Izvor: Blic, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po lešu lekari uzimaju od 50 do 200 evra provizije
Po lešu lekari uzimaju od 50 do 200 evra provizije
Direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski, koji je optužio dvojicu svojih kolega da su žurili da proglase smrt kod 49 pacijenata i uzmu proviziju od pogrebnika, smenjen je juče sa funkcije. Za razliku od njega, ministar zdravlja Tomica Milosavljević ostavio je 'optužene' dr Milomira Tufegdžića i dr Zorana Miloševića na radnim mestima.
Kako je saopštio ministar, Josifovski je smenjen zbog 'neprimerenog postupanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u situaciji narušenih međuljudskih odnosa u kući', dok se slučaj oko dvojice lekara Hitne pomoći još ispituje, iako su za 'Blic' u toj ustanovi juče potvrdili da čak polovina ekipa sarađuje sa privatnim pogrebnicima i uzima proviziju.
- Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja izvršila je inspekcijiski nadzor u Hitnoj pomoći i dokumentaciju je dostavila nadležnom tužilaštvu. Ipak, i dalje ćemo preduzimati i sprovoditi mere da bismo obezbedili sigurnu i efikasnu hitnu medicinska pomoć, u koju će građani imati poverenja - kaže za 'Blic' dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.
Na pitanje kako bi se on osećao da, ne daj bože, neki član njegove porodice bude u smrtnoj opasnosti i da mu se na vratima pojavi jedan od dva sporna lekara, ministar je odgovorio:
- I ja sam kao čovek šokiran, ali idemo korak po korak - objasnio je Milosavljević zašto nije barem suspendovao Tufegdžića i Miloševića.
Okružno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je u sredu istragu navoda da dvojica lekara Hitne pomoći nisu pokušala da reanimiraju 49 bolesnika. U prostorijama Hitne pomoći juče je vladala mučna atmosfera.
- Građani se sada prema nama odnose kao prema ubicama. Oni kojima je bila potrebna naša pomoć pretili su nam da, ukoliko ne prihvatimo poziv, sve će javiti novinarima. Neki su nas optuživali da smo direktno odgovorni za smrt njihovih bližnjih. Pod ovakvim okolnostima užasno je raditi. Ipak, činjenica je da ima lekara koji diluju sa privatnim pogrebnicima, ali smatram da je mnogo više nas koji pošteno i profesionalno radimo lekarski posao. Učinjena je velika šteta lekarima koji to ne zaslužuju - rekla je jedna od dežurnih lekarki iz Hitne pomoći.
U dvorištu Hitne pomoći porazgovarali smo i sa jednim od medicinskih tehničara koji je čekao poziv na teren:
- Hitna pomoć je u besparici i ljudi su prinuđeni da se snalaze. Naravno, ovakvo 'snalaženje' nikom ne služi na čast, ali se novac osladi. Mislim da polovina od 16 lekarskih ekipa sarađuje sa privatnim pogrebnicima i uzima novac od njih za svakog prijavljenog mrtvog pacijenta. Koliko znam, za svako dojavljivanje ekipi se plaća od 50 do 200 evra, a novac se deli na ravne časti. Naravno, ko neće da učestvuje, on zažmuri - kaže tehničar. On dodaje da dosta kolega zabušava i otaljava posao i da je malo onih koji predano rade. Inače, u ekipi se uvek nalazi lekar, medicinski tehničar i vozač.
Nakon pisanja 'Blica' o ovom skandalu u Hitnoj pomoći, našoj redakciji se javila i Beograđanka Vjekoslava Lj. Njena priča potvrđuje sve do sada rečeno o beskrupuloznoj saradnji sa privatnim pogrebnicima.
- Kada mi se 1999. muž razboleo, pozvala sam Hitnu pomoć. Došao je mlad lekar koji ga je ovlaš pregledao i konstatovao da nije ništa strašno, ali mi je u ruke tutnuo i vizit kartu privatne poliklinike. Iste večeri moj muž se šlogirao. Pre dve godine opet se razboleo i umro. Kada sam te večeri obezglavljena pozvala Hitnu pomoć i pitala šta da radim sa telom, lekar me je tri puta pitao da li sam sama kod kuće. Kada sam rekla da jesam, odmah mi je izdiktirao broj privatnog pogrebnog preduzeća - rekla je za 'Blic' Vjekoslava Lj.
Da nešto ne valja u Hitnoj pomoći ukazuje i podatak da je i bivši direktor Hitne pomoći dr Aleksandar Marinković imao sklopljen ugovor sa JKP 'Pogrebne usluge'. Dešavalo se da su iz ovog javnog preduzeća podmetali ljude da zovu Hitnu pretvarajući se da im je neko umro, ne bi li saznali da li će im lekar iz Hitne pomoći preporučiti JKP 'Pogrebne usluge' ili nekog privatnika.
Ivan Mišković - Sonja Todorović Lekari zgroženi
Novi direktor Hitne pomoći sada je dr Branislav Lazić, koji je do sada radio kao hirurg u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. Praksa je da se direktori smenjuju kada se nešto loše desi u kući. U ovom slučaju, posle smene dr Borka Josifovskog, ostaju isti problemi koji će čekati novog direktora, objašnjava za 'Blic' dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta povodom smene direktora Hitne pomoći.
- Bojim se da nije problem samo u direktoru. Ovo je samo početak priče. Mislim da Hitnoj pomoći predstoji potpuna reorganizacija i da bi trebalo zaposliti novu, podmlađenu ekipu ljudi - rekao je Kontić.
Dešavanjima u Hitnoj pomoći zgrožena je većina zdravstvenih radnika. Dr Zoran Milićević, hirurg u Gradskoj bolnici, kaže da se svašta dešava u zdravstvu, ali da je ovo sada zona sumraka.
- Ukoliko se ne pokaže da je izjava dr Borka Josifovskog direktni udar na ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, onda to predstavlja moralno etički slom medicinske prakse u Srbiji. Dr Milošević: Opušten sam i ne plašim se
Lekari Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić i dalje obavljaju svoje dužnosti u Hitnoj pomoći i niko ih nije zvao na odgovornost, rekli su njih dvojica juče 'Blicu'. Dr Tufegdžić je juče bio na radnom mestu, a dr Milošević očekuje da će uskoro biti pozvan u policiju i Ministarstvo zdravlja.
- Opušten sam, ne plašim se ničega, jer svoj posao obavlja savesno već godinama - rekao je juče za 'Blic' dr Milošević. Pisma čitalaca Dežurni uputio na pogrebnike
Juče su u redakciju 'Blica' stigla dva pisma koja potvrđuju činjenice o kojim naš list piše proteklih dana.
'Pre tri godine moj otac je pušten iz bolnice u teškom stanju i sa dijagnozom Hočkinsonove bolesti. Pošto mu se zdravstveno stanje naglo pogoršalo, noć nakon što je pušten iz bolnice moja majka je pozvala Hitnu pomoć. Tata je imao visoku temperaturu i teško je disao. Hitna pomoć je došla relativno brzo - doktorka i asistent. Verovali smo da će nešto učiniti, ali je doktorka samo opipala puls. Prišla je mojoj majci, objasnila da je moj otac u veoma teškom stanju i otišla. Kada je tata prestao da diše, mama je odmah pozvala Hitnu pomoć. Dežurni je saslušao i dao broj na koji mama može da se javi i zatraži pomoć. Na tom broju bilo je privatno pogrebno preduzeće. Mama je bila zbunjena, a privatna pogrebna firma ‘Humanitas’ bila je brzo u našem stanu.
Ovim pismom želimo da vam pružimo podršku u istraživanju i otkrivanju potpune istine u vezi sa radom pojedinih ljudi u Hitnoj pomoći.' Dugo čekanje
'Kada je moja strina pozvala Hitnu pomoć, jer je moj stric po drugi put doživeo šlog, siti smo se načekali da dođu. Posle ovih vaših članaka ne mogu a da ne sumnjam da su se možda nadali da će kad dođu naći mrtvaca, jer je njegovo stanje vrlo ozbiljno. Stric se trenutno nalazi u bolnici ‘Sveti Sava’ i čekamo ishod.'
B. I. 'Posao' počeo da cveta pre četiri godine
Unosni biznis između lekara i pogrebnika, kako 'Blic' saznaje, razvio se pre četiri godine.
- Početna cena bila je 50 tadašnjih maraka po lešu. To je cifra koju pogrebnik daje lekaru koji mu na vreme dojavi smrt. Međutim, kako su ljudi shvatili da je to unosan posao cena je rasla i, po mojim podacima, pre mesec dana lekari su dobijali 200 evra po lešu. Privatni pogrebnik ima svoje lekare, koji mu javljaju čim dobiju prijavu o smrtnom slučaju - kaže Ljiljana Milivojević iz pogrebnog preduzeća 'Kvatra'.
Od ukupno 150 privatnih pogrebnih preduzeća, koliko ih je registrovano u Beogradu, barem njih 20 trguje leševima.
- U početku je to radilo samo njih nekoliko, a sada kada se 'posao' proširio, dogodi se da neki od njih pokušaju da prevare lekare, odnosno da im kažu da mušterija nije htela njihove usluge, pa da ovi ostanu bez novca. Naše mušterije su mi rekle da je bilo slučajeva da Hitna pomoć čeka ispred kuće da vidi da li je pogrebnik odradio posao da ne bi ostali uskraćeni za novac - kaže Milivojevićeva.
Nečasne radnje, po njenim rečima, lako je utvrditi.
- Moje preduzeće ima u proseku 20 do 30 poslova mesečno. A neka preduzeća u toku jedne večeri imaju i po četiri, pet slučajeva i to u vreme kada je dežurna njihova ekipa Hitne pomoći. Dan pre nego što je direktor Hitne pomoći Josifovski izneo optužbe na račun nekih lekara, ja sam dobila anonimni telefonski poziv u kojem me neko pitao da li želim da radim za Hitnu pomoć. Odbila sam, naravno, a kada sam pitala ko je sa druge strane, prekinula se veza - kaže Ljiljana Milivojević.
- Kod nas prosečna kompletna usluga košta između 50.000 i 60.000 dinara, a ljudi su njima morali da plate i po 100.000 dinara i to za mnogo gore usluge i kvalitet opreme. U tom trenutku svi su ogorčeni i hoće da ih tuže, ali se sve vrlo brzo smiri i oni normalno nastavljaju sa radom - kaže Milivojevićeva iz pogrebnog preduzeća 'Kvatra'.
D. Marinov
