Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Apr.2010, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Ako ne ranije, dogodine status kandidata
BAČKI MONOŠTOR - Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović izrazili su večeras u Bačkom Monoštoru spremnost da lično doprinesu povlačenju uzajamnih tužbi za genocid, ali uz opasku da je to prevashodno zadatak vlada dveju zemalja.
"Srbija polazi od principa da nijedan zločin ne sme da ostane nerasvetljen i da nijedan zločinac ne sme da izbegne kaznu", rekao je Tadić novinarima ispred Osnovne škole "22. oktobar" u kojoj je održan sastanak sa predstavnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << hrvatske zajednice.
On je, takođe, izrazio nadu da će dve zemlje kroz nekoliko godina imati zajedničke udžbenike istorije sa istovetnom ocenom prošlosti.
Prema rečima Josipovića, tužbe Međunarodnom sudu pravde imaju smisla samo ako se rešenje ne može naći na drugi način.
"Odgovornost vlada u Beogradu i Zagrebu je da to pitanje reše na obostrano zadovoljavajući način", dodao je Josipović.
Dvojica predsednika su izrazila spremnost i da se sporno pitanje granice na Dunavu reši dijalogom.
"Reč je o kompleksnom pitanju koje se ne može rešiti lako i brzo. Radne grupe na tome rade i u obavezi su da nađu povoljno rešenje", rekao je Tadić.
Hrvatski predsednik se složio da je svaka rasprava o granici teška, makar se radilo samo o jednom metru teritorije.
"Ako komisije to ne reše postoje druge pravne mogućnosti, kao što su arbitraža i sudovi", zaključio je Josipović.
Na pitanje da li će i Hrvatska, kao i Srbija, u skupštini doneti deklaraciju o Srebrenici, Josipović je kazao da je njegova zemlja donela više akata koji su se odnosili na ratove, počev od Drugog svetskog rata pa do poslednjeg.
"Politički predstavnici Hrvatske su na pojedinim događajima jasno pokazali da istoriju treba ostaviti istoričarima ali da iz svega treba izvući pouke. Sve žrtve zaslužuju pijetet, poštovanje i saučešće, a krivci zaslužuju kaznu. Istorija ne sme da opterećuje narode, koji treba da budu otvoreni jedni prema drugima", poručio je Josipović.
Tadić je izrazio veliko zadovoljstvo što je Josipović danas po prvi put u zvaničnoj poseti Srbiji i ocenio da se radi o poseti koja je izuzetno značajna u političkom smislu.
Naveo je da su dvojica predsednika pažnju posvetila pitanjima koja su bila zanemarivana u prošlosti, ali i svim otvorenim pitanjima koja postoje između dve zemlje.
Predsednik Srbije je kazao da je bilo reči i o ekonomskoj saradnji i investicijama srpskih kompanija u Hrvatskoj i obrnuto.
Josipović je rekao da je poseti pristupio sa puno pažnje i naveo da mu je primarni zadatak bio da se sretne sa hrvatskom nacionalnom zajednicom u Srbiji. Izrazio je nadu da će biti prikupljeno dovoljno potpisa za direktne izbore za Hrvatski nacionalni savet u Srbiji i rekao da to telo treba da participira u javnom životu Srbije.
Tadić je rekao da ima informacije da se broj prikupljenih potpisa za savet povećao i da je siguran da će ih biti dovoljno za direktne izbore.
Dvojica predsednika složila su se da je pitanje nacionalnih manjina veoma važno za svaku državu jer politika prema manjinama određuje evropsku budućnost zemalja i stepen njihovog civilizacijskog razvoja.
Josipović je još kazao da će nastaviti da se stara o Hrvatima u Srbiji i izrazio zadovoljstvo što Srbija posvećuje sve veću pažnju pravima manjina.
Predsednik Srbije je posebno zadovoljstvo izrazio zbog toga što se dve države međusobno podržavaju bez uslovljavanja na putu ka EU.
"Želimo da iza sebe ostavimo sređenu situaciju a naše zemlje u EU", poručio je Josipović, a Tadić je istakao da će sasvim sigurno građani Srbije i Hrvatske u EU živeti pod "istim evropskim krovom".
Dvojica predsednika su rekla da su njihovi dosadašnji susreti i poruke tek početak onoga što žele, a da im je zajednički cilj trajno rešavanje složenih odnosa u regionu.
Tadić i Josipović još jednom su ponovili opredeljenje dveju država za uređivanje odnosa u BiH, i poručili da se do rešenja može doći isključivo konsenzusom tri konstitutivna naroda.
Josipović je izrazio nadu da će uspeti da će tri naroda u BiH definisati ustavne promene, i da će stvoriti funkcionalnu državu "jednakopravnih naroda".
"Potrebno je naći bolja rešenja nego postojeća ali ta rešenja moraju naći pre svega sva tri konstitutivna naroda, a mi ćemo im u tome pomoći", rekao je Josipović.
Razgovor sa predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice
Tadić je posle susreta sa hrvatskim kolegom Ivom Josipovićem i predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice u Vojvodini, rekao da su svi njegovi susreti sa uvaženim gostom iz Zagreba posvećeni poboljšanju odnosa srpskog i hrvatskog naroda.
"Danas smo bili sa predstavnicima srpske i hrvatske zajednice u Mađarskoj, a pre dva dana, istina odvojeno, u Bosni i Hercegovini, i svuda smo se zalagali za bolje odnose srpskog i hrvatskog naroda", rekao je Tadić posle svečanosti upriličene u fiskulturnoj sali Osnovne škole "22. oktobar".
U tom kontekstu Tadić je istakao da je u BiH bio i među hecegovačkim Hrvatima i zamolio ih za najbolje moguće odnose sa Srbima uprkos teškim zbivanjima iz 90-ih godina prošlog veka.
"Josipović i ja imamo u planu još mnogo zajedničkih akcija i poruka. Neko kaže na ovim prostorima da su i reči dela, a mi želimo da i konkretnim potezima pomognemo boljem suživotu Srba i Hrvata, odnosno boljim odnosima dve države", istakao je Tadić.
Tadić je najzad pozvao pripadnike hrvatske nacionalne zajednice da su upišu u posebne biračke spiskove i da se upisuju u hrvatske škole kako bi očuvali svoj nacionalni identitet.
Josipović je naglasio da Hrvatska s velikom pažnjom prati šta se zbiva sa Hrvatima u Srbiji i da se uverila da srpska vlada čini sve da njihov položaj bude što bolji.
"Želimo mir i prijateljstvo sa svim svojim susedima", rekao je hrvatski predsednik.
Dvojica predsednika su od članova kulturno-umetničkog društva "Bodrog" iz Bačkog Monoštora dobili dve slike od slame, rad umetnika iz obližnjeg Tavankuta.
Sastanku sa predstavnicima hrvatske zajednice pored dvojice predsednika prisustvovao je i srpski ministar za pitanja manjina Svetozar Čiplić.
Tadića i Josipovića je, uz burne aplauze i uzvike podrške, dočekao veliki broj meštana u centru Bačkog Monoštora.
Dvojica predsednika su dolaskom u ovo mesto, gde većinu od blizu 4.000 stanovnika čini Hrvati, nastavili svoj današnji susret započet u Pečuju, gde im je domaćin bio mađarski kolega Laslo Šoljom.
Tadić: Ako ne ranije, dogodine status kandidata
Predsednik Srbije je danas u Pečuju, posle sastanka sa predsednikom Mađarske Laslom Šoljomom i hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem, izjavio da se nada da će naša zemlja, ako ne pre, onda za vreme mađarskog predsedavanja Evropske unije dobiti status kandidata za punopravno članstvo u EU. Mađarska preuzima predsedavanje EU početkom 2011. godine.
Predsednik Srbije je izjavio još i da Srbija želi da Hrvatska što pre postane članica Evropske unije (EU), jer to znači da će i Srbija brzo ostvariti svoj strategijski cilj.
Bez uslovljavanja u procesu integracija
"Za mene je važno", naglasio je Tadić, "da smo zaključili da u procesu evropskih integracija jedna zemlja neće uslovljavati druge i da za prijem u EU važe jasno definisani kriterijumi iz Kopenhagena".
Tadić je izrazio zadovoljstvo odlukom Skupštine Srbije da usvoji Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici i naglasio da se nada da će i drugi parlamenti učiniti slične gestove, jer oni doprinose pomirenju.
Za ekonomski boljitak naroda koji žive, ne samo u ove tri države, Srbiji, Mađarskoj i Hrvatskoj, prema rečima Tadića, potrebno je napraviti iskorak kada je reč o izgradnji infrastrukture.
"U tom kontekstu razgovaramo o izgradnji Koridora 10, Koridora 5, ali i mreži puteva koji će ih povezivati", objasnio je Tadić.
"Razgovarali smo i o Dunavu, kao Koridoru 7", dodao je Tadić, napominjući da je Srbija zainteresovana da se pridruži projektu Mađarske i Hrvatske pred UNESKO koji se tiče evropskog regiona Mura-Dunav-Drava.
Nacionalne manjine su most
Šoljom je najavio da će Mađarska nastaviti da podržava proces evropskih integracija Srbije i Hrvatske i da će tokom svog predsedavanja EU učiniti sve da se taj put ubrza.
Nadamo se da će Srbija tada dobiti status kandidata za članstvo u EU, a Hrvatska završiti pristupne pregovore, rekao je Šoljom.
"Srbija i Hrvatska", naglasio je Šoljom, "moraju učiniti sve da pronađu preostale optužene za ratne zločine i izruče ih Tribunalu u Hagu".
"Nacionalne manjine su most koji povezuje naša tri naroda i razgovarali smo o mogućnosti da se usvoji koncept kulturoloških nacionalnih grupa", rekao je Šoljom.
On je objasnio da bi to značilo poštovanje kulturne autonomije manjinskih naroda, ali i njihovu integraciju u većinsko društvo i očuvanje suvereniteta države u kojoj žive.
Šoljom se osvrnuo na ratne događaje iz devedesetih godina i istakao da su trojica predsednika sastali da bi razgovarali o budućnosti, pomirenju i razvoju naroda, kao i da bi probleme i pitanja iz prošlosti ostavili iza sebe.
"Moja dvojica kolega, predsednici Tadić i Josipović, učinili su gestove koji služe pomirenju i zalažu se za osudu zločina", rekao je Šoljom.
Budućnost Hrvatske nije potpuna bez članstva njenih suseda
Podsećajući na sastanak predsednika tri države u Kopačkom ritu, Šoljom je rekao da je veliki problem što ta teritorija još nije deminirana i najavio da će tim pitanjem baviti u narednom periodu.
"Prilikom izgradnje koridora, moguće je uračunati novac i za te stvari, ali bi trebalo pronaći novac za ove namene i iz drugih fondova", objasnio je Šoljom.
Tokom mađarskog predsedavanja EU, dodao je Šoljom, biće predstavljena Dunavska strategija, kao projekat Mura-Dunav-Drava.
Josipović je zahvalio na podršci Mađarske evropskim integracijama Hrvatske i izrazio nadu da će Hrvatska ipak pre mađarskog predsedavanja EU završiti pregovore o članstvu.
"Zahvalni smo na podršci da se proces ratifikacije ubrza kako bismo što pre postali članica EU", rekao je Josipović i istakao da evropska budućnost Hrvatske ipak neće biti potpuna bez članstva i njenih suseda u evropskoj zajednici naroda.
"Tu mislim pre svega na BIH, Srbiju, Crnu Goru", naglasio je Josipović.
"Hrvatska čini sve da ispuni svoje obaveze", dodao je Josipović, kada je reč o reformi pravosuđa i saradnji sa Haškim tribunalom.
"Važno je da postoji konsenzus da sva otvorena pitanja između naše dve zemlje, Srbije i Hrvatske, rešavamo u otvorenom dijalogu, jer je to zalog naše bolje evropske budućnosti", rekao je Josipović.
Tadić sa predstavnicima Srba
Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je danas u Pečuju sa predstavnicima Samouprave Srba u Mađarskoj o položaju srpske nacionalne manjine.
On ih je obavestio o detaljima razgovora sa predsednicima Mađarske Laslom Šoljomom i hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem o načinima poboljšanja položaja nacionalnih manjina i konkretnim investicijama koje će doneti ekonomski boljitak ljudima.
Tadić je razgovarao sa predsednikom Samouprave Ljubomirom Aleksovim. U Pečuj je došlo i 29 Srba kako bi razgovaralo sa predsednikom Srbije.
Posle trojnog sastanka Tadić se u Pečuju sastao s predstavnicima Samouprave Srba u Mađarskoj.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
