Izvor: Studio B, 16.Sep.2011, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dani evropske baštine
U okviru „Dana evropske baštine" 17. i 18. septembra, organizovano je razgledanje tašmajdanskih pećina i drugi zanimljivi programi
Uz obavezno prethodno prijavljivanje, građani će moći da pogledaju jedno od najzanimljivijih i najmanje poznatih mesta u Beogradu u 9.30, 11, 12.30 i 14 časova, a okupljanje grupa je ispred ulaza u pećinu u Aberdarevoj ulici.
Prvi detaljan opis i istraživanje ovog prostora objavljeni su u knjizi Zorana Nikolića i dr Vidoja Golubovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << „Beograd ispod Beograda", koja je prvi put izašla 2002. godine, a do sada je imala čak sedam izdanja. Pre toga pećine su bile neka vrsta vojne tajne i pristup u njih bio je zabranjen.
Istorija tašmajdanskih pećina počinje još od rimskih vremena, kada se odatle vadio kamen za gradnju mnogih bitnih singidunumskih građevina. Od tog materijala bio je sačinjen i rimski vodovod, kao i mnogi sarkofazi koji i danas postoje u važnim beogradskim muzejima.
U vreme turske vlasti ovo mesto i dobija današnji naziv, od dve turske reči: „taš" - kamen i „majdan" - rudnik.
Putopisac Feliks Kanic 1860. godine beleži da je u pećinama moglo da bude smešteno čak 600 volujskih zaprega, a mnogi srpski trgovci su se obogatili vadeći šalitru sa ovog mesta.
U ovom prostoru Karađorđe skriva svoj štab kada je tokom Prvog srpskog ustanka otimao varoš od Turaka, tu se skrivaju žene, nejač i starci tokom strašnog bombardovanja na početku Prvog svetskog rata, a u Drugom svetskom ratu nemački komandant Aleksander fon Ler ovde pravi sklonište za Vermahtovu komandu za jugoistok, koja je imala sedište u sadašnjoj zgradi Skupštine.
Danas postoje tri sačuvane pećine, kao i prostor koji je bio odvojen za boravak nemačkih vojnika. Tokom ratnog vremena tu je postojao veliki dizel-generator za napajanje električnom energijom, kao i telefonska mreža. Nekada su postojali i kamionski ulazi u ovaj prostor, ali su neke pećine danas urušene ili zatrpane.
Vodiči kroz unutrašnjost Tašmajdana biće autori knjige „Beograd ispod Beograda" Zoran Nikolić i dr Vidoje Golubović.
Obeležavanje „Dana evropske baštine" u Narodnoj banci Srbije
U okviru „Dana evropske baštine" u prostorijama centralnog hola Narodne banke Srbije, u Ulici kralja Petra 12, gde posetioci mogu da pogledaju izložbene postavke, predstavljene su specifičnosti naše kulturne baštine koju čini novac i poruke koje emituje preko idejnog rešenja i likovnog izraza, kao i samo zdanje banke.
Zgrada Narodne banke Srbije, u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših zdanja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države. Zgrada, namenski zidana za Narodnu banku, dograđena je u periodu od 1922. do 1925. godine. Projekat za osnovni i dograđeni deo, uključujući i idejno rešenje za uređenje enterijera, izradio je Konstantin Jovanović, poznati bečki arhitekta srpskog porekla.
Obilazeći svečani hol i svečanu salu, posetioci će imati priliku da, kao i prethodnih godina, uživaju u dekoraciji enterijera, izvedenoj primenom umetničko-zanatskih radova u kombinaciji raznih materijala i tehnika, karakterističnoj za to vreme, a u izložbenom prostoru će moći da pogledaju stalnu postavku „Novac na tlu Srbije" i tematske izložbe, kao i kratke video-zapise. Na kraju obilaska sledi originalan i nesvakidašnji prigodan poklon.
Program „Otvorena vrata Narodnog pozorišta"
U okviru „Dana evropske baštine" u Narodnom pozorištu sutra u 11 časova organizovaće se program pod nazivom „Otvorena vrata Narodnog pozorišta".
U dobro osmišljenoj turi kroz zgradu teatra, posetioci će, uz medijatora dr Milovana Zdravkovića, saznati najosnovnije istorijske podatke o ovom zdanju kulture od nacionalnog značaja, upoznati se sa procesom rada, obići garderobe, radionice, pozorišni bife...
- Naš cilj je da publici omogućimo da se na licu mesta uveri kako se stvaraju pozorišne iluzije, scenska magija, kako se baštini istorija teatra. Ovaj model organizovanih obilazaka pozorišta postoji u mnogim značajnim teatrima, a naša želja je da se i na ovaj način približimo nacionalnim teatrima u svetu - kaže gospodin Zdravković.
Ovaj događaj će biti obogaćen i drugim promotivnim aktivnostima koje će početi u 10.30 časova ispred glavnog ulaza i trajaće do 15 časova.
Akciju, koja je prvi put održana u subotu 27. marta prošle godine u okviru projekta „Dan i noć u pozorištu", podržalo je čak 99 posto ispitanika - pokazali su rezultati ankete koja je tim povodom urađena sa posetiocima koji su prisustvovali obilasku zgrade. U anketi je učestvovala 121 osoba starosne dobi od 16 do 79 godina, od kojih 65 posto ima visoku, a ostali srednju stručnu spremu.
Bilo je i brojnih komentara, a jedan od najlepših glasio je: „Narodno pozorište je uvek bilo simbol ovog grada, samo nastavite tu tradiciju"!
Kontakt za rezervacije, za najavu poseta: lično na blagajni Narodnog pozorišta, ili telefonom 2620-946.
