Izvor: Sportski Žurnal, 28.Okt.2010, 02:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda i Partizan vrede pola milijarde evra
Neuropsihijatar Petar Bokun nam je dobro očitao kad smo ga nedavno pitali kako da izlečimo naš oboleli sport. Baš nas je opleo, rekao da gledamo previše crno, da je sport mnogo lepa, najobjektivnija stvar, simbol zdravlja i normalnosti, da...
Naravno da smo odmah krenuli u pravdanje, da i mi to mislimo, nego smo samo hteli da ukažemo na ono što ne valja. Pomognemo da bude bolje, zaštitimo sportiste, učinimo da ostanu i ukras i snaga našeg društva...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << I, sad ćemo to pokušati da uradimo sa Dejanom Šuputom, pravnikom sa Instituta za uporedno pravo (sportsko i krivično), članom Komisije za preispitivanje dodele nacionalnih sportskih priznanja, radne grupe za izradu nacrta zakona o sportu koji je doktorirao na temi: „Kazneno pravna zaštita sporta i aktivnosti povezanih sa sportom...”
Stvarno, odakle da krenemo kad nas sve ove teme i te kako interesuju... Najbolje od početka, od nacionalnih priznanja. Šta kažete, to je bila baš dobra odluka...
– Da, odlična, ali to je samo Uredba, doneta 2006. pa se u skladu s tim sledeće godine sukcesivno i krenulo sa dodelom. Čim je doneta Uredba nastao je hroničan problem pošto je ona predstavljala ishitreno rešenje, umesto da se zakonom sistemski uredi radno pravni status sportista i trenera i njihove penzije. Druga greška je što su uslovi za dodelu važili retroaktivno, za sve rezultate ostvarene od od 1945. godine, pa je očekivano, usled obimnosti dokumentacije došlo i do grešaka...
Čuveno pitanje, zašto se zakon o sportu već ne izglasa?
– Prepliću se veliki interesi i novac, pre svega, mnogo je zainteresovanih za atraktivno građevinsko zemljište i druge lokacije na kojima se nalaze naši najveći stadioni.
Pa, dobro, zar je to baš toliko vredno, da zbog toga stoji kompletan sport?!
– Prilično. Zvezda ima oko 16 hektara zemlje na Topčiderskom brdu, Partizan mislim 11. Kad se to pretvori u novac, ispadne 400 – 500 miliona evra. Za očuvanje sportske namene tih površina potrebno je precizno zakonsko rešenje. Interesne grupe u fudbalu, nisu jedina kočnica za izglasavanje zakona...
Nekima izgleda nije ni stalo do njega?
– Mnogima nije stalo do Zakona o sportu jer dobro žive na starim jaslama i novi bi ih ugrozio. A, jedna od osnovnih stavki navođenih posle promena 5. oktobra 2000. godine upravo je bilo donošenje novog zakona o sportu. Evo, prošlo je deset godina od tada, sasvim dovoljno da se nešto konkretno uradi.
Da li zbog opšte krize u zemlji nema dovoljno novca za sport?
– Da, mada bi i pored toga moglo da ga ima sasvim dovoljno. Koliko znam, prethodnih godina država je ulagala oko 70 miliona evra godišnje u sport i tim novcem bi moglo racionalnije da se upravlja. Na zapadu, sportska industrija je oblast u kojoj se kriza najmanje oseća, a uz dobar rad moglo bi tako da bude i kod nas.
Zapostavljen je rad sa decom, školski i vojni sport...
– A, zaboravljamo da je najveći broj medalja na prošlim Letnjim olimpijskim igrama mnogim državama došao upravo iz sistema vojnog sporta. Onda, imamo dobar primer sportskog finansiranja u Švajcarskoj i Austriji, gde se značajni prihodi od igara na sreću i klađenja ulažu u sport i to je fer sistem, jer od njega kladionice i zarađuju. Ima tu mnogo dobrih primera, samo je potrebno primeniti ih.
Svetlana Vujčić
NEEFIKASNO PRIMENJIVANJE ZAKONA
Zakon o sportu, toliko nam je potreban, a nikako da se izglasa, pa i nasilje bi na taj način sprečili, jel`te?
– To je nešto drugo, da vas ne bunim, Zakon o sprečavanju nasilja već postoji, usklađen je sa evropskim standardima, ali se neefikasno primenjuje. Bitno je da novi Zakon o sportu treba da uvede nov sistem finansiranja sporta, pravila o svojinskoj transformaciji sportskih organizacija i pravila o privatizaciji društvenog kapitala u sportu...
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
Nastavak na Sportski Žurnal...
