Izvor: Politika, 25.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska: Deonice i u ruke građana
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, novembra – Privatizaciju velikih javnih preduzeća hrvatska vlada je odlučila da sprovede tako što deo njihovih akcija prodaje po povlašćenoj ceni njihovim sadašnjim i bivšim zaposlenima, a po nešto manje povlašćenoj ceni i svim građanima. Kako se to dešava poslednjih meseci usledile su kritike da se to radi samo zbog predstojećih izbora i da se na taj način građani "podmićuju" da ne vide suštinu stvari, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se privreda i država sve teže zadužuju i da im predstoje neizvesni dani.
Bilo kako bilo, ovakva odluka je ipak omogućila da se angažuju znatna sredstva građana i da deo tih profitabilnih velikih preduzeća ostane u domaćem vlasništvu, a ne da sve ode u strane ruke koje profit nose tamo gde im najviše odgovara i ne ostavljaju ga za razvijanje domaćih nacionalnih resursa. Posebno frustrirajuće iskustvo u tom pogledu u Hrvatskoj imaju sa najprofitabilnijim Hrvatskim telekomom (HT), čiji većinski vlasnik je Dojče telekom, koji zbog svojih finansijskih problema u matičnoj zemlji profit ostvaren u Hrvatskoj uglavnom iznosi i "zatrpava" svoje dubioze po svetu.
Najveće uzbuđenje građana izazvala je odluka vlade upravo u vezi sa HT-om, odnosno da u daljnjoj privatizaciji svog dela vlasništva uključi i njih tako što će im po povlašćenoj ceni prodati 35 odsto akcija. Bilo je odlučeno da svaki zainteresovani građanin može da kupi akcija HT-a najviše do vrednosti od 38.000 kuna (oko 5.200 evra), s tim da će cena pojedine akcije biti između 245 i 320 kuna (posle uplate utvrđena je vrednost od 265 kuna), ali je interesovanje bilo toliko da je najviši iznos moguće uplate prepolovljen na 17.000 kuna (oko 2.330 evra). Na kraju je građanima prodato 25 odsto akcija HT-a, a kupilo ih je ukupno 358.406 osoba. Prosečni paket je bio u vrednosti od 2.070 evra, odnosno 56 kupljenih deonica.
Uz ovu odluku koja je sprovedena pre mesec dana (trenutno hiljade novih vlasnika deonica HT-a strepe zbog pada njihove vrednosti na berzi, ali to je druga priča), vlada je odlučila i da po sedam odsto deonica javnih preduzeća, poput Ine i HT-a, po povlašćenoj ceni proda njihovim sadašnjim i bivšim zaposlenima. Količina tako kupljenih deonica zavisi od dužine ostvarenog radnog staža u tom preduzeću, dok će oni koji imaju manje od jedne godine staža moći da kupe po jednu deonicu za svaki započeti mesec staža.
Upravo ovih dana vlada je donela odluku o takvoj prodaji deonica zaposlenima i bivšim zaposlenima u HT-u, a taj model je već isproban u prodaji takođe 7 odsto deonica zaposlenima u Ini. Zanimljivo je, međutim, da su od ukupno 700.000 deonica Ine, koje su imali na raspolaganju za otkup po povlašćenoj ceni, 28.413 sadašnja i bivša radnika ove naftne industrije otkupila 499.271, iako su bile za 30 odsto jeftinije od utvrđene cene za građane. Zato će im uskoro biti ponuđen i treći krug otkupa preostalih 200.000 deonica, što neke domaće ekonomske analitičare navodi na zaključak da vlada na takav način protežira radnike javnih preduzeća, jer takvi modeli privatizacije nisu ponuđeni i za druge velike firme.
U privatizaciji javnih i drugih preduzeća na poseban način učestvuju i svi oni građani koji imaju status branitelja, odnosno učesnika nedavnih ratova naravno na hrvatskoj strani. Vlada je zbog toga osnovala Braniteljski fond u koji se slivaju zakonom određeni iznosi deonica javnih i drugih preduzeća koja se privatizuju, a svaki bivši borac ima pravo na njihov udeo zavisno od dužine boračkog staža. Ukupna vrednost ovog fonda je trenutno oko 616 miliona evra, a u njemu je i po sedam odsto akcija Ine i HT-a. Skoro pola miliona branitelja (koliko ih je na opšte zaprepašćenje službeno utvrđeno) uskoro će dobiti i prvu dividendu, ali zbog njihovog prevelikog broja ona će prosečno iznositi tek oko 600 kuna (82 evra), odnosno 1,6 evro po akciji Fonda.
[objavljeno: ]
