Izvor: Sportski Žurnal, 20.Jan.2014, 20:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PISMA IZ SANTJAGA: Obelisk

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu, pa tako i u Čileu, ali i rukomet se prati u prelepoj južnoameričkoj zemlji. Doajen sportskog novinarstva, Pavle Erceg, iako je u dalekom Santjagu, pomno prati sva dešavanja na Evropskom prvenstvu u  Danskoj.
(FOTO: handball-planet.com)
Tijeri Omejer, gibak i vitak kao onaj obelisk što krasi Pariz još od vremena Napoleonovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << pohoda na Egipat i prvih zrakova slobode Srbije, kad je stao Hrvatima na gol crtu, iako ne liči ničim na grdosiju Žerara Depardjea u ulozi onog čuvenog žderača veprova iz stripa o Asteriksu, kao da je figurom ispunio prostor između stativa.
Imao je u jednom trenutku 7 odbrana tod trinaest hrvtskih pokušaja da ga razoružaju. Preko 50 odsto! Šta se događa sa rukometom, nije više pitanje ko bolje igra, nego čiji je čuvar mreže bolje raspoložen! Pod uslovom da se odigra i prava odbrana, kod trikolora čuveni „čistač“ Didije Dinar je sjajan u ulozi trenera odbrane.
Hoće li i rukomet, kao NFL, uvesti koordinatore i napada? Našem stručnom štabu, nedostajao je očigledno takav pomoćnik. Gde je tu Dejan Perić, ne pomaže valjda, samo oko golmana? Karabatić, uz Omejera, samo je presudio kockastima, bacivši ih na žeravicu strepnje, peku se na minus jedan, od Šveđana. Četvostrukim prvacima kontinenta dovoljna je sada minimalna pobeda nad trikolorima i šahovničari budu matirani! Karabatić ih je istina utešio izjavom, kako ne sumnja da će biti polufinalisti. Ironija, moraju da zdušno navijaju večeras za kreatore bolnog im poraza!
Moram priznati,brzo su opasnost  uvideli, „Jutarnji list“ je imao na stupcima tu po njih tmurnu mogućnost, samo sat posle meča, stidljivo pomenuvši strah od kuhinje.
Zaboravili su kako je ostapbenderovski mag rukometa Gobac, odmah posle žreba optuživao Dance da je namešten! Prelistao sam i našu prestoničku štampu, bogami rukomet je imao fini tretman i prostor!
Ukoliko mi je promaklo, unapred se izvinjavam, nigde ne na nađoh reakcije sa Obilićevog venca. Ima, ipak zanimljivih, dve su mi privukle pažnju, Štefana Krečmara i Petra Nenadića, obe za razmišljanje.
Bio je igračina ispred svog vremena,onako istetoviran u ono vrme i sa minđušom, meni je bio Denis Rodman rukometa. Rekao je Balkan hendbolu u izvrsnom intervjuu ovom sve agilnijem i boljem portalu, prave stvari.
Prvo, osim sa nama zajedničkog razočaranja što nismo  čak ni sporedni učesnici druge faze, odmah upirući prstom u Vujinov problem prosto nametnuvši misiju razjašnjenja njegovog hoda po mukama. Drugo, ono što znamo, mada više baš i ne verujemo, crveni dres nose sjajni igrači. Njegova ocena mrtvila u tajm–autima, meni je epitaf Matićevom mandatu. Najjača je rečenica, kojom me je kosnuo do dna duše, kako je Srbija sportska nacija jakog srca! Upamtite to, momci!
Petar Nenadić, uprotno, otvorio je Pandorinu kutiju nagađanja o daljoj sudbini ove selekcije, založivši se žestoko za Matića. Poštujem lični stav, smeta mi podatak da je bio statistički gledanao, ponajbolji nam igrač.
Brojkama se veruje, samo bitno ih je popravio serijom neobaveznih golova, kad su Francuzi držali nogu, takoreći na leru… Na terenu nije bilo osim Vujina, ni Momira Ilića, da mu nisu često smetali? Listaću i sutra beogradsku štampu, možda će proraditi mobilni predsednika Marjanovića, ili bar predstavnika za štampu?
Ne očekujem odluke, dovoljno je ocrtati namere o narednim koracima. Bilo šta, osim eventualnog „čekanja Matićevog izveštaja i analize, odnosno predloga Stručnog saveta RSS“.
Odoh po rečnik, iz kog li jezika potiče farsa?
Pogledaj vesti o: Pariz,   Evropsko prvenstvo

Nastavak na Sportski Žurnal...