Izvor: Večernje novosti, 26.Jun.2013, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šume na Tari ubija suša

SA Kozjeg rida, najviše tačke neukroćene planine, 183 kvadratna kilometra Tare vide se kao na dlanu, prizor sa nebeske stolice je veličanstven za ljudsku dušu, ali je za znalce i inženjere šumarstva uznemirujući. Oni su podigli uzbunu: od višegodišnje suše i najezde štetočina najočuvanija šuma u Srbiji je teško obolela! A lek je samo jedan - do kraja ove godine mora biti posečeno 25.000 mladih i starih stabala jele i smrče!U Nacionalnom parku Tara i državnoj upravi za šume dijagnoza >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je već potvrđena, a prvih 15.000 kubika koji će pod testeru, već je obeleženo.- Zbog velike suše prethodnih godina šuma je fiziološki oslabila, najviše posledica ostavila je na stablima jele i smrče jer ove vrste imaju plitak korenov sistem i prve odumiru. Ono što je žega oslabila i načela, napada insekt potkornjak, u takvim uslovima on se lako razmnožava. Zato smo bili prinuđeni da obustavimo plan redovnog gazdovanja i da uradimo što se mora, da krenemo sa sanitarnom sečom - objasnio je Dušan Jelisavčić, zamenik direktora Nacionalnog parka, po očuvanosti ekosistema, najvrednijeg šumskog područja Evrope. - Uklonićemo oko 25.000 loših stabala u drugoj i trećoj zoni parka, a za utehu je što kod bora i bukve nema sušenja.Sanacija velikog bogatstva Srbije trajaće dve-tri godine, sa dobrim izgledima da bude uspešna. Stručnjaci su identifikovali načeta stabla, kao i najopasnije vrste potkornjaka. Utvrdili su preveliku brojnost ovog insekta i spremni su da reaguju.OPASNOST SUŠENJE stabala primećeno je i na Zlataru, Goču i Staroj planini, i tu je potrebna sanacija manjeg obima. Jedan deo posečenih smrča i jela svrstava se u prvu, drugu i treću klasu građe i može biti prodat, na ovaj način deo štete biće nadoknađen.- Seča stabala je samo jedan segment borbe za očuvanje Tare. Postavićemo klopke koje će smanjiti broj potkornjaka. Na jesen ćemo započeti biološku borbu protiv štetnog insekta, namamićemo ih feromonima, pa će tokom njihovog razmnožavanja populacija u prvoj generaciji biti desetkovana - dodao je Jelisavčić. - Potkornjak prvo napada oslabljena stabla, a kada dođe do prerazmnožavanja, atakuje i na zdrava, zato je važno sprovesti ovu akciju što pre.U procentima, zbog bolesti će biti posečeno 25 odsto godišnjeg prirasta jele i smrče na Tari. Kada testere utihnu, ostaće na Tari oko pet miliona zdravih stabala, to je dovoljno da se šuma revitalizuje.- Kada budemo videli rezultat sanacije, utvrdićemo da li je potrebno menjati Osnovu za gazdovanje šumama, decenijski elaborat kojim se definiše odnos ljudi i ovog prirodnog blaga. Zasad, potrebe za reviziju nema, verujemo da će sanacija uspeti - ističu u Nacionalnom parku, u kom je 85 odsto površine pod šumom.Stručnjaci su uvereni da će uspeti operacija spasavanja prirodnog blaga na Tari, ostavljenog ljudima na čuvanje. To je važno jer na 19.200 hektara parka, svoj dom imaju brojne zaštićene životinjske i biljne vrste: tu je najbrojnija populacija medveda u Srbiji (oko 50 jedinki), veliki broj divokoza, srna, Pančićevog skakavca, 130 vrsta ptica, za više od 1.000 biljnih vrsta, među kojima je i kraljica svih endemita, simbol Srbije - Pančićeva omorika. TO JE NAŠA ŠTEDNA KNJIŽICASRBIJA ima 2,2 miliona hektara pod šumama. Samo prošle godine, u požarima je izgorelo 11.000 hektara, a vatrogasci su leto proveli spasavajući „pluća Srbije“ po obroncima Tare.- Snašla nas je lane velika nesreća: u požarima je mnogo šume izgorelo, a ta stabla su bila naša jedina štedna knjižica, ona su odgajila našu decu, školovala ih, plaćala račune, školarine, kirije... Plakao sam dok je gorelo - rekao je nedavno reporterima „Novosti“ starina Radovan Spasojević (74) iz sela Stolac, usamljenik u planinskoj nedođiji Tare.

Nastavak na Večernje novosti...