Izvor: RTS, 25.Jan.2015, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deponije - problem koji Srbija mora da reši
U Srbiji ima oko 3.500 divljih deponija. Najviše ih je na obodu prestonice, uz Ibarsku magistralu i oko velikih pijaca. Godišnje proizvedemo 2,62 tone smeća, od čega četvrtinu bacimo u prirodu a ostatak na neuređena smetlišta. Deponije ne samo da ruže naselja, već imaju dalekosežne štetne ekološke i zdravstvene posledice.
Srbija problem deponija mora da reši pre ulaska u Evropsku uniju, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ali i da se okrene reciklaži kao perspektivnoj i ekološki važnoj industriji.
Iako dnevno proizvodimo dvostruko manje smeća nego evropske zemalje - kilogram po stanovniku, na obodima gradova je, reklo bi se, neevropska slika. Divlje deponije pune su hrane, kabastog smeća, mrtvih životinja, industrijskog otpada.
Tako građani mesne zajednice Sopot u Požarevcu više od dve decenije muku muče sa smećem tik uz svoje kuće, čekajući izmeštanje deponije.
"Velike primedbe građana odnose se na zagađenje podzemnih voda kao i aerozagađenje koje je prisutno naročito u letnjim mesecima", kaže Dejan Vitomirac, predsednik Mesne zajednice Sopot u Požarevcu.
U većem delu Srbije je slična slika.
"Čačak u poslednjih godinu dana na osnovu prijava građana i predsednika mesnih zajednica ima 64 lokaliteta na kojima je sporadično nastala gomila smeća", kaže Ljubomir Siroka, direktor JKP "Komunalac" iz Čačka.
Bez obzira što se godišnje ukloni 150.000 kubnih metara smeća, za isti period, samo u Beogradu nikne novih 200 deponija.
Prestonica čisti za sobom, ali se i dalje sapliće o sopstveno đubre. Zbog toga će ove godine, za te namene izdvojiti više od 120 miliona dinara.
"Mi ćemo najpre rizična mesta, posebno na Ibarskoj magistrali i oko veletržnica, pokriti kamerama. To su inače mesta gde se stalno prave deponije i na taj način ćemo moći da kaznimo one koji odlažu građevisnki materijal ili sličan materijal na divlje deponije", kaže Goran Vesić, menadžer grada Beograda.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović smatra da je najveći zadatak na komunalnim preduzećima i da oni treba da pokažu ažurnost na terenu kako bi smeće brže uklanjali.
Sa druge strane, kaže Radović, lokalne samouprave, republička odnoso gradska vlast kao i mediji i civilni sektor trebalo bi da budu uključeni na polju podizanja svesti o zaštiti životne sredine.
Dok je za Evropu smeće industrijska sirovina, za Srbiju je izvor zaraze i zagađenja. U ovom trenutku recikliramo samo 10 odsto otpada, što je četiri puta manje nego u uniji. Procena Privredne komore Srbije je da se zbog toga godišnje u deponije zatrpa 50 miliona evra.
"Nepravedno je da Srbija godišnje uvozi stari papir u vrednosti od 10 miliona evra, da nema dovoljno otpadnog ambalažnog stakla a znamo da je to sada strateška sirovina i nepravedno je da naša industrija nema dovoljno resursa otpada da bi mogla da daje pun novi proizvod", kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.
Najskuplje i najobimnije poglavlje u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji čeka nas upravo u oblasti zaštite životne sredine. Usklađivanje propisa i prakse očekuje se u narednih 15 godina a za to će Srbiji biti potrebno, procenjuje se, oko 10 milijardi evra.
Pogledaj vesti o: Ibarska magistrala, Evropska Unija
.jpg)
