Izvor: Vesti-online.com, 20.Avg.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodajte Zvezdu i Partizan
Nekada sam išao i na po tri utakmice nedeljno, gledao Partizan, tadašnju zemunsku Galeniku i batajnički BSK. Odavno su me izlečili od toga. Što bih se arčio na sadašnju prvu ligu za koju ne znam ni kako se zove, kada nije ni prići nekadašnjoj srpskoj, koja je zapravo bila treća. Uveren sam da bi inđijska Agrounija iz osamdesetih obrijala ovu parodiju od Zvezde i Partizana.
I tako, posle dve decenije najzad potpuno neupućen i rasterećen od navijačkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << strasti poslednjih dana mogao sam ponovo da se zainteresujem iako me je džigerica opominjala da to baš i nije najzdravije. Ne, nije reč o kvalitetu fudbalera i timova. Reč je o parama. O vlasništvu, korišćenju, upravljanju i imovini na kojoj su se mnogi obogatili i razvlačili je.
Iza pljačke koja traje decenijama, svođenja ljudi na belo roblje, nasilja, navijačkih hordi od nekoliko hiljada ljudi koje nesmetano terorišu grad od dva i po miliona stanovnika uvek je stajala besmislena parola da su Zvezda i Partizan nacionalne institucije. A onda su se uz večite provlačili i ostali.
Nacionalne institucije, je l' te, nisu na prodaju. Pa tako po toj definiciji nisu ni srpski sportski klubovi i društva. Međutim, jedna stvar tu ne pije vodu. Zvezda, Partizan i ostali nisu nacionalne institucije. To su SANU, Matica srpska, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Narodno pozorište, Srpsko narodno pozorište... Ali večiti i nevečiti to nisu.
Kada smo razrešili to pitanje da pogledamo sledeće. Čiji su večiti i nevečiti? Pa nisu ničiji. Zakonom su definisani maltene kao udruženja građana i imaju status penzionerskih, domino, preferans i sličnih klubova. Njihovi ogromni dugovi ne mogu da budu garantovani imovinom koja nije njihova, nego državna, poput stadiona. Dakle, to je idealna pozicija za krađu literarnih razmera. A kada iza tih krađa ostanu milioni evra rupa i dugova onda se zavapi za pomoć države, zahteva se ulaganje u sport, poziva se na nepostojeći status nacionalnih institucija.
I država im često izađe u susret. Gubitaška javna preduzeća uplaćuju im novac da okače reklame na dresove, iako nikome nije jasno zašto se, na primer, EPS reklamirao na takav način kada je monopolsko preduzeće. Dakle, nema konkurenciju, pa tako ni razloga da se marketingom bori za mesto na tržištu.
Gubitke i dugove javnih preduzeća pokriva država iz budžeta. Tako lanac otimačine ide nizom poreski obveznici - budžet - javna preduzeća - sportski klubovi i društva. Sve što se upropasti ili ukrade u večitim ili nevečitim, a voleo bih da tužilaštva i to utvrde, nadoknadi se od poreskih obveznika, srpske sirotinje, da bi neko imao opet šta da ukrade.
Ovako neupućenom pade mi na pamet i sledeća stavka. Koliko su večiti ili nevečiti dužni za porez, struju, vodu, naknadu za gradsko građevinsko zemljište.... Opet je reč o ukupno desetinama miliona evra, a što opet mora da nadoknadi srpska sirotinja koja porezom puni budžet i na svaku veknu hleba i litar mleka. Neisplaćene dažbine sve sa pokradenim i upropašćenim sigurno koštaju dobar procenat državnog budžeta. Ili možda čak nekoliko procenata.
Merama uštede koje je Vlada planirala predviđeno je da država više ne finansira odavno propala preduzeća. Postoje procene da će tako čak 60.000 ljudi da ostane bez posla. Nema nijednog razloga da večiti i nevečiti ostanu svete krave. Menjajmo zakon ako treba i prodajmo ih, makar iz obzira prema odavno ojađenim poreskim obveznicima i njihovoj deci. Da im svakakvi više ne piju krv, da te pare uložimo u bolnice i škole, narodne kuhinje, dečje dodatke, puteve i vodovode...
Ako večite i nevečite neko hoće da kupi. A ako neće, neka propadnu. A koga ćemo da šaljemo u Evropu. Pa, kakvi su ne moraju ni u Azerbejdžan. Kome će da fale? Uostalom, ja sam se odavno navikao da živim bez njih.
Pogledaj vesti o: Partizan, Večiti derbi
Nastavak na Vesti-online.com...
