Izvor: Blic, 25.Maj.2014, 19:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bijenale arhitekture: Zlatni lav za Filis Lamber
Na 14. internacionalnoj izložbi arhitekture, poznatijoj kao Venecijanski bijenale arhitekture, koja ove godine nosi naziv „Fundamentals“ (Osnove), a trajaće šest umesto tri meseca, laureatom Zlatnog lava za životno delo proglašena je kanadska arhitetkinja i filantrop Filis Lamber.
Žiri kojim je predsedavao direktor Bijenala Paolo Barata usvojio je predlog ovogodišnjeg glavnog selektora čuvenog holandskog arhitekte Rema Kolhasa (njegov najnoviji projekat je Centar Marine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Abramović na Cetinju), obrazloživši nagradu Filisovoj sledećim rečima:
„Ne kao arhitekte, već kao naručioca i kuratora, izuzetan je doprinos Filis Lamber. Bez njenog učešća, jedan od retkih primera apsolutne perfekcije realizovan u XX veku, Sigram-bilding u Njujorku, ne bi bio moguć. Delo Kanadskog centra za arhitekturu u Montrealu kombinacija je retke vizije i retke velikodušnosti u očuvanju fundamentalnih tekovina arhitektonskog nasleđa, i omogućuje da se one proučavaju u idealnim uslovima. Arhitekte stvaraju arhitekturu. Filis Lamber je stvarala arhitekte…” (objavljeno je na sajtu Arhitektonskog bijenala).
Filis Barbara Lamber je rođena u Montrealu 1927. gde je završila Koledž Vasar, da bi se 1949. preselila u Francusku gde se udala za barona Žana Lambera, bankara i rođaka Rotšildovih. Nakon razvoda 1954, prešla je u Njujork, gde je 1963. diplomirala na Institutu za tehnologiju u Ilinoisu.
Šezdesetih godina prošlog veka rukovodila je projektom Centra Sejdi Bronfman u Montrealu (ime nosi po njenoj majci). Njen otac Semjuel (1889-1971) je kanadski Jevrejin rusko-rumunskog porekla i osnivač firme Sigram koja je početni kapital stekla baveći se poslovima destilovanja alkohola.
Nagrada Zlatni lav biće uručena Filis Lamber 7. juna na dan otvaranja Bijenala u Đardinima.
Karijera Filis Lamber
Kao direktor planiranja Sigram-bildinga, Lamberova je projektovanje ove poslovne zgrade na Menhetnu, oblakodera visokog 157 metara (završen je 1958), poverila arhitekti Ludvigu Misu van der Rou (1886-1969) i njegovom saradniku Filipu Džonsonu (1906-2005). Godine 1975. osnovala je Fondaciju Heritidž Montreal, a potom i Kanadski centar za arhitekturu i Istraživački centar u Montrealu kome je donirala 750.000 akcija. Nosilac je brojnih ordena i počasnih doktorata, i autor niza studija među kojima su: „Fotografija i arhtektura”(1982), “Montreal, utvrđeni grad u XVIII veku” (1992)....
Najčitanije SADA:
