Izvor: Blic, 27.Avg.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetske marke iz domaće radinosti
Banjaluka - Punionice sokova u kućnoj radinosti, kakvih je nakon rata u BiH bilo na svakom koraku, još nisu iskorenjene. Proizvodi ovog unosnog biznisa - mešanja sokova i falsifikovanja etiketa, dostupni su u trgovinama i na prvi pogled teško ih je razlikovati od originala. Potvrđuje to i oglas u novinama u kome prodavac iz Banjaluke nudi mašinu za punjenje sokova i obećava originalne recepte za „koka-kolu“, „fantu“, „šveps“ i „radensku“ - sve po ceni od 2.700 KM. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Kupce koji se jave na oglas uverava da je recepte za poznate brendove sokova nabavio iz Nemačke i da je to uhodan sistem zarade. Radio je donedavno i svoje proizvode, tvrdi, prodavao bez ikakvih problema, po celoj BiH, a najviše u Federaciji.
„Nema šanse da se može videti da sokovi nisu original", uverava prodavac i dodaje da „ima i čoveka" koji prodaje ambalažu.
I dok se na tržištu nudi falš „koka-kola", koja je tako kopirana da je obični kupac ne razlikuje od prave, iz udruženja potrošača upozoravaju da je to ne samo ilegalno nego i opasno po zdravlje.
Na pitanje da li će inspektori reagovati na ovaj „poslovni" oglas, u Inspektoratu RS odgovaraju kako ne rade na osnovu pretpostavki, već činjenica. Objašnjavaju da falsifikovanje brendova nije u njihovoj, nego nadležnosti carinskih organa i sudova. Oni reaguju samo ako je reč o ilegalnom prometu robe.
„Ilegalno punjenje sokova je kažnjivo i zabranjeno. Mi smo u maju 2009. godine imali akciju u banjalučkom naselju Tunjice, objekat je zapečaćen, a podnete su i krivične prijave", navode u Inspektoratu RS. Tvrde, takođe, kako je moguće da falsifikovani proizvodi budu zdravstveno ispravni i da ne postoji opasnost po zdravlje građana.
Izvršni direktor Udruženja za zaštitu potrošača „Plava sfera" Danijel Malić kaže da prodavac punionice formalno ne krši zakon, ali - ako je te proizvode distribuisao na tržište ima osnova za zabrinutost. „Svi se vrlo dobro sećamo slučaja sokova 'Makroproma’ od kojih se još nije oprao asfalt na pojedinim ulicama Banjaluke", podseća Malić. Ipak, kaže kako ne veruje da punionice imaju takve recepte da zaista mogu da pariraju originalu. Problem predstavlja što su ambalaža i etikete vrlo vešto odrađene, pa je teško „na oko", pre konzumiranja, prepoznati falsifikat.
„Odgovorna osoba je trgovac. Zna se dobro kako velike kuće distribuišu te proizvode, a ovakva roba se nabavlja za gotovinu, tako da niko ne može reći da ne zna koji su legalni kanali distribucije", upozorava Malić.
Mesud Lakota, predsednik Udruženja potrošača BiH tvrdi da je reč o vrlo ozbiljnom problemu, jer sokove iz kojekakvih punionica niko ne kontroliše. Koliko je dece svoje rođendane zalilo otrovom, niko ne zna. „Inspektori ne rade svoj posao, a u međuvremenu su uhodani sistemi kopiranja - od ambalaže, čepova, etiketa, pa sve do bar-kodova. Sve se to lepo puni u garažama i plasira na tržište, kao da je proizvod vrhunskog kvaliteta", napominje Lakota, naglašavajući kako se „ne sme zaboraviti da punionice otvaraju ljudi iz te branše, pa poznaju celi sistem".
„Znaju odakle se i kako uvozi suva tvar, ko pravi ambalažu, ko štancuje etikete...Tu je šteta ogromna, i nije reč samo o prevari potrošača, nego i prevari države. Ozbiljne pare se pronevere zbog neplaćenog poreza, neprijavljenih radnika...", kaže on.
Uprkos molbi za komentar ovakvih zloupotreba i nezakonitosti na tržištu BiH, predstavnici kompanije „Koka-kola" u BiH nisu nam dostavili odgovore do zaključenja ovog izdanja.
Prst u oko vlastima
Ekonomista Igor Gavran upozorava da se slučajevi „punjenja sokova po garažama" nigde ne dešavaju otvoreno i sa manje pažnje i odgovornosti vlasti kao u BiH. „Sama prodaja opreme pogodne za činjenje krivičnog dela bi itekako trebalo da bude zanimljiva vlastima", smatra Gavran, ali kaže i da su dosadašnje reakcije nadležnih svedene na povremene zaplene robe Kinezima, ne zato što su oni najveći krivci, nego očigledno nemaju političku zaštitu, koja bi im „osigurala da ne budu progonjeni kao što nisu neki drugi prekršioci zakona".
