Izvor: RTS, 26.Sep.2010, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o Ranisavu
Sedamnaestogodišnji Ranisav Rafailović iz Šapca živi u trošnoj kućici bez struje i vode, sa staricom koja ga je prihvatila i odgajila iako mu nije najbliži rod. Dečak je prinuđen da radi da bi preživeo, a izučava i obućarski zanat.
Prema podacima Centra za socijalni rad, u šabačkim hraniteljskim porodicama smešteno je oko sedamdesetoro dece bez roditeljskog staranja. Ima i onih koji su, prihvatili nehumane uslove za život, samo da se ne odvoje od staratelja, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što je sedamnaestogodišnji Ranisav Rafailović iz Šapca.
U trošnoj kućici, na šabačkom Letnjikovcu, bez struje i vode sa bolesnom staricom živi sedamnaestogodišnji dečak, poznat u kraju po nadimku Rane. Za razliku od vršnjaka, dane provodi naporno radeći u razmišljanju kako da preživi jer oca ne zna a majka ga je ostavila kada je imao devet godina.
"Teško mi je, ali se nekako snalazim. Moram mnogo da radim, ako ne u dvorištu i kući, onda negde za pare, bilo šta, samo da preživimo", kaže Ranisav Rafailović.
Dečakova jedina porodica i spas je baka Milena, koja ga je jedina prihvatila, iako mu nije najbliži rod.
"Mnogo sam se mučila da ga odgajim. Dala sam koliko sam mogla jer mi teško pada njegova sudbina, ali bilo je lakše kad sam bila zdrava. Preživela sam šlog i infarkt ali i sada ga nikome ne bi dala", kaže kroz suze baka Milena Mandić koja je i sama imala teško detinjstvo.
I pored ovakve životne priče, Ranisav je uvek dobre volje. Drugovi ga vole i često mu pomažu.
"Imam najboljeg druga Nemanju, mnogo mi je pomogao i on i njegova majka Duška. Mnogo ih volim i ne znam šta im ne bi dao da mogu", dodaje Ranisav.
Za probleme ovog dečaka čuli su i nadležni a pomoć je stigla i od fonda "Humano srce", uz čiju je preporuku Ranisav našao mesto da izuči obućarski zanat.
"Dečak je kod nas na zanatu dve nedelje i dobro se snalazi, vredan je. Biće od njega dobar majstor. Otvorićemo novu radnju i zaposlićemo ga da ima platu", kaže obućar Miroslav Vujanić, spreman da mu pomogne u svemu.
Uz učenje i fizički rad, Ranisav stiže da neguje baku od koje ne želi da se razdvaja.
"Voleo bih da imamo kućicu, ali se nikada ne bih odvajao od bake. Njoj dugujem sve. Ona me je odgajila i voleo bih da i ja njoj priuštim bolji život. Valjda ću uspeti toliko da zaradim", nada se Ranisav.
Iako je jedini siguran novac socijalna pomoć od 5.000 dinara mesečno, junaci naše priče veruju da će po obećanju nadležnih zimu dočekati u boljim uslovima i da ih život neće razdvojiti.
