Izvor: Politika, 16.Jul.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leksikon predstavki, spomenar žalbi
Smanjen broj anonimnih prijava prosvetnoj inspekciji. – Najčešće se dovodi u pitanje izdavanje školskog prostora, uzimanje đačkog dinara, zapošljavanje nastavnika i otpuštanje „viškova”. – Sve više pritužbi zbog zlostavljanja na „Fejsbuku”
Ukupno 2.470 puta u ovoj školskoj godini (zvanično se završava 31. avgusta) prosvetni inspektori „češljali” su arhive prestoničkih kuća znanja da bi potvrdili ili opovrgli tvrdnje podnosilaca prijava pristiglih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na adresu sektora za inspekcijske poslove gradskog sekretarijata za obrazovanje. Novih zahteva za proveru valjanosti rada u obrazovnim ustanovama bilo je 1.117. Nezadovoljni zaključkom i odgovorom inspektora sugrađani su tražili da oni ponovo posete pojedine škole što su i učinili 1.026 puta. Uz to obavili su i 327 redovnih pregleda da bi utvrdili koliko su škole kadre da omoguće kvalitetan boravak i rad učenicima.
– Među podnosiocima prijava koje smo dobili od sugrađana 805 je poznatih i samo 148 nepoznatih. To znači da je svest o zaštiti prava dece podignuta i kod punoletnih učenika koji su podnosili pritužbe a i kod njihovih roditelja pa se punim imenom i prezimenom, navodeći tačnu adresu prebivališta, obraćaju prosvetnoj inspekciji – zaključila je Verica Kovačević, pomoćnik sekretara za obrazovanje iz sektora za inspekcijske poslove.
Smanjenje broja anonimnih žalbi, smatra ona, uliva nadu da raste poverenje sugrađana u rad ove službe.
Zaštita prava dece i učenika bila je okosnica samo 300 prijava od 2.470 pristiglih. Nijedna nije bila u vezi sa školarcima romske nacionalnosti. Pritužbe su se najčešće odnosile na prava iz radnog odnosa prosvetara, rad direktora, sekretara, stručne službe, odeljenjskog i nastavničkog veća, školskog i upravnog odbora, saveta roditelja, zapošljavanje prosvetara, proveru verodostojnosti diplome, izbor turističke agencije za organizovanje izleta i rekreativne nastave.
– To se najpre može objasniti činjenicom da ove 2010. godine oko 90 odsto rukovodilaca obrazovno-vaspitnih ustanova u Beogradu ulazi u reizbor. Podnošenje prijava je svojevrsno oružje za degradaciju direktora da se ne bi ponovo kandidovali. Najčešće se dovode u pitanje finansijsko i opšte poslovanje škola, izdavanje školskog prostora, uzimanje đačkog dinara, zapošljavanje nastavnika i otpuštanje „viškova” prosvetara – pojašnjava Kovačevićeva.
Ovakve pritužbe, mahom su anonimne i uglavnom se ispostavi da su neosnovane, ali bilo je i onih koje su ukazale na nepravilnosti u radu rukovodilaca škola.
– Pojedini direktori nisu raspisivali konkurse blagovremeno i zaposlenima bez odgovarajuće stručne spreme čuvali su radna mesta dve, tri godine ugovorima na određeno vreme. Pravdali su se kako čekaju da ministarstvo da zeleno svetlo da objave konkurs. Uvidom u dokumentaciju inspektori su utvrdili da se nadležnima nisu ni obraćali. Uhvaćeni na delu, nudili su izgovore. Navodno razgovarali su telefonom sa ministarstvom, zahteve su slali elektronskom poštom a onda u arhivi nisu sačuvali i-mejl, kao da bežanju od istine i odgovornosti nema kraja – kaže naša sagovornica.
Kada je reč o đacima i zaštiti dečjih prava redovno se obaveštava zaštitnik građana. Pritužbe su se najčešće odnosile na ocene iz gotovo svih predmeta, ali i vladanja, neprimerno i nepedagoško ponašanje nastavnika, broj pismenih i kontrolnih zadataka, organizaciju i trajanje časova, a roditelji se nisu libili da predlože kako predavači treba da rade svoj posao. Zamerki je bilo i na račun polaganja ispita: popravnih, maturskih, razrednih, prijemnih, na uslove rada u školama, bezbednost, vršnjačko nasilje, fizičke obračune đaka i uništavanje školske imovine.
– Sporadično je prijavljivano i „seksualno zlostavljanje učenika” a sve češće nam pristižu prijave za zlostavljanje na „Fejsbuku” – primetila je Kovačevićeva.
----------------------------------------------
Ukor osnovcu, otkaz nastavniku
Nasilje se manifestuje kao psihičko, fizičko, socijalno, eksploatacija i elektronsko prema pravilniku o protokolu koji važi od 14. maja ove godine, pojašnjava Verica Kovačević. Tim pravilnikom utvrđena su tri nivoa nasilja.
Opomena je najbezazlenija „kazna” za nasilničko ponašanje đaka. Ako ne urodi plodom pokreće se vaspitno-disciplinski postupak i primenjuju vaspitno-disciplinske mere – ukor i smanjenje ocene iz vladanja na dovoljno dva i nezadovoljavajuće jedan, premeštaj učenika u drugu osmoletku na osnovu odluke nastavničkog veća i uz saglasnost roditelja ili isključenje srednjoškolca iz škole bez prava nastavka školovanja u njoj. Ako su počinioci nasilja nastavnici u najmanju ruku biće im smanjene plate nekoliko meseci, a mogu da „popiju” i otkaz. Profesor, dakle, može da ostane bez posla, ali učenik bez osnovnog obrazovanja ne, čak ne može biti premešten u drugu osnovnu školu ako se roditelji protive toj odluci.
----------------------------------------------
Ponosni na rezultate
Podnosiocima pritužbi, koji ostave ime, prezime i adresu, inspektori šalju odgovore, a kada prijave prevazilaze nadležnost ovog sektora prosleđuju se – Školskoj upravi, ministarstvima prosvete, unutrašnjih poslova, finansija, za rad i socijalnu politiku, Gradskom centru za socijalni rad – sa kojima prosvetna inspekcija blisko sarađuje. Zajedničkim radom omogućili su srednjoškolcu da uspešno završi stručnu školu iako ga je u tome roditelj sprečavao. Jedan đak je medicinski zbrinut u odgovarajućoj ustanovi i nastavio je osnovno obrazovanje, iako je roditelj neosnovano zahtevao da to dete bude svrstano među obolele od autizma. Đaku srednje škole, koji je bio sklon pokušavanju samoubistva skakanjem kroz prozor, pomogli su da odustane od te ideje i postigne solidan uspeh na kraju školske godine.
Milenija Simić-Miladinović
objavljeno: 17/07/2010
