Izvor: Politika, 02.Apr.2015, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD šalju oružje po celom svetu
Dok razmišlja da li da pošalju vojnu pomoć Ukrajini, Vašington ostaje najveći proizvođač i izvoznik oružja
Barak Obama je kasno preksinoć odobrio je svojoj vladi da ponovo počne da naoružava Egipat, koji se pokazao vrlo voljnim da ratuje protiv američkih neprijatelja u regionu – Islamske države i jemenskih huta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vašington je prekinuo dugogodišnju tradiciju slanja vojne pomoći Kairu pre dve godine, kada je tamo izvršen državni udar, ali je Obama sada rešio da obnovi saradnju navodeći kao razlog „američke bezbednosne interese”. I pored pravila da SAD ne šalju oružje snagama koje su na vlast došle prevratom, Amerika se predomislila i odlučila da predsedniku Abdelu Fatahu el Sisiju pošalje vojnu pomoć vrednu 1,3 milijarde dolara, javio je Si-En-En. Administracija je promenila stav nakon što je Kairo gađao položaje Islamske države u Libiji i pridružio se koaliciji nekoliko muslimanskih zemalja koje bombarduju hute. Šiitska manjina je proterala predsednika i zauzela prestonicu Jemena, koji je godinama američki saveznik u borbi protiv Al Kaide i drugih terorističkih grupa.
U Kairo, koji je drugi najveći primalac američke vojne pomoći posle Izraela, stići će 12 borbenih aviona, 20 sistema protivraketne zaštite „harpun” i oprema za američke tenkove „abrams” koji su već u Egiptu.
Bela kuća je zaustavila program pomoći višedecenijskom savezniku, koji joj je potreban i zbog uticaja na Palestince, kada je 2013. svrgnut demokratski izabran predsednik Muhamed Mursi. Sisi je naredio čistku Mursijeve Muslimanske braće i hapšenje novinara i aktivista pod izgovorom da su saradnici terorista. SAD su naoružavale Egipat i za vreme Hosnija Mubaraka, koji je godinama vladao uz pomoć „čvrste ruke” i koji je uklonjen tokom „arapskog proleća”, pa „Gardijan” konstatuje da Obamina vojna saradnja sa Sisijem nije ništa drugo do obnavljanje tradicije američke podrške egipatskim diktatorima.
Amerikanci imaju vrlo razvijenu praksu slanja i prodaje oružja partnerima, pa tako Izraelu svake godine poklanjaju bombe, municiju, helikoptere „apač” u vrednosti od tri milijarde dolara. Na listi najvećih primalaca su i Avganistan, gde se i pored zvaničnog kraja rata i dalje nalaze trupe Pentagona, i Irak, gde je Vašington prošlog leta vratio nekoliko hiljada vojnika, savetnika snaga iz Bagdada.
Obama zasad odoleva pozivima Kongresa da puške i bombardere pošalje ukrajinskoj vojsci. Predlogu američkih zakonodavaca protivi se i EU zbog straha da bi on doveo do eskalacije konflikta i trke u naoružanju između pobunjenika sa istoka zemlje i centralne vlade. Bela kuća je, međutim, poslala Kijevu „odbrambenu opremu” – radare, sredstva za komunikaciju, pa i vojna vozila „hamvi” na kojima može da se instalira oružje. Obmini saradnici ne isključuju mogućnost da Ukrajincima pošalje ono što oni traže, ali se o tome govori kao o „odbrambenoj smrtonosnoj pomoći”. Ako ovaj „paket” stigne do Kijeva, to će sigurno biti naoružanje, pošto je svako oružje smrtonosno i služi za napad koliko i za odbranu.
Država je najbolja mušterija američke vojne industrije, koja je i dalje najveći svetski izvoznik ispred ruskih, kineskih, nemačkih i francuskih kompanija. „Forin polisi” nedavno je javio da Kina postaje sve značajniji igrač zbog skoka potražnje u Africi i na Bliskom istoku. Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri), od 2010. do 2014. SAD su kontrolisale 31 odsto svetskog tržišta, Rusija 27 odsto, a Kina, Nemačka i Francuska oko pet. U Sipriju kažu da u prvih deset najvećih proizvođača spadaju pre svega američke, pa evropske kompanije, ali da bi u sledećih nekoliko godina tom društvu mogao da se pridruži ruski „Almaz Antej”. Samo u 2011. na ovu „robu” se širom sveta utrošilo 85 milijardi dolara, procenio je američki Kongres. Kako piše sajt „Hafington post”, pozivajući se na manje poznati „24/7 Volstrit”, vrednost ovog tržišta je u 2013. bila daleko veća – 1,75 biliona (hiljada milijardi) dolara.
Da li bi eventualni dogovor o nuklearnom programu između Zapada i Irana mogao da osujeti ovako unosne poslovne planove? Mogući prestanak trke u naoružanju zabrinuo je američkog vojnog istraživača i analitičara Dojče banke Majlsa Voltona, koji se kod američkog proizvođača „Lokhid Martina” raspitivao da li će sporazum sa Teheranom „sprečiti povećanje prodaje oružja”. Direktorka kompanije Merilin Hjuson, kako je saznao informativni sajt „Intersept”, odgovorila mu je da prodaja neće opasti jer je Bliski istok i dalje nestabilan a Azija, gde jačaju apetiti Indije i Kine, naručuje sve više. Ti delovi sveta i dalje su, kako se izrazila, „polje rasta”. Ako se tome dodaju procene da će Brazil i Rusija sve više trošiti na oružje i da će u sledećih pet godina Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt i Jordan potrošiti više od 165 milijardi dolara na naoružanje, onda su Volsonove brige neosnovane, pa bankari i proizvođači oružja mogu mirno da spavaju.
Jelena Stevanović
objavljeno: 02.04.2015.
