Izvor: Dzungla.org, 25.Jan.2012, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mnogo je bitnije kako učimo, a ne koliko
Znanje je moć (Francis Bakon). Sva nova iskustva, sadržaji, nove veštine koje naučimo tokom života mogu samo povećati kvalitet istog i u velikoj meri nam olakšati svakodnevne aktivnosti i pomoći nam da izgradimo stabilnu psihološku ličnost sigurnu u svoje postupke. Učenje, po definiciji, podrazumeva trajnu ili relativno trajnu promenu individue koja se manifestuje u njenoj aktivnosti i koja je rezultat prethodne aktivnosti individue.
Stara čečenska izreka kaže: Ono >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << što čovek nauči, voda ne može odneti niti vatra spaliti. U tome se ogleda najbitnija ljudska osobina. Ljudska prednost u odnosu na druge, manje evoluirane vrste, jeste naša neverovatna sposobnost učenja i pamćenja novih sadržaja.
Učenje je proces koji nas odvaja od mnogih životinjskih vrsta, iako i u životinjskom svetu postoje vrste koje se uspešno mogunaučiti određenim fizičkim ali i psiholopkim veštinama.
Aristotel je rekao: Koreni učenja su gorki, ali plodovi su slatki. Učenje možemo definitasi i kao sticanje novih ili modifikovanje već postojećih veština, saznanja, vrednosti, šema ponašanja ali i kretanja.
Sve ove procese menjamo jednostavnom upotrebom i upijanjem informacija, bilo u pisanom ili verbalnom i vizuelnom obliku. Svaki proces učenja koji usvojimo i pretvorimo u praktilnu veštinu stvara dodatne vijuge u kori velikog mozga.
Psihologija razlikuje 7 velikih grupa inteligencije ljudi. U svakoj od tih 7 grupa dominira različita karakteristika, verbalna inteligencija, numerička, emotivna, logička, tako da iz toga sledi da nisu svi ljudi skloni istom načinu učenja i usvajanja novih sadržaja i iskustava.
Svi smo specifični moramo pronaći pravi mehanizam učenja koji će obezbediti što efikasnije savladavanje intelektualnih zahteva pred kojim se nađemo.
Da li ste se nekad pitali zašto je potrebno ići u školu i fakultet u periodu do 25 godina? Naime, smatra se da je ljudski kapacitet za učenje i sticanje novih znanja neograničen, i da celog života možemo učiti nove stvari i veštine, ali se period 25. godine smatra periodom kada je ljudski mozak najefikasniji kada je u pitanju učenje.
Kasnije mnogi činioci utiču na procese učenja, porodica, obaveze, starost, oboljenja, motivacija.
(Izvor:doktor.rs)
