Izvor: Blic, 23.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nećete verovati, al’ glumim dobošara
Kada ne znaš kuda ćeš, prospi malo vode, pa kuda krene da teče, idi za tokom, nećeš pogrešiti – kaže Dragoljub Đuričić, bubnjar koji je često, veoma hrabro, kretao u neverovatne pohode i iz njih izlazio kao pobednik. Tako je ovih dana, dok se sprema za koncerte sa Kikijem Lesandrićem, došao na ideju da uradi scenario za film. A kada se u Velikoj Moštanici družio s komšijskom kravom rešio je da napravi „Priručnik sa životnim uputstvima"" A onda je Dragoljub, valjda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sledeći prolivenu vodu, dobio i ulogu javnog dobošara u filmu „Drug Crni".
– Ma, moj život je pun iznenađenja. Krenuo ja za Novi Sad, kad u kafiću me sretne Boca (producent Bogdan Stoiljković prim. nov.), i kaže: „Ajde da snimiš nekoliko scena za jedan film". Ja rekoh: „Nemam, čoveče, vremena, putujem za Novi Sad", ali na njegovo insistiranje ipak prihvatim. Za tren oka smo snimili nekoliko scena i ja nastavih za Novi Sad. To je danas život, a ne znam ni kako se film zove...
Zove se „Drug Crni u NOB-u". Kakav je vaš lik i jeste li imali slobodu da ga kreirate kako vi želite?
- Ma šta kakav je moj lik?! Pa kada pomislite dobošar u ovoj zemlji, i vrapci će vam reći – Dragoljub! Eto, to vam je tako. Šta ja tu imam da kreiram, ja sam samo glumio sebe; bolje rečeno nisam ni glumio, samo sam bio ono za šta me pola nacije drži i misli da jesam. Ovo se ja malo pravdam da glumci ne misle da im otimam posao (smeh). Ja sam tamo samo protutnjao, k’o da sam na mlazni pogon! Nisam bio ni sat vremena. Ali verujem da će film uzeti „Oskara" jer sam ja u njemu igrao! Sigurno sam taličan. Tako sam i u predstavi „Oslobođenje Skoplja" u kojoj sam igrao Ludog Vavu izašao u poznatom kulturnom časopisu „Vilidge voice" pored Šerbedžije, Svetozara Cvetkovića, Petra Božovića, a uopšte nisam glumac! To vam je obično tako. Šalim se danas baš iz sve snage.
Snimali ste napolju. Kako su prolaznici reagovali?
– Bilo je veoma zanimljivo. Ljudi nisu vodili računa o tome što se tu nešto snima, pa su mi prilazili pitajući me: „Da li si se ti to odlučio i ove da skidaš?! Izgleda da su i tebi dojadili. Ako si se odlučio, reci da se odmah priključimo!" Zbog njihovih upada morali smo nekoliko scena da ponavljamo. Ma, mene ljudi doživljavaju kao da sam im neki blizak rođak.
Imali ste letos ozbiljnih problema s plućima. Kako vam je sada zdravlje?
– Ove godine me je i peta leve noge svrbela, pa me niko ništa zato nije pitao. Dobro sam. Ma, videli novinari da nisam sa Čolom otputovao u Ameriku i odmah me sahraniše (smeh). Dobro sam i sada i tada, ma volu sam mogao rep da iščupam, kakvi bolestan! Moja komšinica Marija Perkova je samo u ovoj godini imala tri upale pluća, pa je eno ispred kuće, i kosi, i cepa drva! Pa valjda je 21. vek, i to u Beogradu, a ne vreme posle Drugog svetskog rata pa da se od gripa umre. Napredovali smo valjda.
Jeste li izvukli neki nauk iz tog iskustva?
– Došao sam do zaključka da je teže živeti nego umreti. Ali, dobro je jer sam video malo bolje ko mi je ko. Iako me to i ne iznenađuje pošto sam i do sada bio sam sa sobom. Neki su se ljudi usrali za sebe, jer šta ako meni nešto bude" Ma, zakukuljen život vodimo, ništa i ne znamo... Bojim se da malo ko zna šta ga je snašlo i svi živimo vrlo smušeno. Pogubljeni smo i pre nego što izbrojimo korake do... hm"
Šta se dešava sa scenariom koji pišete za film? O čemu je reč?
– Dok sam bio mali, sedeći u krilu đedu slušao sam priče o ratovima, dok sam išao u školu učio sam o ratovima" Odrastao, kad ono, ne lezi vraže – rat oko mene!!! E sada je došlo vreme da ja napišem i kažem svima koliko je rat glup! U mom scenariju se ratuje protiv neprijatelja koji uopšte ne postoji. Ostaviću taj film svima onima koji su do sada ratovali da se u njemu ogledaju i dobro zapitaju i preispitaju. Biće to interesantna priča, mislim. Za sve sam hrabar, za mene pravila ne važe i pisaću kako osećam. Mnogi umetnici su iz grešaka pravili nove stilove.
Sprijateljio sam se sa zmijom
Odlazite li u vikendicu u Velikoj Moštanici?
– Odlazim, volim to. Čak sam se i sa jednom zmijom sprijateljio. Još nije počela da dolazi na kafu kod mene, kaže da je ne pije, ali će uskoro i to. A krava mog komšije Alekse mi je već stara prijateljica. Zanimljiva je, malo je lenja, ali mi se kao biće jako dopada, karakterna je.
Životni priručnik
Priča se da planirate da napišete „Priručnik sa životnim uputstvima". Šta će se tu naći?
– Rado bih ja napisao, ali neće niko to da sledi. Čovek se izgubio i zaboravio je da život oko sebe promatra po zakonu prirode. Neko te izgubljene mora vraćati prirodi, inače ćemo se svi sami uništiti. Najopasniji su ovi koji su sa 50 godina napravili milione dolara, a u međuvremenu postali impotentni. Od njih se i priroda plaši, oni ne prezaju ni od čega. Moramo ih opomenuti, iako su impotentni, da nije sve izgubljeno, ima još ljubavi, za nju treba živeti...
