Izvor: Politika, 13.Okt.2009, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradski trgovinski lanac održali SOS marketi
Od 130 miliona dinara mesečnog prometa ovog trgovinskog preduzeća, više od 90 miliona obavi se u radnjama za socijalno ugrožene građane. – Pokriva oko dva odsto tržišta prestonice
Najstariji prestonički trgovinski lanac „Jabuka” proslavlja ovih dana 61. rođendan. Osnovan 1948. godine, nekada je imao više od 60 prodajnih objekata, a danas potrošačima nudi robu u tridesetak radnji. Privatizovana pre četiri godine „Jabuka” se polako oporavlja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvaranjem SOS marketa uvećava promet i trudi se da uhvati korak sa drugim trgovinama. O tome kako posluje u vreme krize, sa kojim se problemima suočava i kakvi su planovi za budućnost, za „Politiku” govori Milorad Mišković, generalni direktor ovog preduzeća već duže od 20 godina.
Koji deo beogradskog tržišta „Jabuka” danas zauzima?
„Jabuka” je nedavno držala svega 1,5 odsto prestoničkog tržišta, ali pojavom SOS marketa uspeli smo da pokrivenost povećamo na oko dva odsto. Imamo ukupno 35 prodajnih objekata, od toga 12 SOS marketa. To su uglavnom prodavnice površine od 100 do 200 kvadratnih metara, a imamo i jedan megamarket na Zvezdari površine 1.000 kvadrata. Ukupni prodajni prostor „Jabuke” je 11.500 kvadrata.
Šta se promenilo u „Jabuci” od kada je privatizovana? Kolika je prosečna plata?
Prosečna plata u „Jabuci” iznosi oko 26.500 dinara. U februaru 2005. većinski vlasnik postao je Đorđe Nicović, koji danas ima 83 odsto akcija, a 10 do 12 odsto poseduju radnici i penzioneri. Firma je pre privatizacije bila gubitaš, a posle promene vlasništva počela je dobro da radi. I nije bilo otpuštanja radnika. Godišnje renoviramo po desetak objekata i još pet nije obnovljeno. Osavremenjen je i vozni park. Stari kamioni sa ciradama, zamenjeni su novim vozilima sa „termokingom” što omogućava odgovarajuće temperature za transport hrane. Osavremenjen je „Jabukin” supermarket na Bajlonijevoj pijaci i kupljen objekat od 350 kvadrata na Ceraku.
Da li su u „Jabukinu” maloprodaju uključene i druge firme Đorđa Nicovića, vlasnika?
Oni su naši značajni snabdevači i zahvaljujući tim preduzećima uspevamo da opstanemo. Firma vlasnika, „Nicko agrar” iz Banatskog Brestovca snabdeva nas voćem i povrćem, pa tako jabuke „ajdared” prodajemo za svega 19 dinara, što je najjeftinije u Beogradu. Iz istog razloga potrošačima nudimo i krompir za samo 17,50 dinara. Još jedno preduzeće Đorđa Nicovića, PIK Bečej snabdeva nas smrznutim povrćem, a mlinsko-pekarska industrija „Napredak” iz Velike Plane, hlebom koji košta 23 dinara. Ove firme omogućavaju nam da preživimo.
Promet u trgovini je zbog krize umanjen između devet i 15 odsto. Kakva je situacija kod vas?
Pad prometa u „Jabuci” zbog krize je 11 odsto, ali zato SOS marketi veoma dobro posluju i profit u njima je uvećan čak 50 odsto. Primera radi, u maju je promet u SOS marketima iznosio oko 45 miliona dinara, a sada se povećao na 90 miliona.
Kako posle šest meseci od otvaranja posluju SOS marketi?
Tih 12 prodavnica za socijalno ugrožene sugrađane prave veći promet nego preostalih više od dvadeset objekata „Jabuke”. U njima se svakodnevno snabdeva oko 100.000 naših sugrađana. Zato imamo u planu i da „Jabukin” supermarket na Bajlonijevoj pijaci pretvorimo u SOS radnju budući da u centru grada nemamo takvu prodavnicu. Najniže cene u gradu u ovim radnjama su posledica niskih marži koje iznose od pet do osam, a najviše deset odsto. U drugim „Jabukinim” radnjama marže su od 25 do 30 odsto. SOS market je zato naš najveći trgovački brend.
Da li imate dugova prema dobavljačima?
Da. „Jabuka” duguje dobavljačima oko 200 miliona dinara. Tražili smo od banaka 100 miliona, ali nažalost, nismo uspeli da dobijemo kredite vlade za nelikvidnost. Čudno je da su prednost imali pojedini trgovinski lanci iz inostranstva, a ne domaći. Zato nastojimo da sami izmirimo dug prema dobavljačima. Kako naš ukupni mesečni promet iznosi između 130 i 140 miliona dinara, mesečno dugovanja umanjujemo za po 30 miliona i za nekih pola godine ćemo isplatiti sve dobavljače. Neki od dugova su, nažalost, stari i po šest meseci. Ali, u SOS marketima koji odlično posluju dobavljače isplaćujemo tačno u dan. Hleb, mleko i meso plaćamo na 30 dana, a druge artikle na 60 dana.
Kako opstajete na tržištu? Kako se borite sa konkurencijom, a kako za potrošače?
„Jabuka” ima verne i odane kupce. Nove privlačimo akcijskim sniženjima, niskim cenama i poboljšanjem uslova trgovine. Kada su pre nekoliko godina svi trgovci ukinuli čekove, mi nismo.
Što se tiče konkurencije, uvek je dobrodošla, ali lojalna. Već smo desetak puta konkurisali za lokacije u Novom Beogradu, nismo uspeli da ih dobijemo jer lokalna samouprava nije bilo raspoložena za to iako smo ponudili uslove kao i drugi trgovinski lanci. Iako već imamo prodavnice u blokovima 30 i 44, kao i na Bežanijskoj kosi, želimo da se proširimo jer se u Novom Beogradu obavlja najveći trgovinski promet.
Zašto niste uveli privatne robne marke, kao što su uradili svi ostali trgovinski lanci?
Nameravali smo da napravimo svoju robnu marku, ali smo od toga odustali jer nismo uspeli da se dogovorimo sa proizvođačima hrane. Takva roba je najjeftinija, ali nedovoljno dobrog kvaliteta. Mi smo hteli naš proizvod koji bi bio najjeftiniji i dobrog kvaliteta, ali u tome nismo uspeli.
Postoje li planovi o širenju „Jabuke” izvan Beograda?
Ne, „Jabuka” ne namerava da se širi izvan Beograda, a nikada nismo ni imali objekte izvan prestonice. Ali, to ne važi kada je reč o našim SOS marketima. Imamo više od 50 zahteva iz gradova u Srbiji da otvorimo radnje za ugrožene stanovnike. Pregovaramo sa Pančevom i Rumom, a jedan smo već otvorili u Inđiji. Pojedine opštine, poput Medveđe besplatno nam nude objekte, ali ne možemo da im izađemo u susret jer bi tamo zbog transporta bilo nemoguće održati niske cene.
Kako je izgledala „Jabuka” pre 20 godina kada ste došli na čelo ovog preduzeća?
„Jabuka” i ja smo vršnjaci, oboje smo '48. godište. Ovde sam više od dve decenije i mnogo toga se promenilo. Tada se najviše robe prodavalo na pijacama, a imali smo i dvadesetak montažnih objekata. Radnici „Jabuke” bi spajali po tri tezge i prodavali voće i povrće. Zeleniš je tada sa oko 50 odsto učestvovao u ukupnom „Jabukinom” prometu, a danas taj procenat iznosi između šest i sedam.
Vremenom smo prešli na sistem zidanih samoposluga i razvijali maloprodajnu mrežu u gradu. Ali, najveći kvalitet koji je „Jabuka” još tada imala je naš moderan centralni magacin u Ulici svetog Nikole sa viljuškarima i liftovima, površine 3.500 kvadrata.
Šta planirate u narednom periodu?
Prioritet nam je da popravimo likvidnost kako bismo nastavili sa ulaganjima. Zatim, planiramo širenje SOS marketa i otvaranje „hard” diskonata. To će biti radnje u kojima će cene biti svega tri ili četiri odsto više nego u SOS marketima, a u njima će moći da pazare svi građani. Nadam se da će „Jabuka” uspeti da se izbori sa sadašnjim problemima i da će ostati jedini beogradski trgovinski lanac koji je preživeo sve nedaće u poslednjih 20-30 godina.
Stefan Despotović
[objavljeno: 13/10/2009]
