Izvor: Blic, 06.Avg.2017, 20:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVE RADI PO SVETSKIM STANDARDIMA Mladić iz Blagaja samouki meteorolog
Dok su njegovi vršnjaci u detinjstvu igrali fudbal ili videoigrice junak ove priče razmišljao je o vremenskim prognozama i odvajao od džeparca da kupi prvi termometar.
Dino Memić rođen 1992. godine, po zanimanju je magistar saobraćaja i komunikacija, a po životnom opredeljenju i ljubavi koju gaji sve ove godine, meteorolog.
Želio je da studira meteorologiju, ali kad se javio na Prirodno matematički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fakultet u Zagrebu kazali su mu da državljani BiH ne mogu studirati kod njih, bar je tako bilo tada.
- U to vrijeme, a i sada u našoj zemlji se nije mogla studirati meteorologija, a u Beogradu je bilo preskupo. Samo školarina za jednu studijsku godinu je bila 2.650 evra, a tek ostali troškovi. Ipak, mogu se pohvaliti da je moj prvi završni rad na Fakultetu za saobraćaj i komunikacije u Sarajevu bio vezan za meteorologiju – rekao je Dino za Klix.
Njegova ljubav prema meteorologiji datira još iz osnovne škole, kad je kroz učenje geografije i fizike krenuo sebi postavljati pitanja za čiji se odgovor trebalo usmeriti u meteorologiju.
- Jednom me počelo zanimati šta to što prognozu vremena čini tačnom ili netačnom, a tada su prognoze bile dosta lošije nego danas. Zbog čega se to dešava, hajde da vidim mogu li ja izraditi jednu prognozu. Tada sam kupio svoje prve termometre, počeo meriti, ispitivati, mnogo toga sam improvizovao. Sećam se kako sam kišomer napravio od jedne posude, radeći razne proračune da je dovedem u stanje da može odgovoriti zahtevima koje sam postavljao - prisjeća se Dino svojih prvih koraka.
Njegova merenja provjeravao je sa onim službenim iz Mostara i nije bilo većih odstupanja.
- Sve sam više ulazio u materiju, posebno kad sam shvatio da odgovor na pitanje zašto prognoze greše nije tako lagan. Kupovao sam knjige, tražio na internetu, krenuo sam istraživati sinoptičku meteorologiju koja se bavi baš prognozama vremena - priča Dino, objašnjavajući metode prognoziranja, kao i poboljšanja koja se dešavaju u toj naučnoj disciplini kako u svetu, tako i u BiH.
Merenja koja Memić provodi na svojoj stanici mernim instrumentima koja poseduje nisu dostupna na stranicama Federalnog hidrometeorološkog zavoda, iako kaže da sa njima ima dobru saradnju.
Savremena oprema
- Oprema koju ja posedujem je onakva kakva se nalazi na njihovim stanicama, čak imam i neke modernije aparate od onih FHMZ. Kad sam ja krenuo meriti UV indeks u Blagaju, možda 2010. godine, kod nas se merio samo u Sarajevu. Sećam se da sam svojim merenjima pomogao u izradi jednog doktorskog rada- govori Memić.
Podaci koje izmere aparature koje poseduje ovaj mladi blagajski meteorolog publikuju se na stranici pljusak.com, svakih 5 minuta objavljuje se novo merenje, a sve se radi po najvišim svetskim standardima.
- Podaci su apsolutno tačni, ali nisu službeni jer ih Federalni hidrometeorološki zavod BiH ne priznaje, a prepreka je verovatno novčana, jer bi po propisima institucija to treba platiti - govori Dino, napominjujući da je njegova želja da ti podaci budu službeni te da se Blagaj ponovo vrati na hidrometereološke karte sa službenim merenjima, iako Memić od oktobra 2008. poseduje sva satna merenja.
Oprema koju Dino poseduje jako je skupa, a velikom većinom je to njegovo privatno ulaganje u hobi ili ljubav prema meteorologiji. Kućicu je dobio od zavoda, a deo opreme je kupljen grantom Federalnog ministarstva za preduzetništvo.
Za aktuelni talas ekstremnih vrućina Memić kaže da nisu uobičajena jer je između ostalog pre par dana izmerena najveća temperatura u Blagaju zadnjih desetak godina. Izmereno je 41,7 stepeni, pre toga je rekord bio jedan stepen niže. Bihać je isto tako izjednačio svoj apsolutni temperaturni rekord, Banjaluka je bila blizu.
Razlike u merenjima
- Problem je kad ljudi službena merenja ili merenja rađena po standardima krenu porediti sa onim što se izmeri u automobilu ili nekim kineskim termometrom od 3 marke. Neće niko reći da se tu ne izmeri toliko stepeni, koliko instrument pokaže, ali to nije uporedivo sa ovim našim. Za potrebe meteorologije se meri na unificiranim lokacijama, u kućištima, 2 metra iznad obavezno travnate površine. Ja ovde u svom dvorištu na suncu izmerim i 60 stepeni, ali to je ipak nešto posve drugo od onog što meteorologija propisuje - objašnjava Memić.
Dino Memić objašnjava da mostarski temperaturni rekord iz 1901. godine od 46,2 stepena nije upitan, ali da se može govoriti o lokaciji na kojoj je merenje vršeno.
- Tadašnja nadmorska visina meteorološke stanice je bila 59 metara, a sadašnja je 99. Moguće je da je stanica menjala položaj te da se sada meri na istom mestu kao i tada možda bi se merile temperature oko tog neverovatnog rekorda. Merenje iz 1901. godine nije zbog nadmorske visine moglo biti na Bijelom brijegu, nego negde u dolini. Iz iskustva znam da kad merite profesionalnom opremom na krovu kuće i to poredite sa merenjem na nivou zemlje može temperatura biti i 8 stepeni različita - logički razmišlja mladi meteorolog, koji još jednom ponavlja želju da Blagaj vrati u krug mesta koja imaju službena merenja.
.jpg)
