama
Beograđani, a posebno oni koji u toku dana moraju bar dva puta da pređu neki od mostova, već su se već pomirili sa sve dužim i sve češćim zastojima u saobraćaju, pa se gotovo i ne obaziru na učestale najave rešavanja pojedinih segmenata trenutno najvećeg problema svakodnevnog života u prestonici. U tom smislu veću pažnju nisu izazvale ni vesti da će se izraditi nekoliko studija koje bi trebalo da obezbede lakše kretanje putnika sa kraja na kraj grada, bilo da se oni voze gradskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prevozom ili sopstvenim automobilima ili se pak rešenja traže u nekom „trećem vidu" (rečni saobraćaj, gradska železnica...).
„BEOVOZ": Grad Beograd je ovih dana naručio Studiju prilagođavanja „Beovoza" gradskom prevozu, koju radi Saobraćajni institut CIP. Studija bi trebalo da bude završena do aprila, nakon čega će se znati da li će i na koji način „Beovoz" biti uključen u jedinstveni tarifni sistem. Međutim, i kada studija bude izrađena predstoji mnogo posla, pre svega da se obezbede kvalitetni vozovi za prevoz putnika.
- Integrisanje „Beovoza" u jedinstveni tarifni sistem je izvodljivo, a rok za izradu studije je šest meseci. Realni problemi su vreme i investicije. Prva stvar koju treba uraditi je kupovina valjanih voznih garnitura, kako bi prevoz putnika bio bezbedan, a za to treba obezbediti dodatna sredstva - kaže za „Blic" Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz.
Ukoliko bi „Beovoz" bio integrisan u javni gradski u njemu bi važile markice za prevoz putnika.
UDESI: Sekretarijat za saobraćaj i Policijska akademija izradiće studiju o saobraćajnim nezgodama na magistralnim putevima koji prolaze kroz Beograd. Studijom će biti utvrđena mesta gde se najčešće dešavaju saobraćajne nezgode, definisaće se najopasniji periodi u toku godine, a rezultati će biti upoređeni sa odgovarajućim istraživanjima bezbednosti saobraćaja u zemljama Evropske unije. Sve je veći broj saobraćajnh nezgoda, pa su nadležni odlučilida se pozabave jednim od najvećih saobraćajnih problema. Samo prošle godine zabeleženo je više od 25.000 i u njima je poginulo 198 osoba dok je 4.000 ljudi teže ili lakše povređeno.
TRAJEKTI: U poslednje vreme sve više se govori o uspostavljanju trajektne linije preko Dunava, između Zemuna i Borče. Gradski sekretarijat za saobraćaj potpisao je ugovor sa Saobraćajnim fakultetom o izradi Studije, a da li će trajekti prevoziti kamione preko reke i tako rasteretiti centralnu gradsku zonu znaće se tek po izradi studije.
- Uspostavljanje trajektne linije Zemun - Borča je veoma važan projekat za Grad, između ostalog, i zbog toga što bi dobar deo tranzitnog saobraćaja bio izmešten iz centra grada - napominje Zoran Pešovic, gradski sekretar za saobraćaj.
HIDROBUSI: Bojan Stanojević, gradski menadžer najavio je još u oktobru prošle godine da je „u toku izrada studije koja treba da pokaže da li je rečni saobraćaj moguć i da li bi ga Beogradani koristili". Studija predviđa i neke od mogućih relacija na kojima bi brodovi plovili. Međutim, čak i kad ova studija bude završena, ako se pokaže da je izvodljivo uspostaviti gradski saobraćaj na rekama, predstoji dosta posla. U blizini mesta gde će brodovi pristajati treba izgraditi autobuska i tramvajska stajališta, kako bi Beograđani kada pređu reku mogli da nastave putovanje. Takođe, kad je reč o trajektu, neophodno je i uraditi i prilaz ka obali sa borčanske strane Dunava.
TAKSI: Mašinski fakultet u Beogradu izradio je novu studiju o autotaksi prevozu kojom je ustanovljeno da je na ulicama grada optimalan boroj taksi vozila 4.725. Do istog optimalnog broja došlo se prilikom izrade prethodne dve studije, a jedina novina je u tome što će taj broj moći da se poveća za onaj broj taksista koji poseduju pravosnažna sudska rešenja za upis u taksi registar.
„Zeleni talas" i bez velikih studija
Krajem prošle godine počeli su radovi na uspostavljanju optičkih veza po glavnim saobraćajnim koridorima kao što su Bulevar despota Stefana, potez Dorćol – Vukov spomenik i ulice Kralja Milana i Kneza Miloša, a prenos će biti uspostavljen do centralnog sistema u Gradskom sekretarijatu za saobraćaj. U toku je okončanje priojekta izrade signalnih planova za 150 raskrsnica u centralnoj gradskoj zoni, na osnovu čega će 17 raskrsnica imati usklađen tzv. „zeleni talas".
