Izvor: Blic, 12.Jan.2010, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obustavljen štrajk u termoelektrani "Nikola Tesla"
Sindikati u javnim preduzećima idu na odmrzavanje opšteg kolektivnog ugovora radi isplata regresa i toplog obroka, ali taj trošak država i drugi poslodavci ne mogu podneti jer iznosi dve milijarde evra na godišnjem nivou.
Do kraja januara Socijalno-ekonomski savet i Vlada odlučiće o povećanju minimalne cene rada, ali i to najviše za procenat porasta troškova života.
To u izjavi za "Blic" kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, i ističe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da nema osnova za odmrzavanje Opšteg kolektivnog ugovora (OKU), iako bi na Socijalno-ekonomskom savetu ta mogućnost trebalo da bude razmatrana. Da li će i kad biti ta sednica zavisi od ministra Rasima Ljajića koji je sada predsedavajući Saveta.
- Ništa se nije promenilo u odnosu na 2009. godinu i nema osnova za primenu OKU. Prošle godine smo krenuli u izradu prvih granskih ugovora, i to za građevinarstvo, metalski i hemijski kompleks, ali to nije završeno. Osnovni problem je u tome što granski ugovori moraju da daju više nego OKU, a mi nemamo pare ni da isfinansiramo ono što propisuje OKU. Zahtevi sindikata su nemogući: da ostane isti broj zaposlenih, da se isplaćuju regres i topli obrok, a pri tom nema dovoljno posla - dodaje Atanacković.
Među prvima koji su zatražili povećanje primanja su sindikat EPS-a i sindikati "Telekoma".
Milovan Despotovć, predsednik štrajkačkog odbora Termoelektrane „Nikola Tesla" (TENT), juče po podne je izjavio da su predstavnici rukovodstva i sindikata TENT-a potpisali sporazum o zahtevima zaposlenih u toj termoelektrani, čime je prekinut štrajk u TENT-u. Despotović je rekao da su štrajkačke aktivnosti obustavljene i da je dogovoreno povećanje plata zaposlenima u TENT-u za oko 8,5 odsto, po osnovu uvećanja zarada na osnovu smenskog rada i usklađivanja plata sa inflacijom. Despotović je rekao da će povećanje zarada biti isplaćivano sa januarskom platom i biće isplaćivano iz dobiti preduzeća.
Štrajk upozorenja u TENT-u počeo je pre tri dana dvoipočasovnom obustavom isporuke uglja u termoelektrani koja proizvodi polovinu električne energije u Srbiji. Radnici su bili nezadovoljni dogovorom EPS i Vlade od petka.
Kako je za „Blic" izjavio Despotović, neka sporna pitanja su tokom jučerašnjih razgovora brzo prevaziđena.
- Minimum procesa rada podrazumeva rad sa 90 odsto kapaciteta. Proizvodnja može da bude umanjena za 10 odsto i to je to. Nismo imali potrebe za radikalizacijom protesta – rekao je Despotović.
Slavoljub Kandić, predsednik Jedinstvenog sindikata "Telekom Srbija", rekao je juče da od današnjeg razgovora u ministarstvima finansija i telekomunikacija zavisi da li će stupiti u štrajk koji su najavili.
- Naše zahteve podržava poslovodstvo, ići će sa nama na te pregovore. Uputili smo opširno pismo i premijeru Cvetkoviću, očekujemo da i on reaguje. Iako poslujemo u uslovima konkurencije, sistem zarada nam je kao kod ostalih javnih preduzeća koja su monopolisti. Dolazi nam drugi operator fiksne telefonije i iz našeg preduzeća otići će 1.000 najkvalitetnijih zaposlenih. Moramo se zaštititi od toga. U "Dojče Telekomu" koji je pokupovao gotovo sve u našem okruženju 27 odsto ukupnog prihoda odlazi na zarade, a kod nas samo desetak odsto. Tražimo iste uslove za rad. Ne može se naš monter ili tehničar koji prima svega 40.000 dinara porediti sa onima koji nisu zaposleni u telekomunikacijama - priča Kandić.
Nemoralni zahtevi monopolista
- Velika je razlika u protestu radnika u Kuršumliji u odnosu na EPS ili „Telekom" gde je prosek plata 50.000 dinara, ili u TENT-u, gde je prosečna zarada bar 40.000. Ne znam s kojim pravom se žale na takve plate, kad radnici u Kuršumliji nemaju od čega da prežive. Nemoralno je to što sindikati u ustanovama i javnim preduzećima koji su monopolisti (struja, voda), kao i taksisti koji prete blokadom saobraćaja, dobijaju šta traže i svojom sebičnošću ugrožavaju preživljavanje velikog broja radnika koji imaju mnogo manje plate od njih. Lično mislim da država mora da proveri privatizacije koje su bile na ivici kriminala, jer su ljudi iz polusveta kupovali firme. Njih ne smatram poslodavcima zato što poslodavci žele da zapošljavaju, a ne da otpuštaju. Zato su sve vlade koje su bile pre ove odgovorne što sada gotovo da nemamo štrajkove, već umesto njih imamo proteste, pobune i radikalne mere kao što je blokada pruge ili samopovređivanje - kaže za „Blic" Nebojša Atanacković.
