Izvor: Sportski Žurnal, 15.Apr.2011, 00:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slučaj Ceca Ražnatović: Sunovrat Obilića bez kraja

Svetlana Ražnatović zvanično predsednik, ali se godinama ne pojavljuje u klubu
Put od šampiona SR Jugoslavije do borbe za opstanak u Prvoj beogradskoj ligi prošao je Obilić za nepunih 13 godina. Jedini klub koji je prekinuo dominaciju Partizana i Crvene zvezde od raspada SFRJ danas tavori u petom rangu, na pragu – Druge beogradske lige.

O nekad ponosnim „vitezovima” više nema ko da >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << brine. U klubu je ostao jedino direktor Ljubinko Jeftić, predsednik je i dalje Svetlana Ražnatović, ali samo na papiru jer se ne pojavljuje u klubu, niti čini nešto da posrnuli brod izvuče na površinu.
Obilić je dugi niz godina bio član Beogradske zone i Srpske lige. Najveću poslasticu malih beogradskih terena predstavljao je duel sa komšijskim rivalom Sinđelićem, na koji je nekada dolazilo nekoliko hiljada gledalaca. Omiljen ne samo na Vračaru, već i u drugim delovima Beograda, klub iz Ulice Gospodara Vučića dugo je krčio put ka eliti.
Član Druge lige postao je 1992. godine, kada su postavljeni temelji za vrtoglav uspon. Direktor kluba bio je Miroslav Vjetrović. Nešto kasnije „Kopeneks” postaje generalni sponzor „vitezova”, a na čelo kluba dolazi Stojan Novaković. U sezoni 1993/1994. Obilić je postao član Prve B lige, a u osmini finala kupa pobedio je Crvenu zvezdu u prvoj utakmici 2:1.

Veći uspeh usledio je u narednoj takmičarskoj godini, kada su „vitezovi”, predvođeni Petrom Puačom, Dragoslavom i Dušanom Jevtićem, Sašom Zorićem plasirali u finale kupa. Crvena zvezda je lako slavila u borbi za trofej (4:0, 0:0), ali se Obilić plasirao u Kup pobednika kupova, jer su crveno-beli osvojili duplu krunu.
Iako je eliminisan u okršaju sa Dinamom iz Batumija evropski debi nagovestio je velike uspehe kluba sa Vračara. Na čelo Obilića 1996. godine došao je Željko Ražnatović Arkan, koji nije krio visoke ambicije. „Vitezovi” su se u prvoj sezoni sa novim predsednikom lako plasirali u Prvu A ligu.
Mnogi su se čudili kada je Ražnatović rekao da je cilj kluba da u debitantskoj sezoni u eliti osvoji duplu krunu. U zanimljivom prvenstvu Obilić je krajem jeseni pretekao Crvenu zvezdu i sačuvao tron do kraja šampionata. Trofej kupa pripao je ipak, Partizanu (0:0, 2:0), ali posle titule nikome na Vračaru to nije bilo važno.

Posle velikog uspeha, Arkan je odlučio da mesto predsednika prepusti supruzi Svetlani Ražnatović. „Vitezovi” su se spremali za učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Lako su savladali islandsku Vestmaneju (2:0, 1:2), a zatim su se namerili na slavni Bajern iz Minhena. Obilić je odolevao do 59. minuta meča u Bavarskoj, kada su se razigrali Efenberg, Elber, Mateus i ostali i pobedili 4:0. Revanš, na stadionu Partizana, je završen remijem 1:1, a tim koji je sa klupe predvodio Miloljub Ostojić preselio se u Kup UEFA. Atletiko iz Madrida bio je nepremostiva prepreka u prvom kolu (0:2, 0:1).
„Vitezovi” su imali šansu da odbrane tron u našem šampionatu, ali je prvenstvo prekinuto deset kola pre kraja zbog NATO bombardovanja. Partizan je imao dva boda više i proglašen je prvakom, iako je Obilić imao dva boda manje, a ui pretposlednjem kolu predviđen je bio duel ova dva tima na Vračaru.
UEFA, međutim, nije dozvolila Obiliću da leta 1999. treći put izađe na evropsku scenu. Obrazloženje je bilo da je čelnik Željko Ražnatović na poternici Interpola.
Posle ubistva Arkana 15. januara 2000. godine predviđalo se da „vitezovi” neće imati snage da se bore za titulu. Osvojili su treću poziciju, ali nisu, kako su mnogi predviđali, brzo izgubili mesto u vrhu našeg fudbala. I u naredne dve sezone izborili su plasman na evropsku scenu, a na Vračaru je i dalje bilo igrača zavidnog rejtinga poput Mladenovića, Vujoševića, Zajića, Filipovića, Aleksića...
Pad je počeo u sezoni 2004/2005. Počeli su finansijski problemi, Obilić je dugo tavorio pri dnu tabele, ali je ipak, uspeo da sačuva superligaški status najviše zahvaljujući treneru Dragoljubu Bekvalcu.
Naredno prvenstvo bilo je poslednje za „vitezove” u eliti. Igrači su počeli da odlaze usled finansijskih problema, Svetlana Ražnatović nije se pojavljivala u klubu, otišao je i direktor Dragiša Binić. Već posle jesenjeg dela sezone naslućivala se selidba u Prvu ligu. Bio je to signal potonuća.
Sa mladim timom Obilić je lako ispao i iz drugog ranga. Novo podmlađivanje usled nedostatka sredstava za angažovanje i zadržavanje kvalitetnih igrača,  uslovilo je i ispadanje iz superligaške konkurencije. Četvrtu sezonu zaredom, 2008/2009. Obilić je prešao u niži rang – Prvu beogradsku ligu. Lošu seriju „vitezovi” su prekinuli lane sačuvavši status u petom rangu, međutim, to će im teško uspeti ove sezone.
Umesto vrhunskih profesionalaca, reprezentativaca lepim objektom u Ulici Gospodara Vučića defiluju mladi fudbaleri, koji pristaju da igraju bez nadoknade. Njihove utakmice gledaju uglavnom samo roditelji i drugari. Sunovrat kluba se nastavlja, a ukoliko se uskoro ništa ne promeni pitanje je gde će se pad Obilića zaustaviti.
Na šampionsku 1997/1998. ostalo je samo sećanje...
Nekad prvaci, danas bez mlađih selekcija
„Vitezovi” su se godinama ponosili omladinskom školom. Dovođeni su dobri stručnjaci i izuzetno talentovani igrači, a najveći uspeh ostvaren je 2002. godine. Omladinci Obilića postali su omladinski prvaci SR Jugoslavije.
Velike karijere predviđane su Vuletu Trivunoviću, Dušanu Petronijeviću, golmanu Ivanu Rogiću, Vladimiru Krnjincu, Dušanu Tepavcu, Božidaru Tadiću, Stevi Nikoliću... Trener je bio Novica Gajić.
Danas, Obilić nema nijednu mlađu selekciju. Kad je počeo sunovrat klinci su se razbežali, a klub kao član Prve beogradske lige nema ni obavezu da ima mlađe kategorije.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi,   Zvezda - Partizan,   Ceca

Nastavak na Sportski Žurnal...