Izvor: Politika, 12.Mar.2011, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umro msje Jovica Veličković
Opelo dugogodišnjem novinaru naše kuće i dopisniku francuskih listova „Ekip” i „Frans fudbal” biće u ponedeljak, u 14 č, na beogradskom Novom groblju, gde će biti i sahrana
Juče je u Beogradu preminuo čovek koji je uvek prvi u Jugoslaviji i među prvima u svetu znao ko će biti proglašen za najboljeg fudbalera godine u Evropi. Msje Jovica Veličković je bio taj koji je iz naše zemlje predlagao igrače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su zaslužili Zlatnu loptu pariskog „Frans fudbala”, fudbalskog izdanja čuvenog sportskog lista „Ekip”, kao njihov dopisnik do čijeg su mišljenja i te kako držale obe redakcije.
Jovan Veličković je rođen 18. avgusta 1928. u Vranju, ali je prohodao u Beogradu pošto su se njegovi preselili u prestonicu kad je bio šestomesečna beba. Ceo život je posvetio fudbal u koji je zakoračio kao igrač.
U juniorima Crvene zvezde se toliko isticao prefinjenom tehnikom da je Ljubiša Vukadinović, sinonim ne samo Sportske rubrike „Politike”, nego i celokupnog jugoslovenskog sportskog novinarstva, napisao da „mladi Veličković može da uradi s loptom sve izuzev da je – pojede”.
Ipak, Veličkoviću nije bilo suđeno da ostavi trag kao fudbaler, ali je to nadoknadio kao fudbalski novinar i to s kamatom.
Pisao je za specijalizovani list „Fudbal”, koji je izlazio od 1951. do 1969, i ilustrovani sportski nedeljnik „Tempo”, koji je od 1966. izdavala „Politika”. Što je to naše izdanje bilo među pet najboljih u Evropi u svoje vreme ogromna je zasluga i Jovice Veličkovića, koji je vodio međunarodni fudbal.
I do poslednjeg daha, do možda poslednjih desetak minuta života, kako svedoči njegova supruga Olja, s kojom se pripremao da proslave 50 godina braka, bio je posvećen novinarstvu i fudbalu.
Razorni infarkt ga je pokosio za stolom punim materijala za pisanje. Svoj poslednji tekst je poslao u nedelju i spremao je sledeći.
Tako je otišao na poslednji put čovek koji je pisao o fudbalu sa svih kontinenata izuzev Australije. Popularisao je druge, a sebe je uvek sklanjao u stranu, iako je imao čime da se pohvali i šta da kaže. Recimo, kako je bilo na dvorovima kralja Hasana Drugog i princa Renijea.
Ali, imao je beskrajno vreme i blagu reč za svakoga. Bio je, kako se nekada govorilo, kada se htelo da se o nekome sa što manje reči kaže nešto najpohvalnije – fini gospodin.
Jovica Veličković biće ispraćen na poslednji put u ponedeljak. Opelo je u 14 č na Novom groblju u Beogradu, gde će biti i sahrana.
I. Cvetković
objavljeno: 12/03/2011
.jpg)
