Izvor: Politika, 18.Apr.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Igra u tuđem dvorištu
KAKO NAJBOLJEG PRIJATELJA NE ZVATI NA SVADBU: Džordž Kluni i Opra Vinfri zvezde su čiju je predizbornu podršku Barak Obama oberučke prihvatio, ali je njegovoj mogućoj naslednici Hilari Klinton i britanskim laburistima daleko teže da u kampanjama prigrle zvezde, i to iz sopstvenih redova: Bila Klintona i Tonija Blera. Vođa Laburističke stranke Ed Miliband pred majske parlamentarne izbore izbegava da pomene Blera kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ovaj nije reformisao partiju, triput pobeđivao na biralištima i obećao po hiljadu funti za štab svakog laburiste u kritičnim izbornim jedinicama. Bivši premijer je ušao u kampanju pozivajući Britance da ne glasaju za vladajuće konzervativce, ali bi Miliband više voleo da je Bler ostao po strani. Distanciranje je jasno ako se zna da je nekadašnji šef Dauning strita postao jedan od najomraženijih političara na Ostrvu, savetnik i najrepresivnijih režima na svetu, bliskoistočni mirotvorac koji u Palestini obezbeđuje poslove „Džej Pi Morganu” i „car” poslovne imperije sa mutnim poslovima sa Abu Dabijem, Kazahstanom i Egiptom. Sa druge strane Atlantika, Hilari Klinton je u trci za Belu kuću, ali još ne zna koju će ulogu igrati njen suprug i bivši predsednik. Teško joj je da se odrekne izvanrednog političkog talenta Bila Klintona, kome i protivnici priznaju da je sjajan govornik i da sa lakoćom osvaja naklonost ljudi i glasove birača. Ali, on je već umeo da zagorča kampanju svojoj supruzi. Na izborima 2008. probao je da marginalizuje njenog stranačkog rivala Baraka Obamu, kao „crnog kandidata” i političara koji obećava „najveću bajku koju sam čuo”. Gde smestiti Bila, samo je jedno od pitanja na koja će najjača kandidatkinja morati da smisli neki odgovor, jer sve zanima šta ona misli – od minimalne nadnice do ratova na Bliskom istoku i obodu Evrope.
HAJDE DA DEMOLIRAMO TUĐI STAN: Ukrajina i Jemen dva su lica istog rata – putem posrednika. Svetske ili regionalne sile tamo odmeravaju snage i osvajaju ili potvrđuju svoju interesnu sferu, mada zvanično nisu u sukobu. Iranci su rešili da ojačaju uticaj na Arapskom poluostrvu pa su naoružali jemensku šiitsku manjinu koja je osvojila velike delove zemlje uključujući prestonicu Sanu. Amerikanci su prošlog meseca povukli svoje vojnike iz baze u Jemenu, sa kojim su proteklih godina sarađivali u likvidiranju pripadnika Al Kaide. Kada je Saudijska Arabija videla da se američke trupe povlače baš kao i jemenska sunitska većina, odmah je krenula da bombarduje Hute. Rijad je čvrsto rešen da Hutima, pa posredno i Irancima, ne dozvoli da zavladaju u onom delu Jemena oko prolaza Bab el Mandeb, koji spaja Crveno more sa Adenskim zalivom i koji je glavna putanja prolaza saudijske nafte. Saudijci sada opremaju jemensku većinu u nadi da će ona i dalje kontrolisati tesnac kroz koji svakog dana putuje oko četiri miliona barela crnog zlata za strana tržišta. U Ukrajini jednog dana napreduje centralna vojska, drugog – pobunjenička proruska vojska sa istoka, ali na kraju će se računati samo ko je tu „teritoriju” upisao kao svoju: Zapad ili Moskva. Kremlj i Viktor Janukovič su mislili da Ukrajinu sasvim sklone sa briselskog koloseka, na šta im je Zapad odgovorio na majdanskom megdanu. Janukovič je pobegao, vlast su preuzeli proevropski i proamerički političari, dok se ruska manjina u Donjecku i Lugansku latila oružja, obećavajući da njena teritorija nikad neće ući EU i NATO. SAD, EU i NATO opremaju Kijev, dok je Moskva negirala da naoružava pobunjenike, a predsednik Vladimir Putin u nedavnom intervjuu istakao da se ruska vojska ne nalazi u Ukrajini. To, naravno, ne remeti činjenicu da će linija ustaničkih pobeda biti linija širenja Severnoatlantske alijanse ka Rusiji.
ŠTO JE LEPO POD SANKCIJAMA: Putin je u istom intervjuu, odgovarajući na pitanja građana, kazao da će zapadne sankcije uvedene Moskvi još dugo trajati i da Rusija treba da ih iskoristi za razvoj sopstvene privrede. Zabrana uvoza i izvoza, koju su nametnule SAD i EU zbog krize u Ukrajini i aneksije Krima, dobra je prilika za zemlju, smatra Putin. Država će modernizovati industriju i poljoprivredu, rekao je, mada nije dodao kako će to da uradi bez strane tehnologije i priliva deviza. Kako je samo čudna ova poruka! Upravo se Putinova vlada snažno založila da svet prestane da ekonomski kažnjava Iran ako Teheran odustane od obogaćivanja uranijuma, potrebnog za pravljenje atomske bombe. Kakve su im životne prilike za napredovanje bile pod sankcijama najbolje su pokazali Iranci koji su izašli na ulice da proslave čim su čuli za uspeh pregovora o nuklearnom programu u Švajcarskoj. SAD su najavile i ukidanje ekonomske blokade Kube. Kremlj se američkoj kažnjeničkoj politici prema Kubancima oduvek protivio, pa je čudno da je sada za sebe priziva.
Jelena Stevanović
objavljeno: 19.04.2015
Pogledaj vesti o: Barak Obama
