Izvor: RTS, 23.Apr.2010, 21:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjena Biljana Kovačević-Vučo
Na Novom groblju u Beogradu sahranjena je Biljana Kovačević-Vučo. "Emancipovala je svoju profesiju pravnika i advokata, borbu za ljudska prava, davala joj puni moralni, pa i estetski smisao, živela je za ono za šta se zalagala", rekla je Borka Pavićević.
Oko hiljadu prijatelja, kolega i poštovaoca oprostilo se na Novom groblju u Beogradu od Biljane Kovačević-Vučo, predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava.
"Odbacivala je ulogu žrtve, nije se dala slabosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ni nostalgiji, odbijala je da prihvata izvinjavajuće zablude. Oštra prema onima koji su joj mogli nauditi, blaga prema onima koji to nisu mogli", rekla je direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević opraštajući se od svoje dugogodišnje prijateljice.
Branila je slabije od jačih, a nikad jače od slabijih, rekla je Pavićevićeva i dodala da je Biljana Kovačević-Vučo emancipovala svoju profesiju pravnika i advokata, borbu za ljudska prava, davala joj puni moralni, pa i estetski smisao, živela za ono za šta se zalagala.
Od Biljane Kovačević-Vučo oprostio se u ime JUKOM-a i njen saradnik Milan Antonijević.
"Ovih dana nismo radili u JUKOM-u, već smo ti pripremili ono što bi tebe najviše zanimalo, kako je sve prošlo u medijima, kakve su reakcije", rekao je Antonijević i okupljenima pročitao poruke sa interneta i Fejsbuka koje su ostavljali brojni ljudi iz cele Srbije, ali i saradnici i prijatelji Biljane Kovačević-Vučo.
Predsednica JUKOM-a Biljana Kovačević-Vučo preminula je 20. aprila u Beogradu posle duge i teške bolesti, a biće kremirana na Novom groblju u Beogradu.
Borac za ljudska prava
Biljana Kovačević-Vučo rođena je 1952. godine u Beogradu. Školovala se u Skoplju i Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1977. godine i položila pravosudni ispit.
Od 1978. deset godina je radila u Privrednom sudu u Beogradu, a potom u Vrhovnom sudu gde je obavljala funkciju višeg savetnika. Paralelno je volontirala u Centru za antiratnu akciju i na SOS telefonu.
Jedan je od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, u kome je, jedno vreme, bila generalni sekretar.
Bila je predsednica JUKOM-a, koji je osnovan 1997. kao "stručno, dobrovoljno nevladino udruženje građana okupljenih radi zaštite i unapređenja ljudskih prava prema opšteprihvaćenim civilizacijskim standardima, međunarodnim konvencijama i domaćim pravom".
Radila je na predlogu Zakona o amnestiji i autorka je više desetina stručnih publikacija i članaka iz oblasti zaštite ljudskih prava. Od aprila 2007. bila je članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije.
.jpg)
