Izvor: Politika, 07.Okt.2011, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde proveriti zaduženja i dugovanja
Podsećamo vas da se porezi na imovinu vode na lice, odnosno osobu koja je poreski obveznik, a ne na nepokretnost. Poreski ste obveznik, poreza na nepokretnost sve dok ste njen vlasnik. Danom overe ugovora o prometu nepokretnosti prestajete da budete njen vlasnik i time prestaje vaša obaveza po godišnjem porezu na imovinu.
Obaveza se neće ugasiti sama od sebe, ukoliko se u nadležnu jedinicu Poreske uprave ne odnese ugovor o prometu i poreska obaveza ne prebaci na drugo lice, odnosno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na kupca.
Ukoliko niste sami prijavili porez na imovinu, male su šanse da postojite kao poreski obveznik u evidenciji Poreske uprave. U slučajevima kada je porez na imovinu blagovremeno prijavljen, a rešenja o porezu i uplatnice ne stižu na prijavljenu adresu, potrebno je da odete u nadležnu poresku jedinicu radi dobijanja listinga zaduženja i da im se obratite sa zahtevom da se rešenja, sa uplatnicama šalju na vašu adresu.
Zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu
Član 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kaže, doslovce, ovako:
„Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.”
Takođe, u originalu iznosimo član 114b, stav 1.:
„Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.”
Uz navedeno, dajemo i deo iz Mišljenja Ministarstva finansija 413-00-02319/2010-04 od 26. 7. 2010:
„Ako prekida zastarelosti nije bilo tj. ako poreska uprava nije preduzimala radnje protiv dužnika radi naplate prekršajne kazne i drugih sporednih poreskih davanja, pravo Poreske uprave na naplatu obaveze po tom osnovu zastareva za pet godina počev od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza dospela za plaćanje.”
Kako Zakon ne definiše pojam zastarelosti posebno za pravna, a posebno za fizička lica, već poznaje samo pojam „dužnik”, proizlazi da zastarelost važi za sve koji imaju poresku obavezu.
U jednom od prethodnih brojeva smo pisali o jednom od načina dokazivanja zastarelosti prava na naplatu i utvrđivanje poreza, pa vas podsećamo na njegov tok.
Shodno Zakonu o porezima na imovinu, sudovi, u kojima se overavaju ugovori o prometu nepokretnosti su u obavezi da nadležnoj formaciji Poreske uprave dostavljaju pomenute ugovore po njihovoj overi. Kako je za nedostavljanje ugovora istim Zakonom propisana novčana kazna, kroz praksu se ispostavilo da je najveći broj sudova u Srbiji to i činio.
Danom prijema ugovora nastaje dan saznanja Poreske uprave za taj ugovor. Dakle, ukoliko možete da dokažete da je Poreska uprava primila ugovor, ubrzo po overi i ako je od prvog januara naredne godine, od godine kada je ugovor dostavljen poreznicima prošlo pet, ili više godina, možete Poreskoj upravi podneti zahtev za donošenje rešenja o otpisu duga.
Napominjemo da se sa Poreskom upravom isključivo dopisuje u vidu pisanih predstavki bilo kao preporučenim pošiljkama, bilo predajom na pisarnici nadležne jedinice uprave uz dobijanje zavodnog pečata.
Sam proces dokazivanja ne ide ni lako, ni brzo i zahteva dosta znanja i strpljenja.
Kako bez poreske klauzule na ugovoru o prometu nepokretnosti ili ostavinskom rešenju ne možete knjižiti nepokretnost može se lako desiti da naiđete na problem sa istom ukoliko ste dobili rešenje o otpisu duga. Na Poreskoj upravi je da, u konkretnom slučaju, ceni da li se ima smatrati da je porez regulisan ukoliko je dug otpisan.
Podsećamo vas, da je prema Zakonu o porezima na imovinu, uvek, prodavac nekretnine poreski obveznik. Kupac, koji se ugovorom obavezao da plati porez na promet apsolutnih prava je solidarni dužnik i u tom slučaju poreska uprava ima diskreciono pravo da ceni od koga će naplatiti porez. Još, ako porez nije blagovremeno prijavljen, stvar se dodatno komplikuje.
U slučaju, da se kupac nije ugovorom obavezao da će izmiriti porez na prenos apsolutnih prava, on postaje supsidijarni dužnik i poreska uprava će njega zadužiti za porez, tek ako je naplata pokušana od prodavca.
Redakcija Potrošača
objavljeno: 06.10.2011.
