Izvor: Studnel.com, 02.Jul.2015, 16:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Herman Hese − pacifista u potrazi za samim sobom
Rodio se u gradiću Kalv u Švarcvaldu. Roditelji su mu bili hrišćanski misionari u Indiji i oni su odredili da Herman mora da postane sveštenik. Međutim, on beži iz semeništa. Posle dva nesupela pokušaja samoubistva roditelji ga smeštaju u duševnu bolnicu. Po izlasku se upisuje u gimnaziju u Kanstatu, ali je napušta posle nepunih godinu dana. Tako se završava njegovo formalno obrazovanje. Kasnije se zapošljava kao mehaničarski šegrt, a posle toga kao knjižar. Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << posao napušta odmah nakon objavljivanja svojih prvih dela: Romantične pesme, Jedan čas iza ponoći i Peter Kamencind, koja su mu donela slavu.
Godine 1904. ženi se Marijom Bernuli i sa njom dobija troje dece. U to vreme se zainteresovao za budizam i odlazi na proputovanje u Indiju, a po povratku se seli u Švajcarsku sa porodicom. Ovaj brak se završava tragično zbog Marijine duševne bolesti. Prvi svetski rat je velika prekretnica za Hesea. On se deklariše kao pacifista i piše dosta o nepotrebnosti rata, što ga dovodi u nemilost velikog broja njegovig čitalaca. Tada Hese prvi put posećuje Jungove seanse psihoterapije i to ostavlja dubok utisak na njega.
Foto: znanje.org
Za samo tri nedelje Hese piše svoj poznati roman Demijen o relativnosti svih stvari u životu i objavljuje ga pod pseudonimom Emil Sinkler. Međutim, uskoro se saznaje ko je pravi autor romana i Hese odbija Fontaneovu literarnu nagradu za ovo delo. Šest godina kasnije objavljuje Sidartu, roman o Budi, a godinu dana kasnije ženi se pevačicom Rut Venger. Ovaj brak od početka nije funkcionisao, naročito zato što su dosta vremena provodili odvojeno. Od Rut se razvodi posle tri godine, a o svojoj usamljenosti Hese piše u Stepskom vuku, romanu koji objavljuje 1927. godine. Nakon uspeha ovog romana, Herman se 1931. ženi Ninom Dolbin Auslander, sa kojom ostaje u braku do kraja života.
Sa porastom popularnosti nacizma Hese ponovo diže svoj glas, a 1933. čak pomaže Tomasu Manu i Bertoltu Brehtu da pobegnu iz Nemačke. Njegova dela su ubrzo zabranjena u Nemačkoj. Od 1933. do 1943. radi na svom poslednjem romanu Igra staklenih perli, za koji je dobio Nobelovu nagradu 1946. godine. To je roman o utopističkom društvu budućnosti u kome nema ratova ni bede.
Umro je 8. avgusta 1962. godine. Za sobom je ostavio 40 knjiga − romana, priča i eseja, a ponovo postaje popularan 60-ih godina 20. veka, jer se hipi generacija pronalazi u njegovim romanima o ličnom prosvetljenju.
Izvori: znanje.org, prelepapoezija.com, secanja.com.
na dansnji danherman hesepisacpesniknemacka
