Izvor: Politika, 20.Nov.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od krampova do krampona
Ukrajinski Šahtjor, koji ponovo dolazi na megdan Partizanu, jedan je od primera kako je fudbal zaživeo tamo gde su živeli rudari
Uvek su se cenili fudbaleri za koje se kaže da obavljaju rudarski posao. A nekada se ovim teškim poslom bavio ceo tim. Ne, nisu svi igrači bili neumorne radilice što prekopaju teren uzduž i popreko. Svi su bili – rudari.
Ukrajinski Šahtjor, koji još jednom dolazi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na megdan Partizanu, ovoga puta u Ligi šampiona, stvoren je u Donjeckom basenu kamenog uglja. Skraćeno ime te oblasti, u kojoj su iskopavanja počela u prvoj polovini XVIIIveka, jeste Donbas, a tako se zove i novi Šahtjorov dom s više od 50.000 mesta, jedini stadion u istočnoj Evropi u najvišoj kategoriji po merilima Evropske fudbalske unije. Grandiozno je otvoren prošlog leta.
Ahmetov nije stahanovac, ali ima novac
Kada je klub osnovan, 1936, s kopova se išlo na stadion s drvenim tribinama za 14.000 gledalaca, koji je te godine nikao u gradskom parku u Donjecku za samo nekoliko meseci. Sećanja na rudarsku muku prvih pokolenja pored imena kluba (šahtjor na ruskom znači rudar) i stadiona čuvaju dva krampa na grbu i možda naziv za navijače – krtovi – koji je isprva bio poruga pristalica drugih timova, ali je u poslednje vreme prihvaćen i među „rudarima”.
Šta bi bilo da su na Šahtjorovom pragu mogli da se sretnu Aleksej Grigorjevič Stahanov (1906-1977) i Rinat Leonidovič Ahmetov (1966). Klub, koji je stvoren u sovjetsko vreme na krilima udarničkog poleta, danas je jedan od sinonima za takozvanu tajkunsku privatizaciju u sportu na razorenim temeljima socijalizma. Ahmetov, poreklom Tatarin, ima rudarsku krv, ali ne i rudarske ruke. Šahtjorov vlasnik je najbogatiji čovek u Ukrajini. Pod šapom ima ogromno rudno i metalurško blago Donbasa. Na listi američkog magazina „Forbs” za ovu godinu zauzima 148. mesto s imetkom od 5.200.000.000 dolara.
Stahanov mu je verovatno poznavao pretke. Čak je vrlo moguće da je s njima delio koru hleba u donjeckim ugljenokopima, a ovi su mu se divili zbog nadljudskog podviga koji je s oduševljenjem primljen u celom Sovjetskom Savezu. U noći s 30. na 31. avgust 1935. Stahanov je sišao u okno kao sasvim običan rudar, vredan i pošten čovek, hranitelj porodice. Na kraju smene, posle 5 časova i 45 minuta, iz njega je izašao kao legenda. Iskopao je bušilicom 102 tone uglja, što je bilo 14 puta više od norme za jednog radnika i zapanjujući rekord u to vreme. Sledeće godine je novom klubu u njegovu čast dato ime Stahanovac, a to je i uopšte postao naziv za udarnike udruženog rada koji su bili primer za ugled.
U julu 1946. Stahanovac je preimenovan u Šahtjor. Pola veka kasnije na stadionu je ubijen tadašnji predsednik kluba Ahat Hafizovič Bragin. Njegov naslednik Ahmetov je znao kako da sačuva glavu na ramenima, ali i kako da stvori tim koji može da bude konkurentan zapadnoevropskim velikanima. I Stahanov bi mogao da mu skine kapu. Bolje nego da mu stegne ruku. Šahtjorov vlasnik bi, opet, mogao da mu se pohvali da je i uspomena na njega pohranjena u klupskom muzeju, koji je otvoren u julu.
U tom hodniku vremena ne bi se, naravno, pričalo o prvom milionu, ali bi jedna računica bila vrlo zanimljiva. Imajući u vidu da tona uglja na svetskom tržištu košta oko 100 dolara i s obzirom koliki je kapital Ahmetova po „Forbsovim” saznanjima, može da se primeti i sledeće: Stahanov bi morao da silazi u jamu više od pet stotina hiljada puta da bi, kopajući za smenu udarnički kao one poslednje avgustovske noći pre 75 godina, spremio ugalj u vrednosti imetka najbogatijeg Ukrajinca. Sve što je ponos sovjetskog rudarstva imao od oružja bili su srce, ruke i lopata, kako se to kaže u pesmi grupe „Zabranjeno pušenje” iz 1987. Posvećena je Aliji Sirotanoviću, jugoslovenskom Stahanovu, junaku socijalističkog rada, rudaru iz rudnika mrkog uglja „Breza” u Bosni, gde je u julu 1949. nezvanično nadmašio rekord slavnog prethodnika za 50 tona.
Predlog: Trofej „Alija Sirotanović”
Njegov lik je Narodna banka Jugoslavije 1987. stavila na prednju stranu novčanice od 20.000 dinara, što je bila četiri puta vrednija para on one s Titovim likom, koja je emitovana dve godine ranije. Ni jedan fudbalski klub u bivšoj državi nije poneo njegovo ime, ali je Rudar na ovom području bio i ostao čest naziv, možda najčešći u svetu. Ima ga u Velenju, u Prijedoru, u Ugljeviku, u Pljevljima, u Kaknju, dabome i u Brezi, u Probištipu, u Kostolcu (Srpska liga „Zapad”), u Aleksincu (Srpska liga „Istok”)... Rudarski fudbalski klub Bor, finalista Kupa Jugoslavije 1968, osnovan je još 1919. Rudarski fudbalski klub Majdanpek, u kome je ponikao Dejan Petković, živi od 1934. I jedan i drugi su u Pomoravsko-timočkoj zoni.
I lepo i korisno bi, na primer, bilo da između ovih timova zapodene zajedničko prijateljstvo i tradicija godišnjih turnira u svetlu uspostavljanja regionalne saradnje na državnom nivou. Ako je još rano za oblasnu ligu sa Zvezdom, Partizanom, Dinamom i Hajdukom, moglo bi da bude pokrenuto svojevrsno cehovsko fudbalsko društvo, a da se igra, recimo, za Trofej „Alija Sirotanović” ili u spomen na 90 nesrećno postradalih aleksinačkih rudara. Još kad bi glas o tome dopreo do Ahmetova, pa da ga podseti na njegove rudarske korene i podstakne ga da bude pokrovitelj takmičenja pod jednim fudbalskim šlemom, a da na megdan nekadašnjim jugoslovenskim Rudarima pošalje svoj omladinski pogon.
Rudarska muka je ista na svim meridijanima, a i ljubav prema fudbalu je jednaka. Poslednji primer za to su 33 čileanska rudara, koji su 69 dana bili zarobljeni na dubini od 700 metara. Dve nedelje pošto su posebnom kapsulom izvučeni na svetlo dana sastavili su tim koji se suprotstavio ekipi njihovih spasilaca predvođenih predsednikom države Sebastijanom Pinjerom. Kapiten rudara je bio Franklin Lobos, nekadašnji čileanski reprezentativac, koji je posle završetka karijere 1995. radio u rudniku kao vozač teretnog kamiona. I on se našao u oknu kad se dogodila nesreća. Rudari su izgubili s 3:2. Lobos je bio dvostruki strelac.
Njihova opijenost fudbalom došla je do izražaja kao nada u život kada su 34. dana putem projektora i optičkog kabla, koji su im spušteni, gledali, doduše bez zvuka, prijateljsku utakmicu Čilea i Ukrajine, koja se nije sažalila. Pobedila je s 2:1. Lobos je komentarisao meč.
U takmičenju po grupama u Ligi šampiona su ostala još dva kola. Naš prvak Partizan je pretrpeo sva četiri poraza i nema šansu da se domogne ni trećeg mesta koje vodi u šesnaestinu finala Lige Evrope. Biće poslednji, a protiv Šahtjora i Arsenala u Londonu idućeg meseca igraće da popravi utisak. Minule utakmice su pokazale da „crno-beli” nisu dorasli najboljem evropskom klupskom takmičenju, a portugalska Braga, koju su videli kao sebi ravnu, pokazala im je i u Beogradu da rudara ima i u timu koji vrvi od Brazilaca.
G. Anđelić
-----------------------------------------------------------
Britanski rudari osnovali prvi klub u Španiji
Iako se vodi da je Rekreativo Uelva najstariji španski fudbalski klub (osnovan 23. decembra 1889), pouzdano se zna da su britanski rudari u Andaluziji prvi, još 1878, napravili tim Rio Tinto, koji, ipak, nije bio registrovan. Krajem XIXveka rudari iz „kolevke fudbala” su masovno dolazili da rade u Španiji, a istovremeno su bili propovednici nove igre s loptom. Rio Tinto se zvala britanska kompanija za preradu ruda, minerala, metala i uglja, koja je danas gigant u toj oblasti. Ime je dobila po neobičnoj reci u oblasti Uelva, svojevrsnom rudniku u vodi.
objavljeno: 21/11/2010
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
