Izvor: Politika, 23.Jun.2014, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunalni poslovi pod lupom Beograđana
Promene u vođenju gradskih javnih preduzeća povećaće efikasnost njihovog poslovanja i kvalitet usluga koje pružaju, najavljuje pomoćnik gradonačelnika zadužen za komunalne delatnosti
Za oko dve nedelje Beograđani će svakodnevno biti informisani o tome kako svako gradsko javno komunalno preduzeće obavlja svoju delatnost, kaže za „Politiku” Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika Beograda zadužen za komunalne delatnosti. To će, najavljuje on, biti jedna od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neophodnih promena u vođenju javnih preduzeća kako bi se povećala efikasnost njihovog poslovanja i kvaliteta usluga koje pružaju. Sredstva koja će se uštedeti od nepotrebnih troškova reprezentacije, dnevnica, službenih putovanja, advokatskih usluga, marketinga, konsultantskih usluga i drugih stavki moći će da budu preusmerena na bolje obavljanje poslova zbog kojih su gradskih preduzeća osnovana.
– U toku je identifikovanje kriterijuma po kojima ćemo vrednovati kvalitet pružanja usluge svakog preduzeća. Recimo, za rad „Gradske čistoće” pratićemo kvadraturu opranih i očišćenih površina, količine iznetog smeća u kilogramima, a za „Zelenilo” površine pokošene u toku dana, broj intervencija na stablima drveća, površine zasađene cvećem i slično. Ti parametri biće praćeni na dnevnom nivou i svakog dana objavljivani na sajtu grada Beograda i u medijima – kaže Milosavljević i dodaje da je ovo drugi korak posle nedavnih ušteda.
Kolika je ušteda ostvarena do sada u javnim preduzećima?
Ukidanjem advokatskih usluga ušteđeno je 33 miliona dinara. Toliko su javna komunalna preduzeća plaćala privatne kancelarije, iako svako od njih ima svoju pravnu službu, a grad ima javno pravobranilaštvo, koje ih sad zastupa u parničnim postupcima. Analizom smo utvrdili i da u javnim preduzećima ima 263 službena automobila viška za koje je, kad uračunate prosečnu potrošnju, cenu goriva, izdatke za osiguranje, registraciju i rezervne delove, ostvarena ušteda od 110 miliona dinara godišnje, bez indirektnih troškova poput amortizacije ili dnevnica za vozače. Još toliko novca potrošeno je na plaćanje konsultantskih i marketinških usluga.
Koje su naredne mere?
Smanjenje troškova reprezentacije i upotrebe mobilnih telefona, a pre svega uvođenje centralizovanih javnih nabavki koje će voditi gradska Agencija za javne nabavke. Preko nje će se raspisivati objedinjeni konkursi za usluge koje su potrebne svim javnim preduzećima poput deratizacije, čišćenja, obezbeđenja, osiguranja... Tako se smanjuju troškovi javnih nabavki i mogućnosti zloupotreba, a doprinosi se i dobijanju povoljnije cene u odnosu na više malih pojedinačnih nabavki.
Šta je krajnje ishodište svih ovih mera?
Ideja je da se sve neracionalnosti u poslovanju javnih preduzeća suzbiju, uz istovremeno povećanje ostvarenih prihoda. Ova preduzeća 85 odsto svog profita prebacuju u gradski budžet. Uvećanjem njihovih prihoda i smanjenjem troškova stvara se prostor za veću dobit, a samim tim i više sredstava koja se prenose u budžet. Krajnji cilj je da preduzeća budu samoodrživa, da doprinose, a ne da budu na listi subvencionaša. Problem je što su u prethodnom periodu subvencije davane i preduzećima koja po prirodi posla mogu da donose profit, a bila su gubitaši.
Koja su to preduzeća i šta će biti s njima?
Na primer, „Pogrebne usluge” i „Ada Ciganlija” su uspele da se uz ovakve principe u ovoj godini konsoliduju i da ne budu na spisku preduzeća kojima se novim budžetom dodeljuju subvencije. Naš cilj je da gotovo sva preduzeća posluju na zdravim ekonomskim principima, umesto što su navikla da budu rasipnički orijentisana i nakačena na gradski budžet.
Ko će kontrolisati mogućnosti daljeg bespotrebnog trošenja gradskog novca?
Ovo nisu ad hok mere, jer se uporedo s njima uvođenjem procedura sprečava ponovna pojava ovih troškova. Tako na primer, uz prodaju viška službenih vozila, radi se na donošenju pravilnika o korišćenju automobila za sva preduzeća, a njihovo sprovođenje kontrolisaće Interna revizija grada Beograda. Tako će biti definisani svi uslovi, ko i kada može da koristi službene automobile. Više neće moći da se voze 24 sata i za privatne svrhe, da ih koriste službenici, sektorski direktori, sekretarice... Po istom principu proceduralno će se rešavati i svaka druga mera kako bi se uspostavio sistem i smanjio manevarski prostor za zloupotrebe. Istovremeno, interna revizija i budžetska inspekcija izdvojene su iz Gradske uprave i imaju ulogu nezavisnih tela koja će imati revizorsku ulogu.
D. Bukvić
objavljeno: 23.06.2014
