Izvor: RTS, 10.Mar.2011, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbal traži promene
"Predivna igra", kako fudbal zovu u zemljama engleskog govornog područja, je bez ozbiljnijeg protivkandidata najpopularniji sport na svetu. Predsednik vladajućeg tela jednog takvog sporta bi se mogao smatrati najuticajnijim u svetu sporta. Kako se izbori na tu funkciju održavaju za nepuna tri meseca, neumitno se pokreće pitanje da li je sadašnji predsednik adekvatno rešenje ili je, mnogi bi rekli konačno, došlo vreme za promene.
Sep Blater je na čelu Svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kuće fudbala već 13 godina i mišljenja o njegovom vođenju najuticajnije svetske sportske organizacije su podeljenja, u najboljem slučaju. Do nedavno nije bilo nukakvih indicija da bi se mogao pojaviti kandidat voljan, a i sposoban, da zameni Švajcarca i tako donese, od mnogih, toliko željene promene.
Spekulisalo se o potencijalnim imanima od samog početka vladavine Sepa Blatera ali tu se sve i završavalo, na spekulacijama. Ozbiljnih pretendenata nije bilo. Mnogi tvrde da je zbog toga trpeo samo fudbal.
Blaterov izbor na čelo FIFA-e protekao je sa mnogo kontroverzi vezanih za navodne finansijske mahinacije, uključujući i kupovinu glasova. Jedan od članova izbornog tela, koji je dolazio iz Afrike, izjavio je tom prilikom britanskim medijima da mu je ponuđeno 100 hiljada dolara da glasa za Blatera.
Mećutim, da se spisak afera tu završava verovatno bi ovaj slučaj ubrzo bio zaboravljen. Ali, mali je broj onih koji prate Blaterovu karijeru koji se mogu setiti perioda koji nisu, na ovaj ili onaj način, obeležili najrazličitiji skandali, sporne odluke ili neprimerene izjave.
U periodu unutrašnjih previranja u Svetskoj kući fudbala, generalni sekretar FIFA i Blaterov zamenik izašao je u javnost sa dokumentima koji su govorili o finansijskom kolapsu u FIFA-i, uglavnom prouzrokovanim korupcijom, i gubicima od preko sto miliona dolara. Kao kontrast ponuđen je podatak da nijedan predsednik FIFA-e pre Blatera, a bilo ih je sedmorica, nije poslovao sa toliko očiglednim gubicima.
Verovatno je iluzorno govoriti da nije došlo ni do kakvih promena u poslovanju ili vođenju Svetske kuće fudbala nakon svega ovoga ali da je čovek koji je inicirao celu istragu ostao bez posla neposredno uoči Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji.
Dve godine nakon toga Blater je ponovo skrenuo pažnju javnosti kada je rekao da bi, u cilju popularizacije ženskog fudbala, fudbalerke trebalo da nose „kraće šorceve i uže dresove koji bi naglasili žensku lepotu". Ovakva izjava prvog čoveka fudbala dočekana je sa nevericom koju je odmah zamenila oštra osuda u gotovo svim medijima.
Ni Svetsko prvenstvo 2006. godine u Nemačkoj nije prošlo bez Blaterovih „mušica". Nakon što je javno kritikovao, i time postavio presedan , ruskog arbitra Valentina Ivanova koji je na meču između Portugala i Holandije pokazao 16 žutih i četiri crvena kartona, Blater se nije pojavio ni na dodeli odličja nakon finalnog susreta između Italije i Francuske.
Razlog, pobedila je Italija a ne, Blateru daleko bliža, Francuska. Kasnije je Blater pravdao svoj potez činjenicom da bi gotovo sigurno bio izviždan a to bi neumitno pokvarilo ceremoniju. Suvišno je reći da mu je malo ko verovao.
Blater je bio pionir uvođenja zakona o restrikciji broja stranaca u evropskim ekipama. Mediji na Ostrvu mu ni danas nisu oprostili zato što je označio Premijer ligu kao največi problem u svetskom fudbalu zbog ogromnog broja stranaca, kako na terenu tako i na klupi ili u upravi.
Švajcarac je zaslužan za donošenje pravila o rigoroznom kažnjavanju fudbalera koji se „preterano" raduje nakon postignutog pogotka. Šta je zapravo „preterano" nikada nije jasno definisano što je prouzrokovalo mnogo spornih sudijskih odluka. Mnogi fudbaleri, poznati po živopisnom proslavljanju pogodaka, su se „smirili" a time je samo, čini se, izgubio fudbal i spektakl na stadionu bez koga je ova igra i nezamisliva.
U 2010. godini mogli smo videti Blaterovo potpuno ignorisanje rezignacije gotovo celog sveta sramnim načinom na koji se Francuska, a ne Irska, našla na završnom turniru Svetskog prvenstva. Sep Blater je otišao toliko daleko da je javno ismejao zahtev Irskog fudbalskog saveza da se i Irska, naknadno, nađe na planetarnom šampionatu. A to je bio samo uvod u seriju skandala, prouzrokovanih sudijskim greškama, u Južnoj Americi koji, u velikoj meri, predstavljaju mrlju na celom turniru.
Ni dan danas, Blater nije prihvatio ideju o uvođenju kamera na stadione koje bi greške sudija učinile nemogućim. Ostaje dilema kako se najpopularniji svetski sport oglušava o zahteve navijača o modernizaciji igre, i pored toliko pozitivnih primera iz drugih sportova.
Sporna je i odluka o domaćinstvima Svetskih prvenstava 2018. i 2022. godine.
Kritike su došle sa svih strana, uključujući i predsednika Sjedninjenih Država Baraka Obame, i zaista ostaje misterija koji su to kriterijumi Svetsko prvenstvo doneli Rusiji i Kataru a ne Engleskoj, Americi ili Australiji.
Najnoviji u nizu Blaterovih ispada je i novi „kodeks oblačenja" fudbalera na terenu. Naime, u poslednje vreme među igračima jako popularni okovratnici, ili „kragne", koje se nose najčešće pri hladnom vremenu, su zabranjene. Obrazloženje je bilo i više nego mlako, prevencija povreda. Da li treba spominjati da nikada nije zabeleženo ništa približno povredi prouzrokovano ovim kragnama.
I za kraj verovatno i najčudniji podatak. Sep Blater u svojoj biografiji ima i mesto predsednika svetskog udruženja koje je težilo da reguliše kakve će čarape žene nositi u javnosti.
Dakle sve ovo nas vraća na početak. Na pitanje da li je došlo vreme za promene mali je broj onih koji ne bi odgovorili potvrdno. Kada je reč o imenima ljudi koji bi hipotetički preuzeli verovatno najbitniju poziciju u svetu sporta, konsenzusa nema. Mnogi se slažu da bi idealno rešenje bila ne toliko eksponirana ličnost.
Nedavno je i ugledni američki novinar Grand Vol, koji piše za SI-EN-EN i Sports Ilustrejted (Sports Illustrated), najavio kandidaturu i već je počeo kampanju preko interneta, optužujući čelnike FIFA-e za korupciju. Ime Mišela Platinija takođe figurira u protnjklom periodu.
Kandidaturu je nedavno najavio i Mohamed bin Hamam, predsednik Azijske kuće fudbala. Koliko je njegova odluka ozbiljna ostaje da se vidi, ali ostaje izvesno da bi Hamam sigurno, barem na kratko, predstavljao osveženje. O dugoročnim prednostima Hamama na ovoj poziciji ostaje da se polemiše. Hamam je međutim izjavio da je njegova ambicija isključivo promena, i da je spreman da podrži Blaterovog protivkandidata, ma ko on bio.
„Vreme je za promene", istakao je Hamam. Odjeci njegove izjave mogu se čuti svuda u svetu, na svim kontinentima.
Izbori će se održati za menje od tri meseca u sedištu FIFA-e u Cirihu. U ovom trenutku bilo bi neozbiljno nagađati ko će stajati na čelu Svetske fudbalske organizacije nakon 1. juna ali ono što je sigurno je da ovo pitanje, zbog uticaja i značaja koji fudbal ima u svetu, prevazilazi sportske okvire i da ga kao takvo treba i posmatrati.
Pogledaj vesti o: Izbori
