Izvor: Politika, 15.Jan.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirotinjska inflacija
Pre neki dan Republički zavod za statistiku, a odmah potom i NBS, slavodobitno potvrdiše ono što se prognoziralo – da je lanjski rast inflacije bio je svega 2,2 procenta. Poprilično manji nego što je NBS, naš čuvar zdravlja dinara, planirao za ovu godinu – četiri odsto plus – minus 1,5 procentnih poena.
Srbija se s tim rezultatom prvi put posle mnogih decenija svrstala u red civilizovanih zemalja u kojima je inflacija, baš kao i u EU, oko dva procenta godišnje ili koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promil veća. Ruku na srce, startna pozicija nije bila baš niska – 12,2 odsto početkom 2013.
Tako smo dokazali da inflacija nije božja kazna, već ekonomski pokazatelj svega onog što se dešava u rđavo postavljenoj ekonomskoj politici. Kako bi ekonomisti slikovito rekli – inflacija je kao temperatura u ljudskom organizmu. Pokazuje da nešto nije u redu. Postoje lekovi za njeno snižavanje, ali nema trajnog izlečenja bez otklanjanja skrivenih uzroka.
Otuda i pitanje, da li je Srbija, odnosno njena ovogodišnja ekonomska politika, trajnije otklonila uzroke rasta cena kako bismo ne samo ove, već na srednji rok (tri do pet godina) imali inflaciju pod kontrolom. Ekonomisti, opet, tvrde, da problem nije u njenom osetnom snižavanju, već u održivosti niske stope. Otuda i pitanje – da li je moguće da i kraj ove godine ispratimo sa sličnom, ako ne istom ili manjom, stopom inflacije?
U narednih nekoliko meseci, iz ove perspektive, gotovo nemoguće iako je cela godina pred nama. Zbog čega?
NBS je obelodanila da uskoro očekuje umeren rast godišnje inflacije i njeno postepeno približavanje cilju od četiri odsto. Zašto?
Porašće regulisane cene, akcize i PDV. Sve ono što je, dakle, pod direktnom kontrolom države iako će, gle čuda, „niski troškovi u proizvodnji hrane i niska agregatna tražnja i dalje delovati dezinflatorno”. U prevodu to znači da će pored nešto jevtinije hrane, koja nam je zbog suše i niskog roda vrtoglavo podigla inflaciju 2012, slaba kupovna moć građana hladiti pritiske na rast cena.
Dešavaće nam se upravo ono što i ove godine i zbog čega guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ne može sasvim da se raduje niskoj inflaciji. Suočićemo se opet sa sirotinjskom inflacijom. Padom kupovne moći građana. Nema šta da pokrene privredu. Nedostaje, što bi ekonomisti opet rekli, platežno sposobna tražnja. Japanci su se silno obradovali jesenas kada su im cene posle dugih godina deflacije porasle za nepun procenat. Gotovo da su slavili. Počelo je nešto da se dešava na tržištu.
Otuda i strepnja da nam nedavni sumorni vic ne postane stvarnost. Vrzma se naš čovek po kineskom dućanu i kada ga ljubazni Kinez upita šta želi, on tužno odgovara – samo gledam.
Slobodan Kostić
objavljeno: 15/01/2014
