Izvor: Kurir, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SUSRET S VANZEMALJCIMA
U SAD puštena u pogon nova astronomska opservatorija sa 350 teleskopa prečnika šest metara, koji će bez prestanka tragati za nepoznatim civilizacijama
Nova astronomska opservatorija, čiji je glavni zadatak da traga za vanzemaljcima, puštena je u pogon u Sjedinjenim Državama, čime su ohrabreni pobornici verovanja da čovečanstvo negde u kosmosu sigurno ima braću po razumu. Opservatorija sada ima 24 radio-teleskopa, a kada bude dovršena, biće ih 350. Oni će osluškivati >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nebo i pokušavati da ulove sumnjive radio-signale u dijapazonu od jednog do deset gigaherca.
Astronomi su, verujući da se pomoću radio-teleskopa može dokazati da Zemljani nisu sami u vaseljeni, osnovali Institut za istraživanje vanzemaljskog razuma - SETI, koji funkcioniše na pojedinačnom požrtvovanju. U okviru tog programa oni su i ranije koristili radio-teleskope u raznim opservatorijama po celom svetu. Ali „ozbiljni“ naučnici se prema istraživanjima „braće po razumu“ ne odnose baš ozbiljno, zbog čega su članovi SETI uvek imali problema sa pristupom uređajima. Sada se situacija promenila: 350 teleskopa sa prečnikom tanjira od šest metara 24 časa, sedam dana u nedelji tragaće za nepoznatim civilizacijama.
Projekat, koji košta 50 miliona dolara, sponzorišu tri superveličine savremene kompjuterske industrije - osnivači kompanija „Intel“, „Cisko sistem“ i „Majkrosoft“ - Gordon Mur, Sendi Lerner i Pol Alen. Samo je poslednji u projekat uložio oko 25 miliona dolara! Zato su opservatoriju krstili po njegovom imenu - „Alen teleskop erej“. Pošto su sva trojica prekaljeni biznismeni, bilo bi čudno da su uložili toliko novca ne verujući da će išta dobiti zauzvrat. Po svoj prilici, kompjuterski magovi veruju da će potraga za vanzemaljcima biti ovenčana uspehom. U tome ih podržava rukovodilac programa SETI astronom Set Šostak.
- To je prva u svetu opservatorija stvorena specijalno radi potrage za vanzemaljskim razumnim bićima, i uz njenu pomoć šanse da se ona nađu naglo se povećavaju. Računamo da ćemo do 2025. godine pronaći minimum jednu zvezdu oko koje se obrće planeta naseljena razumnim stvorenjima - rekao je Šostak.
Njegov entuzijazam ipak ne dele svi naučnici. Kako se sa Zemlje vidi oko 400 milijardi zvezda, čak i tako moćnim „Alenovim teleskopima“ trebaće mnogo vremena da otkriju to što su naumili.
Ideja o tome da se među drugim galaksijama može naći nova civilizacija, skenirajući kosmičko prostranstvo, pojavila se još sredinom prošlog veka. Naučnici tadašnjeg Sovjetskog Saveza, ali i Sjedinjenih Država, vršili su probne eksperimente u „prisluškivanju“. Pošto nije bilo rezultata, obe zemlje su pre dvadesetak godina prekinule da finansiraju slične projekte. [ antrfile ]
EVROPLJANI ODBILI RUSE
Krajem oktobra Evropska kosmička agencija (EKA) odredila je projekte koje će finansirati do 2025. godine. Zajedno sa NASA, Evropljani planiraju da pošalju sonde na satelite Saturna i Jupitera, zajedno sa Japancima nastojaće da izbace aparat na asteroid i da izučavaju Sunčevu plazmu. Od saradnje sa Rusijom EKA je odustala. Ruski naučnici su predlagali da zajednički naprave i lansiraju u kosmos do 2015. godine superopservatoriju „Milimetron“. To je bila dobra šansa da se otkrije planeta poput Zemlje i na kojoj možda ima razumnih bića. Bez obzira na to što su Evropljani odustali od „Milimetrona“, ruski specijalisti će sami stvarati tu opservatoriju i 2015. godine ruski superteleskop će zaviriti u dubine kosmosa.
