Izvor: Večernje novosti, 23.Nov.2013, 21:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaka treća ambasada još čeka ambasadora

PRAKSA da ambasadorske fotelje strankama služe kao sinekura za zaslužne članove i višegodišnji propusti u sistematskom odgajanju profesionalnih kadrova došli su "na naplatu".Ovako bi ukratko glasila "dijagnoza" trenutnog stanja naše diplomatije, koju za "Novosti" daju bivši ministri spoljnih poslova, ambasadori, stručnjaci za međunarodne odnose.Sa njom se, donekle, slaže i sam ministar Ivan Mrkić, čija je izjava da nema koga da postavi za ambasadora u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Vašingtonu, Pekingu i Berlinu izazvala burne polemike. On poručuje da će mnoge od tih grešaka iz prošlosti biti ispravljene novim zakonom o spoljnim poslovima, koji predviđa profesionalizaciju diplomatske službe, pooštravanje uslova i kriterijuma za zapošljavanje i napredovanje, i koji bi trebalo da se nađe u skupštini do kraja godine.U proteklih godinu i po dana aktuelna vlast promešala je kadrovske karte u skoro 50 ispostava naše diplomatsko-konzularne mreže. Do sada je imenovano 25 novih ambasadora, devet je u "stanju opoziva", a 14 ambasada vode otpravnici poslova, jer su povučeni stari ambasadori, a novi nisu postavljeni. Praktično, svaka treća ambasada Srbije u svetu trenutno čeka novog šefa.Bivši ambasadori upravo deficit profesionalaca, ali i loše kadrovanje navode kao ključne probleme srpske diplomatije danas, ali se ne slažu u potpunosti sa tvrdnjom da adekvatnih kadrova nema.Po profesoru međunarodnih odnosa i spoljne politike Predragu Simiću, problem je što vlast nema dovoljno politički podobnih ljudi kojima veruje, što je legitimno, jer ambasador mora imati i kvalitet da može da pozove predsednika ili premijera te zemlje.Dušan Simeonović, bivši ambasador u Libiji i Egiptu, kaže da su naročito u poslednje dve decenije, umesto da se odgajaju profesionalci, širom sveta slati zaslužnici stranaka:- Daću vam primer Južne Afrike: od kad smo tamo, pre 20 godina, otvorili ambasadu, na njenom čelu nijednom nije bio profesionalni diplomata. Dok sam bio direktor Direkcije za Afriku i arpaske zemlje, u 15 ambasada bilo je 13 političkih imenovanja, a samo dva profesionalca.PRIMER IZRAEL AMBASADOR Simeonović naglašava da Srbija treba da se ugleda na zemlje poput Italije, Španije i Velike Britanije, gde se samo u izuzetnim slučajevima dolazi do političkih imenovanja u diplomatiji. U Izraelu, kaže Simeonović, od 92 ambasade, čak 80 vode profesionalci.Na pitanje da li se ta praksa nastavila i pod Mrkićem, Simeonović kaže da ohrabruje to što je ministar inicirao novi zakon o diplomatiji, koji bi trebalo da obaveže Vladu da se na ambasadorska mesta u visokom procentu postavljaju profesionalci.- Takav zakon bi bio značajan napredak u pogledu budućnosti naše diplomatije. Ovako, postavljajući stranačke ličnosti, uz časne izuzetke, nivo naše diplomatske ativnosti je vrlo nizak.Živadin Jovanović, bivši šef diplomatije, današnjoj diplomatiji daje minus zbog, po njemu, pogrešnih ciljeva spoljne politike, kao što je ulazak u EU po svaku cenu. Mrkić je, s druge strane, od Jovanovića zaslužio plus za odluku da vrati veliki broj profesionalaca koji su oterani posle 2000, kao i zbog jačanja našeg diplomatskog prisustva u zemljama trećeg sveta - Africi, Aziji i Latinskoj Americi, gde će biti otvoreno osam novih predstavništava.Iz orijentacije naše spoljne politike profesor Simić, međutim, ne vidi motiv za jačanje naše DKP mreže u Kambodži, Vijetnamu, Peruu... On smatra da je naša diplomatija u ozbiljnoj krizi, ali da nije tačno da nema ljudi koji bi mogli da zastupaju naše interese.Demokrata Borislav Stefanović priznaje da je upućivanje politički izabranih kadrova u diplomatiju u pojedinim situacijama bila praksa i tokom prethodne vlade, ali smatra da je njihova stručnost bila daleko iznad kvaliteta onih koje imenuje aktuelna vlast:- Treba ograničiti broj političkih ambasadora na ne više od pet ključnih centara, a ostali moraju biti profesionalne diplomate.Naši sagovornici upozoravaju da šteta od višemesečnog neupućivanja ambasadora u najvažnije svetske centre, ukoliko taj diplomatski vakuum potraje, može biti mnogo veća nego što izgleda na prvi pogled. Naša zemlja značajno bi gubila na kredibilitetu, a ako se takođe uzme u obzir da su to države koje svojim uticajem determinišu regionalna i globalna kretanja, negativan efekat će biti vrlo vidljiv u širokom spektru - od pozicioniranja naše zemlje na međunarodnom planu, brzini evrointegracija, do redukovanja interesovanja potencijalnih investitora. *****************************************Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, za "Novosti": Profesionalci će biti kičma naše mrežeJEDAN od ključnih problema srpske diplomatije danas je nepravovremeno planiranje redovne smene generacija. U poslednjih desetak godina MSP organizovalo je svega tri puta javne konkurse za prijem pripravnika, koji su posle završene obuke na Diplomatskoj akademiji postajali diplomate. Na taj način je primljeno svega šezdesetak mladih ljudi - kaže za "Novosti" šef diplomatije Ivan Mrkić.On podvlači da je u isto vreme, više od dve stotine diplomata otišlo u redovnu penziju. Po njegovim rečima, to je kao posledicu izazvalo obrnutu kadrovsku piramidu, odnosno da je u MSP broj diplomata sa najvišim zvanjima mnogo veći od broja mlađih diplomata.- Mora se priznati da je kod nas još prisutna i donekle iskrivljena percepcija o diplomatiji kao prestižnom i "unosnom" zanimanju, tako da je ovo ministarstvo umelo da bude predmet pritisaka političkih stranaka na vlasti, koje su nastojale da nametnu svoje kadrove. Tu je bilo i izvanrednih rešenja, ali i onih koja su manje kvalitetna.* Koliki je upliv politike u kadriranje u MSP? - U ovom trenutku za većinu postavljenja šefova DKP ne postoji upliv politike, niti bilo kakva vrsta pritiska. Međutim, oko imenovanja na najvažnijim mestima, koja su od značaja za sprovođenje strateških interesa spoljne politike, svakako se konsultujem sa najznačajnijim političkim činiocima i nosiocima državne vlasti, što je praksa i u drugim zemljama.* Kako je došlo do toga da među diplomatama pri MSP ne mogu da se pronađu adekvatni kandidati za ambasadore u nekim od ključnih svetskih prestonica, poput SAD, Nemačke i Kine? - Izvesna doza rezerve koju sam izneo, samo govori o odgovornosti i ozbiljnosti sa kojom se prilazi imenovanju na najvažnije diplomatske funkcije, a ne o tome da li u MSP imamo ili nemamo kvalifikovane diplomate. U ovom trenutku se možda desilo da je jedan broj potencijalnih kandidata već na drugim dužnostima u ambasadama, da su se neki tek vratili iz inostranstva, te da su potrebni u MSP, tako može da se dogodi određeni kadrovski vakuum - što nije samo naša specifičnost. Ono što je sigurno, to je da niko ko bi mogao da obavlja važne dužnosti u našim misijama nije diskriminisan zbog stvarnog ili navodnog političkog opredeljenja.*U koliko zemalja trenutno Srbija nema ambasadora, jer su prethodni opozvani zbog lošeg rada ili im je istekao mandat?- U ovom trenutku upražnjeno je 12 mesta, s tim što će se jedan broj vrlo brzo popuniti jer su u različitim fazama imenovanja ambasadora za pojedine zemlje.* Među trenutnim ambasadorima Srbije u svetu koliko je karijernih diplomata, a koliko njih dolazi iz drugih profesija? - Među trenutnim ambasadorima Srbije, 41 je karijerni diplomata, a 18 dolazi iz drugih profesija. To još odstupa od svetskih standarda, gde se broj šefova misija koji dolaze izvan MSP maksimalno kreće do 15-20 odsto, što je i naš cilj. Kičmu mreže ipak treba da čine ljudi čija je to osnovna profesija. U misijama na čijem čelu bi bile nekarijerne diplomate, preostali deo diplomatskog sastava morao bi da bude sastavljen od profesionalaca.* Koliko je trenutno u MSP zaposleno ljudi? - U MSP, uključujući i diplomatsko-konzularnu mrežu trenutno je zaposleno 1.033 ljudi. Od tog broja 102 su ambasadori (u zemlji i inostranstvu), 478 diplomate drugih zvanja, a 453 administrativno osoblje. Moramo svi da budemo svesni da će biti potrebne godine da se dostigne ono što želimo - profesionalna, dinamična, moderna diplomatija primerena potrebama Srbije.

Nastavak na Večernje novosti...