Izvor: Blic, 11.Sep.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aranžman, istina i MMF
U državi Srbiji, čini se, samo država sama i politička elita koja čini vlast mogu da rade šta žele, da pričaju marketinške bajke, da ne poštuju sopstvene poruke, ubeđeni izgleda da će takvi maniri biti stalno tolerisani. Posle svih dogovorom potvrđenih obećanja datih prošlog meseca delegaciji MMF, stiglo je javno upozorenje kroz nedvosmislenu poruku Alberta Jegera, šefa misije MMF za Srbiju: „Ako planirana ograničenja potrošnje ne budu u dogovorenom obimu, moraće da bude odloženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usvajanje sporazuma sa Srbijom.”
Da li je nešto prećutano u razgovorima sa misijom MMF? Da li je naša ekonomska realnost gora od onoga što kazuju ljudi vlasti?
Računica dr Stojana Stamenkovića govori da je budžetski jaz veći od prijavljenih dvanaest i da iznosi petnaest milijardi dinara. Dalje, tvrde Stamenković i časopis MAT, na tako uvećan iznos mora se dodati osam milijardi zbog problematične "fiskalne decentralizacije koja je urađena na brzinu”. Kada se sve sabere, jaz u državnoj kasi je značajno veći od rečenih dvanaest i dostiže cifru od 23 milijarde dinara. Znači, neophodno je dodatno kresanje troškova, obimnije nego što je bilo vidljivo u razgovorima sa MMF koji je računicu o deficitu pravio na osnovu podataka i ocena naših zvaničnika. U suprotnom, bez još veće štednje, Srbija neće moći da se uklopi u povećani i prihvaćeni deficit budžeta od 4,5 procenata.
Ukupan spoljni dug Srbije, javni(država) i privatni(banke i firme) je 22,7 milijardi evra i imao je učešće u procenjenom bruto domaćem proizvodu (BDP) od 74,8 odsto, što je samo nekoliko procenata (5,2%) ispod statusa visoko zadužene zemlje. Dok se private dugovanje smanjivalo, javno je ove godine raslo. Logičan zaključak je da je štednja više potrebna nama, nego MMF.
Kada se na sve doda ozbiljan pad industrijske proizvodnje, a takav je zabeležen samo 2008. godine na početku globalne krize pa zatim kada se na kantar problema stavi odsustvo bilo kakvih operativnih mera radi dolazećih ekonomskih nedaća, situacija se čini gorom nego što se čulo tokom avgustovskih razgovora sa MMF-om.
Bez novog aranžmana, ma šta bilo ko mislio o globalnoj ulozi MMF, Srbiji preti mnogo loših ekonomskih posledica u svim segmentim i delatnostima. A već sada je dovoljno gadno. Na primer, tvrdi znalac u oblasti IT, kada bismo "rasli stopom od 20 odsto godišnje, tek 2017. godine bismo bili na nivou od 40 odsto IT tržišta Mađarske”. Može li gore?
