Izvor: B92, 08.Sep.2012, 10:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
35 obolelih od virusa Zapadnog Nila
Beograd -- Do sada je zvanično prijavljeno 35 slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila u Srbiji, a tri osobe su umrle, saopštava Institut za javno zdravlje "Batut".
Obolele osobe su starije od 50 godina i hronični su bolesnici, odnosno spadaju u kategoriju sa povećanim rizikom od težeg oblika bolesti.
Osobe koje su preminule bile su stare između 68 i 81 godinu i imale su hronično srčano oboljenje. Obolele i umrle osobe su sa teritorije Podunavskog, Južnobanatskog, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Severnobanatskog, Sremskog okruga i grada Beograda.
Infekcija virusom Zapadnog Nila je ove godine zvanično prvi put registrovana među stanovništvom na teritoriji Srbije, dodaje se u saopštenju "Batuta".
Takođe je navedeno da se podaci o broju obolelih dobijaju na osnovu dostavljenih, analiziranih podataka i laboratorijskih kriterijuma (prema preporukama Evropskog centra za kontrolu bolesti).
Groznica Zapadnog Nila je sezonsko oboljenje, odnosno oboljenje koje je najviše zastupljeno u periodu najveće aktivnosti komaraca. Aktivnost komaraca je u padu i može se očekivati da će u narednom periodu učestalost obolevanja takođe biti smanjena, navodi se u saopštenju Institut za javno zdravlje Srbije "Batut".
Slučajevi oboljevanja se registruju u Grčkoj, Rumuniji, Ruskoj Federaciji, Izraelu i okupiranoj Palestinskoj teritoriji, Tunisu i SAD-u.
Institut za javno zdravlje Srbije će u skladu sa aktuelnom epidemiološkom situacijom javnost obaveštavati putem zvaničnog sajta (www.batut.org.rs) i sredstava javnog informisanja, dodaje se u saopštenju.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je ranije da nema razloga za paniku u pogledu oboljenja od virusa Zapadnog Nila i da ta bolest nema epidemijski karakter.
"Radi se o jednoj groznici koja kod 80 odsto ljudi prođe bez ikakvih simptoma, a 20 odsto oboli. Najveći broj oboli od blagih formi, kada se najčešće javljaju temperatura i malaksalost", kazala je ministarka zdravlja tada.
Znaci upozorenja kada su u pitanju blaže forme su temperatura, malaksalost, umor, ali se ponekad može javiti i teška forma bolesti - zapaljenje moždane opne.
Kada je reč o merama prevencije i suzbijanju komaraca, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda saopšteno je da će akcija suzbijanja komaraca iz aviona u priobalnim i obalnim delovima grada biti sprovedena danas popodne.
U gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine tvrde da će monitornig aktivnosti komaraca na području Beograda biti sprovođen do oktobra.
Pre tri dana na konferenciji za novinare na kojoj su govorili predstavnici Komisije za nadzor i kontrolu suzbijanja komaraca, Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kao i sa Veterinarsko specijalisičkog instituta u Kraljevu saopšteno je da u Srbiji nisu otkriveni tigrasti komarci niti ima razloga za paniku zbog virusa Zapadnog Nila, ali da je potrebno ostati obazriv jer prenosnik virusa može biti bilo koja vrsta komaraca.
Stručnjaci ukazuju da je najvažnije da se građani zaštite od uboda komaraca, odnosno da nose odeću dugih rukava, da koriste repelente prilikom odlaska u priordu i da se odlazak u prirodu izbegava kada je največa aktivnost komaraca.
Takođe je važno da se isušuju stajaće vode iz podruma, kanti i drugih posuda gde mogu da se razvijaju larve komaraca.
Nadležni tvrde da nema bojazni da će doći do epidemije, a kada je u pitanju način njenog eventualnog proglašenja, Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđeno je da ministar zadužen za resor zdravlja proglašava pojavu epidemije zarazne bolesti od većeg epidemiološkog značaja i mere koje se u tom slučaju moraju sprovoditi.
On to čini na predlog Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja predloga. Prema tom zakonu, predlog sadrži naziv zarazne bolesti, područje zahvaćeno epidemijom, mere koje se u tom slučaju moraju sprovoditi, način njihovog sprovođenja i sredstva potrebna za obezbeđivanje sprovođenja tih mera.
