Izvor: Vesti-online.com, 10.Dec.2018, 01:55

Sa fašizmom nema šale

Sa fašizmom nema šale

I dalje čvrstog, vojničkog držanja, zdrave glave i pogleda, iako se približio 100 godini, general-pukovnik JNA Petar Matić Dule, poslednji je nosilac Ordena narodnog heroja u Srbiji. Dok razgovara s reporterima "Vesti" na tribini "O Jugoslaviji kao najvećem istorijskom dostignuću naših naroda", njegov bistri um priseća se borbi Drugog svetskog rata po Sremu, ofanziva na Frušku goru, uspeha koje je Jugoslavija imala i ugleda u svetu, ali i upozorava na narastajući fašizam u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Evropi i svetu, sa kojim se nikada ne treba šaliti.

Partizanski prvoborac sa 20 godina je otišao od kuće da se bori protiv nacista i ustaša. Nekoliko puta ranjavan, borio se za slobodu srpskog i svih jugoslovenskih naroda.

- Jugoslavija je bila divno mesto za život. Nije dobro što nam je bivša zemlja preplavljena pokudama i najgorim kvalifikacijama. Ona je bila priznata država, stvorena bukvalno ni iz čega. Najbolji primer šta se za kratak period može stvoriti. Ne samo pozajmljenim i doniranim novcem, već narod je to izgradio. Zato je ne treba kritikovati jer je bila razvijena i moderna država - kaže general Matić za "Vesti".

Danas situacija u Evropi, ali i svetu, donekle podseća na situaciju uoči Drugog svetskog rata, veli naš sagovornik. Populisti i neofašisti marširaju, pokušavaju da dođu na vlast, kako bi na mržnji i lažima ugrabili moć.

- Populizam i fašizam su negativne manifestacije u svetu uvak nakon velikih promena. Građani se upecaju na lepe priče, obećanja i tu naprave grešku. Sve to međutim prođe, niti traje kratko, niti predugo. Ne mogu silnici sami odluke da donose. Međutim, nema još u narodu te svesti o toj opasnosti od fašizma. Vreme sada je, da tako kažem, malo nenormalno - komentariše.

Odrastao u sremskom mestu Irig, od mladih dana se pridružio radničkom pokretu.

- Tadašnji političari u Evropi delovali su kapitulantski, povlačili su se pred Hitlerom. Jedino su nam događaji u Španiji tokom građanskog rata davali tračak nade. Rastao sam u turbulentnom vremenu i opredelio sam se za radnički i komunistički pokret. Bili smo već organizovani pre rata, a od prvog dana krenuo sam u borbu protiv fašizma. Ratne godine sam najvećim delom proveo u Vojvodini i Sremu, gde sam organizovao ustanak. Bio sam komandant odreda u Sremu, 1943. sam postao komandant 3. vojvođanske brigade. Učestvovao sam u borbama u Bosni, Bijeljini i Brčkom - priseća se Matić.

Jedna od čuvenih akcija u kojima je učestvovao bila je 1943, kada je komandovao brigadom koja je u jeku borbi prebacila u istočnu Bosnu 1.000 dobrovoljaca iz Srema i 100 seljačkih kola punih hrane, odeće i sanitetskog materijala. Po ovom događaju snimljen je i čuveni film "Veliki transport".

- Kada sam 1944. ranjen u grudi, prebačen sam u Italiju na lečenje. Trebalo je potom da idem na jug Srbije i učestvujem u borbama, ali su tražili da ostanem u Vojvodini. Učestvovao sam u borbama na Sremskom frontu - prepričava svoj ratni put general Matić.

Dan pobede nad nacizmom Matić je dočekao na Crvenom trgu u Moskvi, gde je prisustvovao prvoj proslavi Dana pobede sa 40.000 vojnika Crvene armije i oko 2.000 vojnih vozila. U Sovjetskom Savezu završio je Vojnu akademiju "Vorošilov", a u Beogradu Vojnu akademiju JNA. Nakon rata ostao je u Jugoslovenskoj armiji i 1951. odlikovan Ordenom narodnog heroja.

U JNA je potom bio na mnogim funkcijama, a jedno vreme bio je i nadređeni budućem načelniku JNA Veljku Kadijeviću. Karijeru je okončao kao prvi zamenik načelnika Generalštaba i pomoćnik saveznog sekretara za Narodnu odbranu, a penzionisan je poslednjeg dana 1980. godine kao general-pukovnik. Inače, bio je član Centralnog komiteta SKJ, narodni poslanik, od 1982. do 1986. bio je član Predsedništva CK SKJ, a 1988. izabran je za predsednika Subnora Jugoslavije.

Samo nekoliko meseci po imenovanju, smenjen je zbog sukoba sa rukovodstvom Srbije, koje je tada preuzeo Slobodan Milošević.

- Srbi su odlučili da smo bolji od ostalih, a Milošević me optužio da nisam dovoljno veliki Srbin - objašnjava Matić.

Tako je završena karijera proslavljenog generala koji, kako kaže, sa tugom posmatra šta se sve poslednje tri decenije dešavalo u voljenoj mu zemlji, natopljenoj krvlju junaka.

- Sramota je šta smo uradili i dopustili - zaključuje poslednji živi narodni heroj u Srbiji.

Petar Matić imao je petoro braće i sestara i svi su bili partizani. Anka Matić, jedna od sestara, poginula je kao bombaš na samom kraju rata u borbama za oslobođenje Beograda i posthumno je proglašena narodnim herojem. Majka Petra Matića streljana je u logoru Jasenovac, a otac mu je do smrti mučen u rodnom Irigu.

Jedan detalj iz života generala Matića pokazuje svu besmisao tragičnih događanja proteklih decenija, gde se više ništa ne ceni. Naime, ordenje za koje je toliko ratovao, više nema.

- Orden narodnog heroja, 17 drugih odlikovanja i dva ordena za hrabrost, nažalost, više nemam. Odneli lopovi iz vikendice u Aranđelovcu. Prijavio sam policiji i od tada ništa više o ordenju nisam čuo - kaže čuveni Dule.

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.