Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafedžije čuvaju kulturno blago
Korisnici spomenika kulture snose odgovornost za održavanje, na primer, električnih instalacija, ali i nadoknadu eventualne štete
Zgrada Pozorišnog muzeja u Gospodar Jevremovoj 19 proteklog vikenda, samo zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca, izbegla je vatrenu stihiju. Nadstrešnica letnje bašte restorana "Teatroteka", koji se nalazi u podrumu ovog muzejskog zdanja, izgorela je i pretila da će uništiti i muzej, inače kuću predratnog trgovca Miloja Božića iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1836. godine. Božićeva kuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i predstavlja jednu od najbolje sačuvanih građevina takozvane srpsko-balkanske arhitekture.
Prema rečima Lidije Kotur, iz Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, izgorela nadstrešnica je podignuta sa odobrenjem ove institucije.
– Nadstrešnica ovog restorana imala je neophodnu dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Projektovao ju je arhitekta Mihailo Mitrović i dobila je naše odobrenje, jer se uklapala u ambijentalnu celinu. Dakle, Zavod korisnicima spomenika kulture izdaje mere tehničke zaštite koje podrazumevaju samo konzervatorske uslove, odnosno arhitektonske promene na objektu. Namenu objekta određuju korisnici i oni su dužni da nabave sve dozvole od javnih komunalnih preduzeća, gradskih sekretarijata, EDB-a i protivpožarne policije. Požar nije zahvatio muzej, samo su malo nagorela prozorska krila ka dvorištu – objašnjava Lidija Kotur.
Požar koji je zamalo uništio ne samo Muzej pozorišne umetnosti već i susedni Vukov i Dositejev muzej, gde je nekad bila čuvena Velika škola, ponovo je u žižu interesovanja javnosti vratio pojavu da u zdanjima od velikog kulturnog značaja sve više niču kafići, restorani i klubovi. Bez obzira što je neka zgrada zaštićeni spomenik kulture, kako saznajemo, korisnik tog zdanja može da odredi njegovu namenu. Prema rečima Koturove, Gradski zavod za zaštitu spomenika može samo da preporuči namenu objekta, ali je konačna odluka i odgovornost na vlasniku.
– Zavod daje svoje mišljenje o mogućoj nameni i zalažemo se za javnu namenu i samostalno održavanje svakog spomenika kulture. Neko će prvi put ući u Božićevu kuću možda samo zbog restorana, ali će ga to verovatno zainteresovati i da poseti Pozorišni muzej. To nije ništa neobično. Najbolji primer za to je zdanje Studentskog kulturnog centra, nekadašnji Oficirski dom u kojem se su održavali balovi, a danas su tu klub i galerija. U javnosti su nastale dileme oko namene, naročito prilikom prodaje nekog spomenika kulture, poput kafane "?". Ali, Zavod polazi od pretpostavke da kupac zna da kupuje spomenik kulture i da ima obavezu da se prema njemu ponaša u skladu s njegovim kulturno-istorijskim značajem – kaže Lidija Kotur i dodaje da poslednjih godine vlasnici veoma dobro znaju šta su njihova prava i obaveze.
Osim što mogu da biraju namenu, korisnici spomenika kulture snose i odgovornost za održavanje, na primer, električnih instalacija, ali su u obavezi i da nadoknade eventualnu štetu.
– Kao što svaki vlasnik stana odgovara za svoje električne instalacije, tako i korisnik spomenika kulture odgovara za eventualno loše instalacije. Ipak, pozitivno je što su se sve gradske institucije otvorile prema građanima, a pre nekoliko godina su zaposleni u svim institucijama Beograda prošli protivpožarnu obuku – kaže naša sagovornica iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda.
S obzirom na to da su spomenici kulture uglavnom veoma stare zgrade sa najčešće lošim instalacijama rizici od, na primer, požara su veliki. Osim toga, prema aktuelnim propisima o svim tim rizicima u praksi "vode" računa korisnici tih zgrada, iako je u pitanju nacionalno blago. Sve to dovodi do zaključka da bi za požar ili poplavu, u kojima bi eventualno bio uništen deo kulturnog blaga, odgovarao kafedžija ili vlasnik kluba, iako je objekat pod zaštitom države.
Nenad Radičević
[objavljeno: 18.07.2006.]
