Izvor: Politika, 10.Maj.2014, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši predsednici – begunci puni novca
Nekadašnji prvi čovek Salvadora samo je jedan od mnogih šefova latinoameričkih država koji su se obogatili i pobegli iz zemlje
Bivši predsednik Salvadora Fransisko Flores Peres već se brčka na nekoj od ograđenih panamskih plaža rezervisanih za probranu klijentelu sa dubokim džepom, dok ga u njegovoj zemlji čeka nalog za hapšenje zbog pronevere desetina miliona dolara, dobijenih od Tajvana pre deset godina za saniranje posledica zemljotresa
Flores Peres >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, kako nagađaju vlasti Salvadora, privatnim avionom ili svojom jahtom napustio zemlju. Prema jednoj verziji, on je u Nikaragvi pristao da se snabde gorivom i produžio za Panamu. Prema drugoj, predsednik koji je upravljao Salvadorom od 1999. do 2004. odleteo je svojim avionom pravo u Panamu.
Mediji u Panami nagađaju da je Floresu sigurno utočište pružio jedan od njenih bivših predsednika, dok Salvador najavljuje da će raspisati poternicu preko Interpola ukoliko vlasti ne uspeju da uđu u trag odbeglom bivšem predsedniku. Istovremeno, izdat je nalog za zaplenu imovine bivšeg predsednika, tačnije onog što je u međuvremenu od nje ostalo u Salvadoru.
Tužilaštvo je uspelo da uđe u trag oko 15 miliona dolara na računima Peresa Floresa, ali salvadorska parlamentarna komisija računa da je pronevereno čak sto miliona dolara namenjenih ublažavanju posledica zemljotresa 2001. i kasnijih vremenskih nepogoda u ovoj siromašnoj zemlji.
Sadašnji predsednik Salvadora Maurisio Funes optužio je svog prethodnika još krajem prošle godine da su čekovi Floresa Peresa od po deset miliona dolara prebacivani u Kostariku, na Bahame i SAD, kako bi se prikrio trag poreklu novca.
Bivša predsednica Paname Mireja Moskoso priznala je da je bliska prijateljica Floresa Peresa, ali kategorički tvrdi da se on ne krije u jednoj od njenih vila na pacifičkoj obali. Niko, kako to obično biva u Latinskoj Americi, ne može sa sigurnošću da tvrdi gde se sada skriva ili provodi Fransisko Flores Peres, koji je inače po profesiji filozof. Imao je dovoljno vremena da se skloni i izbegne hapšenje, a sa parama koje poseduje stekao je dovoljno uticajnih jataka u regionu i šire koji će umeti da ga zaštite.
Ovaj filozof bio je inače ideolog konzervativne desničarske partije Arena, povezane sa eskadronima smrti koji se krive za ubistvo nadbiskupa Oskara Romera 1980. godine.
Od pravde su se u Latinskoj Americi spasli mnogi bivši predsednici, a i oni koji se nisu skrivali vrlo retko su stavljani iza rešetaka bez obzira na vrstu i težinu zločina.
Jedan od retkih koga je stigla kazna jeste nekadašnji predsednik Perua Alberto Fuhimori (1990–2000) koji je pred optužbama za korupciju i učešće u ubistvima i kidnapovanjima našao utočište u dalekom Japanu, s obzirom na to da ima dvojno državljanstvo. Tek kada je posle pet godina došao u posetu Čileu (2005), posle dvogodišnje procedure isporučen je Peruu. Osuđen je na višegodišnju kaznu zatvora u nekoliko procesa, od kojih je u jednom proglašen krivim što je iz državne kase uzeo 15 miliona dolara kako bi isplatio bivšeg šefa obaveštajne službe za neke usluge. Sada je u zatvoru, iako ima puno pristalica koji bi želeli da ga vide na slobodi.
Krivica čileanskog diktatora Avgusta Pinočea je mnogo veća od Fuhimorijeve, jer je za njegove vladavine ubijeno i mučeno hiljade Čileanaca, ali je general umro prirodnom smrću, a da nijednog jedinog dana nije proveo u zatvoru. Tek kada je Amerika otkrila da je u severnoameričkim bankama imao 125 računa, koje je koristio tokom četvrt veka da bi iz državne kase izbacivao novac i koristio ga za lagodan život svoje porodice, neki od njegovih pristalica su ga se odrekli. Do tada je važio za surovog ali vojnički skromnog čoveka koji se obračunavao sa „komunističkim teroristima” i uvodio red u zemlju. Američka komisija je posle 11. septembra 2001, u sklopu borbe protiv terorizma, otkrila Pinočeove milione i rasformirala jednu od svojih banaka koja je omogućavala pranje novca.
Bivši argentinski predsednik Karlos Menem vodio je raskošniji život od čileanskog diktatora, ali bar nije naređivao ubistva neistomišljenika. Ipak, Menem je nekoliko meseci proveo u kućnom pritvoru zato što je u vreme sankcija (1991–1996) izvozio oružje u Hrvatsku. Pričalo se da je od te usluge Zagrebu deponovao u švajcarskim bankama deset miliona dolara.
Menem je međutim izbegao iz Argentine u Čile, a tamo je stekao čileansko državljanstvo, zahvaljujući svojoj drugoj znatno mlađoj ženi Čileanki. Čile se pravdao da ne može da ga izruči jer nema ugovor sa Argentincima o ekstradiciji svojih državljana.
Tek prošle godine, kada ga je Čileanka napustila i kada se vratio u Argentinu, Menem je osuđen na sedam i po godina zatvora, ali je zbog poodmakle dobi (82 godine) i senatorskog imuniteta dobio samo kućni pritvor.
Ukoliko bi se zaista organizovalo suđenje salvadorskom bivšem šefu, to bi bio presedan. Verovatnije je da će se on, kao i neki njegovi prethodnici u centralnoameričkim državicama, jednom vratiti u svoju zemlju kao kandidat za novi predsednički mandat.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 10.05.2014.
Pogledaj vesti o: Zemljotres
