Izvor: Politika, 20.Nov.2013, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đački pregledi ne otkrivaju srčane mane

Bilo bi idealno raditi ultrazvuk srca i test opterećenja kod sve dece, ali to nije ostvarljivo. – Kako prepoznati upozoravajuće simptome

Posle smrti sedmogodišnjeg dečaka D. B. iz Novog Sada, koji je preminuo od srčanog udara u petak na času fizičkog vaspitanja u OŠ „Branko Radičević”, što je potvrdio i obdukcioni nalaz, veliki broj roditelja se sa zebnjom raspitivao kod lekara o tome šta mogu da učine za svoju decu kako se takva tragedija ne bi ponovila. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

U Srbiji se svake godine rodi između 450 i 550 beba kod kojih se utvrde srčane mane, što je osam na hiljadu živorođene dece, a najveći broj slučajeva je potpuno benigan i može lako da se reši uz lekarsku pomoć. Pedijatri objašnjavaju da iznenadnu srčanu smrt mogu da izazovu različiti uzroci, kao što su urođene anomalije srca, promene na srčanim komorama, virusna oboljenja ovog organa, ili problemi poput aritmija, koji nastaju kao posledica električnog poremećaja rada srca. Pitanje je, međutim, da li se na sistematskim pregledima može otkriti rizik po zdravlje mališana.

Kardiolog profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara Srbije, tvrdi da na običnim pregledima nije moguće utvrditi da li dete ima neku srčanu manu ili virus, jer za to nisu dovoljne slušalice, stetoskop i aparat za pritisak. On napominje da srčana mana može da promakne lekaru, kao i da bi roditelji trebalo da primete simptome koji govore da mališan ima problem. Znaci koji o tome govore su brzo zamaranje deteta, zatim kada mališan čučne da se odmori posle napora, kada stane da dođe do daha posle kretanja uzbrdo, kao i kada često prebledi.

– Smrt dečaka na času fizičkog vaspitanja je već dvadeseti zabeleženi slični slučaj osobe koja je umrla na ovaj način, u poslednjih desetak godina. Moja je preporuka da se, posebno kod dece koja se bave sportom, radi ultrazvuk srca i test opterećenja,na kome se simulira napor kakav bi osoba imala na terenu. Ona se stavi u ambulantnim uslovima da vozi bicikl ili da trči na traci, a ujedno se priključi na monitor koji pokazuje otkucaje srca ili nivo krvnog pritiska. Čim se pojavi poremećaj, proces se zaustavlja. Dešava se da tada nekome i pozli. To je veoma bitno, jer detetu ili odrasloj osobi tada savetujemo da li sme da se bavi nekim sportom ili koliko sme da šeta. Dešava se i da dete bude dobro na pregledu, a onda slučajno dobije koksaki virus ili neku viremiju i premine kada istrči na teren. Zato je dobro takve preglede ponavljati na šest meseci. Pogrešne su odluke trenera da, kada detetu nije dobro, oni nastavljaju da ga teraju da trči i da na taj način prevaziđe krizu, kao i da se tako „čeliči”. Tada može da dođe i do smrti – naglašava dr Hadži-Tanović dodajući da nastavnike fizičke kulture i trenere posebno treba edukovati kako mogu da reanimiraju dete dok ne stigne prva pomoć.

Sličnog je mišljenja i asistent dr Vladislav Vukomanović, kardiolog iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, koji ističe da bi bilo neodrživo ukoliko bi sva deca školskog uzrasta u okviru sistematskog pregleda odlazila i na snimanje ultrazvuka srca i na test opterećenja. Naš sagovornik napominje da je to opravdano samo onda kada u nekoj zemlji dođe do velike učestalosti nekog oboljenja, pa se sprovode skrininzi.

– Kod nas nije velika ta učestalost da se svima radi, ali bi trebalo kod onih mališana koji počinju da se aktivno bave sportom, što može da bude okidač za one koji imaju neko oboljenje – rekao je dr Vukomanović.

Ukoliko pedijatar primeti da dete ima neki šum na srcu, upućuje ga kod kardiologa u dečju bolnicu. Ipak, neki domovi zdravlja kod sumnjivih slučajeva sami rade ultrazvuk srca i EKG nalaz, pa tek onda šalju pacijente specijalistima.

Prema rečima dr Slavice Kalezić-Milošević, pedijatra i direktorke Doma zdravlja „Palilula” u Beogradu, treba edukovati pedijatre po Srbiji kako bi svi mogli da rade ove vrste pregleda kod dece gde je primećen neki problem.

– Uvek postoji mogućnost da se kod nekoga javi sindrom iznenadne srčane smrti, ali je manje takvih slučajeva ukoliko se kod deteta uradi ultrazvuk i EKG. U Beogradu su pedijatri prolazili kroz „Sportiš program”, pa su se edukovali. Čim se primeti problem kod deteta, zabranjuje mu se da se bavi sportskim aktivnostima. Kod jedne devojčice sam u 17. godini utvrdila problem sa srcem, a bavila se plivanjem, kao i kod jednog četrnaestogodišnjaka kome je bukvalno život bio ugrožen – kaže naša sagovornica u čijoj se ustanovi već 15 godina obavljaju takvi pregledi.

----------------------------------------------------------- 

„Sistematski” decenijama isti

Na sistematske preglede deca odlaze pre polaska u školu, u trećem i sedmom razredu osnovne škole, kao i u prvom i trećem u srednjoj školi. Na njima se dečacima i devojčicama meri težina, visina, pritisak, uzima se krv, gleda se stanje očiju, kičme i stopala, „sluša” se rad srca i pluća. Takvi pregledi se rade decenijama unazad po sličnom principu, pa ih je potrebno modernizovati i osavremeniti, to jest da se na onu decu koja imaju faktore rizika, čiji su članovi porodice imali probleme, ili koja se aktivno bave sportom, obrati više pažnje i da se pošalju na dodatne preglede.

Danijela Davidov-Kesar

objavljeno: 20.11.2013.

Nastavak na Politika...