Izvor: Politika, 23.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ultimatum Pakistanu
Vašington od Islamabada zatražio da hitno prekine podršku islamskim ekstremistima koji vrše prepade u Avganistanu
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Odnosi SAD i Pakistana, glavnog američkog saveznika u „ratu protiv terora”, opasno su zaljuljani posle najnovijih upozorenja, pa i neke vrste ultimatuma Islamabadu da prekine da pomaže radikalne islamske grupe koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve drskije napadaju na američke ciljeve u Avganistanu i sabotiraju mirovni proces.
Vašington je očigledno odlučio da napusti dosadašnju strategiju ubeđivanja pakistanskih vojnih i političkih lidera iza zatvorenih vrata, pa je sukob, u svim svojim dimenzijama, iznet na videlo.
Za to je iskorišćen forum senatskog Komiteta za oružane snage, gde su o problemima sa saveznikom otvoreno govorili o tome najupućeniji: sekretara za odbranu Leon Paneta, načelnik Združenog generalštaba Majk Malen i direktor CIA Dejvid Petraus.
Glavnu poruku preneo je Paneta: „Učinićemo sve da zaštitimo naše snage”, što je najava mogućnosti da SAD prošire unilateralne akcije, od kojih je dosad najveća bila upad komandosa duboko u pakistansku teritoriju da bi se likvidirao Osama bin Laden.
Do najnovije eskalacije dolazi posle drskog napada na američku ambasadu u Kabulu 13. septembra, a neposredni povod je ubistvo glavnog mirovnog pregovarača sa talibanima, bivšeg avganistanskog predsednika (1992–1996) Barhanudina Rabanija, prošlog utorka u Kabulu.
U svim ovim, i mnogim drugim slučajevima, glavni akteri su pripadnici takozvane Hakani mreže, organizacije islamskih ekstremista čija je baza na pakistanskoj strani pograničnog područja, za koju američki zvaničnici tvrde da je produžena ruka vojne obaveštajne službe pakistanske armije. Najnovijim povodom, izneto je i da SAD imaju dokaze za to.
Prema ovdašnjim procenama, grupa ima između četiri i pet hiljada boraca, koji su bolje obučeni od talibanskih gerilaca. Zaslugu za to ima pakistanska armija, a iz američke vizure, Pakistan na ovaj način nastoji da zadrži ulogu nezaobilaznog faktora u avganistanskom raspletu, kao i da spreči da u postkonfliktnom Avganistanu glavni regionalni saveznik postane Indija.
Kao jedna od mera prema Islamabadu, najavljuje se i drastično smanjivanje vojne pomoći, koja je na nivou od oko dve milijarde dolara godišnje. Više od trećine ove svote, 800 miliona, već je suspendovano.
Javnom iznošenju nesporazuma prethodili su susreti sa nadležnim pakistanskim funkcionerima, koji očigledno nisu pružili uverljive dokaze da će se nešto u ovom pogledu promeniti. Admiral Malen je razgovarao sa načelnikom pakistanskog generalštaba generalom Ašfakom Kajanijem, dok se general Petraus sreo sa generalom Ahemom Sudžom Pašom, šefom ISI, pomenute vojne obaveštajne službe.
Zvaničan pakistanski odgovor bio je očekivano oštar. „SAD rizikuju da izgube saveznika”, poručio je iz Islamabada premijer Jusuf Reza Gilani, uz napomenu da će to biti „na njihovu štetu”.
Ministar unutrašnjih poslova pre toga je upozorio da vlada neće američkim snagama dati dozvolu da na njenoj teritoriji gone militantne grupe.
Najnoviji zaplet svakako otežava realizaciju američkih planova da se ubrza povlačenje iz Avganistana, a u okolnostima drugih komplikacija u tom delu sveta – predstavlja i novo opterećenje za američku diplomatiju.
M. Mišić
objavljeno: 24.09.2011
