Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Feb.2018, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na savetovanju voćara u Gruži 600 učesnika
Sedmo savetovanje voćara u Gruži okupilo je oko šest stotina proizvođača i 17 predavača, najvećih stručnjaka u regionu za voćarstvo. Cilj je da se u Šumadiji voćari informišu kako da u praksi iskoriste znanje i iskustvo, ali i da se dodatno edukuju o novim trendovima u proizvodnji koji povećavaju rodnost zasada.
Za poslednjih 8 godina samo u Gruži je podignuto 24 hektara sitnog i krupnog voća u porodičnim voćarskim gazdinstvima koji sve više praktikuju koncept >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << savremenih i intenzivnih zasada.
Miroslav Nikolić, organizator savetovanja iz kompanije "Gruža agrar'' kaže: "Prvo bih naglasio da nam je bog dao puno toga, od same lokacije, kvaliteta zemljišta, klime, vode i dosta je u poslednjih 10 godina, koliko je i aktivna "Gruža agrar'' u centralnom delu Šumadije, doneto novih znanja i iskustava. Sve od novih zasada, kako sitnog tako i krupnog voća, podigli smo najsavremenijom tehnologijom a definitivno ni naš domaćin nije glup, on zna da sabira ali treba mu i stvoriti uslove i ambijent kako bi mogao da primeni znanje i tehnologiju, a onda ni rezultat ne može da izostane."
"Voćarstvo kao što znamo je jedna grana poljoprivrede koja je vrlo konkurentna i koja zbog toga može da predstavlja budućnost i razvoj poljoprivrede Srbije, naročito u ovim brdskim regionima, mada sve više se i u Vojvodini razvija voćarstvo. Prihod u voćnjacima je mnogo veći nego u klasičnoj ratarskoj proizvodnji tako da omogućuje i veću zaradu našim poljoprivrednim proizvođačima. Zbog toga se i mnogi ratari u Vojvodini opredeljuju za voćarsku proizvodnju, a ovde je to i značajnije gde je voćarstvo u tradiciji", napominje Radivoj Nadlački, specijalni savetnik ministra poljoprivrede.
Na savetovanju voćara u Gruži govorilo se i o konceptu 100 u mladim zasadima koji povećava prinos i visinu uskih stabala sa oko 35 rodnih jedinica, a posebna tema su bile i borovnice koje su u ekspanziji.
Prof. dr. Franci Štampar, sa Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane ističe: "Sadimo sadnicu koja ima diferencirane rodne pupoljke. Važno je da sadimo u jesen tako da se korenov sistem razvije u rano proleće kako bi mogao da se ostvari rodni potencijal pupoljka. Prvu godinu jako forsiramo rast i vegetativnu aktivnost, tako da ti plodovi prve godine jesu količinski visoki ali treba i da se odmah pojedu jer nisu za hladnjače. U drugoj godini je tu situacija malo drugačija a u trećoj postižemo konačnu visinu i konačni prinos."
"Trenutno se procenjuje da ukupne površine borovnice iznose 500 hektara. Izvoz je postojao i ranije samo su to bile manje količine jer je bio i manji zasad. Sada se povećanjem broja zasada i formiranjem zadruge u Brestoviku kod Beograda, gde imamo i hladnjaču, koja ima mogućnost kooperacije i otkupa proizvođačima i to je dovedeno na veći nivo", kaže dr Jasminka Milivojević, Poljoprivredni fakultet u Beogradu.
Institut za voćarstvo predstavio je i platformu rejonizacije, projekat koji će trajati tri godine.
Dr Milan Lukić sa Instituta za voćarstvo objašnjava: "Naš cilj je da u naredne tri godine damo jasnu preporuku poljoprivrednim proizvođačima gde i na kojim područjima se može veoma uspešno gajiti pojedine vrste voća i to će naravno biti jedna veoma značajna platforma ministarstva poljoprivrede koja će vršiti subvenciju voćarske proizvodnje upravo na tim područjima".
Voćarski proizvodi iz Srbije su sve više konkurentni na inostranom tržištu. Zbog toga je i voćarstvo grana koja će se sve više razvijati
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
