Izvor: Politika, 22.Jan.2011, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi hvale našu „lastu“

Program proizvodnje ovog školskog aviona modernizovao je fabriku „Utva”

Da li je Srbija poznata samo po tenisu i izvozu malina i oružja? Pozivajući se na izjave ministra odbrane Dragana Šutanovca, kada je u pitanju izvoz proizvoda srpske namenske industrije britanski „Ekonomist“ smatra da je to upravo tako.

No, ako je srpska vojna industrija tako važan faktor izvozne privrede ove zemlje, onda je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ministar odbrane, zapravo, vrlo uspešan privrednik. Jer, tamo gde on otputuje drugi posle prave izvozne poslove.

Gospodine ministre, reklo bi se da je upravo protekla 2010. godina bila vrlo uspešna za izvoz srpskog naoružanja i vojne opreme?

Ovako, 2007. godine je izvezeno naoružanja i vojne opreme u vrednosti 75 miliona američkih dolara, 2008. godine vrednost vojnog izvoza jeste 183 miliona dolara, 2009. godine cifra je 246 miliona dolara, a 2010. godine to je 247 miliona dolara. Znači, u mom mandatu kao ministra odbrane ukupno je do sada od izvoza naoružanja i vojne opreme realizovano 750 miliona dolara.

Šta znači to realizovano? Da li to znači da je izvoz u toj cifri i naplaćen?

Da, upravo to.

Nedavno ste govorili o novom izvozu proizvoda namenske industrije u vrednosti od novih 400 miliona dolara.

U postupku smo za izvoz u vrednosti od oko 50 miliona dolara, a ugovoren je izvoz u vrednosti od preko 400 miliona dolara.

Je li potpisan ugovor za tih 400 miliona dolara?

Da, ugovor je potpisan, stupio je na snagu i sada treba da krene realizacija. To je samo jedan posao, odnosno to je izgradnja tri fabrike na severu Afrike. Inače, ukupno gledajući, to sve je oko 1,2 milijarde američkih dolara ugovorenih poslova u mom mandatu, odnosno to je ono što sam ja i obećao.

Može li neko, ili nešto, da ugrozi taj posao od 400 miliona dolara?

Naravno da može, to zavisi od spleta raznih okolnosti u državama s kojima smo sklopili te poslove. Ali, mi dajemo garancije, oni idu sa uplatom i posao kreće.

Nevezano za taj najnoviji ugovor od 400 miliona dolara, s kojim državama su ostvareni najveći poslovi izvoza naoružanja i vojne opreme?

Na prvom mestu je Irak, naplaćeno je do sada 300 miliona dolara našeg vojnog izvoza, pa SAD sa 85 miliona dolara, Avganistan sa 29 miliona dolara, Belgija sa 23 miliona dolara, Italija sa 16 miliona dolara, Bugarska 17 miliona dolara, Libija 17 miliona dolara. Imamo i Kipar i Kuvajt, ali to su za sada poslovne tajne.

Kako su Iračani zadovoljni avionom „lasta“?

Prezadovoljni su, ali „lastu“ u Iraku hvale i američki piloti koji su leteli na njoj. Kažu da taj školski avion u vazduhu izvodi praktično sve. Iračanima helikoptere Mi-17 opremamo i topovima i tako ih pretvaramo u borbene helikoptere.

Modernizacija tenkova jugoslovenske proizvodnje M-84 u Kuvajtu? Ta država ima u operativnim sastavima 150 tih tenkova. Hoće li biti tog posla ili neće?

Može doći do tog posla, ali ne mora tako i da bude. Kuvajćani pokazuju veliko interesovanje, veoma su zadovoljni tim tenkom.

Da, ali mi im dugujemo isporuku još najmanje 60 tih tenkova. Bivša SFRJ je 1988. i 1989. godine uzela od Kuvajta naftu u vrednosti od 700 miliona američkih dolara, nafta je potrošena, trebala je biti plaćena isporukom naših tenkova, a onda je stigao raspad Jugoslavije i svi tenkovi nisu isporučeni. U međuvremenu je od 2.750 jugoslovenskih kooperanata u proizvodnji tenka M-84 danas u funkciji ostao tek manji broj.

Znam, ali u modernizaciji tenka M-84 za Kuvajt uključili bi sve zainteresovane u bivšim jugoslovenskim republikama u skladu sa ekonomskim kriterijumom. Naravno i sve potencijalne inostrane kooperante. Vrlo je važno da Kuvajćani još nisu modernizovali taj tenk, znači nisu nas izbegli.

Da, ali je pitanje jesu li sada još zainteresovani za njegovu modernizaciju?

Jesu, bio sam pre šest meseci u Kuvajtu i kazali su mi da žele modernizaciju tenka M-84.

Dobro, šta smo to prodali Amerikancima. Municiju?

Da, Srbija proizvodi odličnu lovačku municiju, ali i vojnu u kalibru 5,56 mm. Amerikanci to kupuju, kao i municiju „istočnih“ kalibara koju doniraju svojim partnerima.

Je li izvoz za Avganistan bio naša donacija u naoružanju ili je to naplaćeno? Šta smo to od oružja izvezli u Avganistan? Municiju?

Izvoz u Avganistan je naplaćen, u pitanju su municija i minobacači.

Koliko ljudi trenutno radi u odbrambenoj industriji Srbije?

U sedam fabrika namenske industrije trenutno radi oko 9.000 ljudi, što stalno, što povremeno. Od 2007. godine do danas zaposlili smo oko 3.000 novih radnika. U tom periodu socijalni program je uzelo ili je u penziju otišlo oko 2.000 radnika, što je pozitivno izmenilo kvalifikacionu i starosnu strukturu zaposlenih.

U vojnim fabrikama učestale su nesreće, prave katastrofe, postoji mišljenje da mlada radna snaga u namenskoj industriji ne znači automatski i kvalitet rada. Slučaj nesreće u čačanskoj fabrici „Sloboda“? Da je u pitanju bio neki stariji iskusniji radnik on bi taj inicijalni požar verovatno odmah i ugasio.

Sve je to pitanje. No, tačno je, bilo je linearnog penzionisanja vojnih stručnjaka samo po osnovu godina života, ostali smo bez nekih stručnjaka, a to nije trebalo. Ali, to nisam uradio ja kao ministar odbrane, urađeno je to pre nego što sam preuzeo tu dužnost. Inače, fabrika „Sloboda“ je u 2007. godini izvezla vojnih proizvoda u vrednosti od tri miliona dolara, a 2010. godine to je iznosilo 36 miliona dolara. Za nesreću u fabrici najverovatnije je kriv ljudski faktor. Ali, rukovodstvo fabrike je, što se tiče prekovremenog rada sa opasnim materijalima, skroz „pokriveno“ odgovarajućim poslovodnim odlukama.

Istovremeno, niko od kritizera u Srbiji ne želi da kaže da u Srbiji radnici kada nema posla seku prste, a kada ga ima onda se žale da mnogo rade. Gledajte ovo, kažu primanja su solidna, ali mnogo se radi. Kod nas je uvreženo mišljenje da sindikat treba da brine samo o radnicima, a u svetu sindikat brine i o fabrici.

Da, ali nema više onog Titovog „Radnici, fabrike su vaše“. Hoćete li kao Ministarstvo odbrane pomoći fabrikama namenske industrije da se modernizuju, da se između ostalog ne bi dešavale i ovakve nesreće?

Pa naravno da hoćemo, već smo tokom protekle četiri godine uložili u te fabrike 29 miliona evra, a procene su da u modernizaciju još treba uložiti 45 miliona evra u naredne tri godine. Ministarstvo odbrane planira da u ovoj godini u namensku industriju Srbije investira 15 miliona evra, da fabrike opremimo najmodernijim mašinama, a one će nam tu investiciju vraćati kroz isporuke naoružanja i vojne opreme. Ministarstvo odbrane će izaći u susret i fabrici „Prvi partizan“ iz Užica, dajemo im avansno prostor Trešnjica da izmeste neke elemente proizvodnje iz podzemnih pogona.

Plate u namenskoj industriji Srbije?

Pa, na nivou prosečnih plata u Srbiji.

Razmišlja li se o privatizaciji vojne industrije?

Mislim da bi deo akcija u namenskoj industriji mogao da se proda i tako obezbede dodatna sredstva za modernizaciju fabrika, ali to je na nivou razmišljanja kako rešiti problem.

Šta su danas glavni izvozni proizvodi srpske odbrambene industrije?

Municija, kompletan asortiman od pešadijske kalibra 5,56 mm do protivavionske municije raznih kalibara i artiljerijske od 155 mm, zatim modernizovane haubice od 105 mm i „nora“ od 155 mm, automati M-92 i puškomitraljezi M-84, baruti, raketna goriva, eksplozivi, balistički prsluci, odnosno zaštitni panciri, školski avioni „lasta“. Program proizvodnje aviona „lasta“ podigao je fabriku „Utva“, ona sada izgleda kao bombona. Inače, samohodna haubica „nora B-52“ prodata je već u Africi, a i neke arapske države pokazuju veliko interesovanje za tu našu haubicu.

Koje su to arapske države?

To je još poslovna tajna.

Šta to nameravamo da gradimo u Angoli?

Angola pokazuje veliko interesovanje za rekonstrukcijuvojne avio-baze, ali i izgradnju vojne bolnice i fabrike naoružanja. To može da bude najveće tržište u 2011. godini.

Vojna bolnica u Libiji? Šta mi njima isporučujemo u okviru tog projekta?

U Libiji i u Angoli postoji interesovanje za izgradnju i opremanje vojnih bolnica po ugledu na našu VMA, što bi naravno bio građevinski posao, ali i posao trajnog vezivanja tih država za našu zemlju po pitanju vojne medicine. Praktično bi više od 1.000 lekara, medicinskih tehničara i sestara bilo školovano kod nas, a veliki broj naših stručnjaka boravio bi u Libiji u uspostavljanju te bolnice, a predviđeno je po ugovoru da mi tu bolnicu vodimo sedam godina. U Srbiju uskoro dolazi i prvi kadet iz Libije, koji će pohađati naš Vojnomedicinski fakultet. Već imamo na školovanju kadete iz Crne Gore i BiH, a Libijac će biti prvi stranac iz Afrike.

Znači da je fakultet VMA već dobro zaživeo?

Da, već imamo drugu generaciju studenata na tom fakultetu VMA. Eto, imaćemo da prvi put s fakulteta izlaze oficiri-lekari. VMA smo u međuvremenu modernizovali i ona je danas odličan srpski brend.

Prošle godine uspeli ste da iz Crne Gore prebacite šest aviona G-4, što je odličan potez, jer taj avion ima perspektivu. Šta je sa „orlovima“ u Banjaluci? Šta od novog naoružanja i vojne opreme dobija Vojska Srbije iz domaćih fabrika, a šta iz inostranstva?

Mi smo zainteresovani za avione tipa „orao“ u Banjaluci, u Sarajevu dobro znaju da im to niko drugi u svetu neće otkupiti, ali očito da oko toga postoje i neki emotivni kaprici. Ako ih mi ne otkupimo biće za otpad ili za muzej. Čak je i njihov ministar rekao tako nešto.

Što se tiče opremanja, Vojska Srbije dobija iz domaćih fabrika nove kamione FAP-1118, petotonac u raznim verzijama, prvi kamioni treba da stignu u jedinice krajem februara, 45 kamiona. Poručili smo još dodatnih tridesetak kamiona. Takođe smo do sada kupili za našu vojsku novu domaću pušku M-21, oko 6.000 komada. Domaći protivoklopni sistem „bumbar“ ulazi u serijsku proizvodnju i naoružanje Vojske, kreće i probna serija domaće bespilotne letelice „vrabac“, tu su novi uređaji za zvukonometriju, nova snajperska municija od 12,7 mm za „crnu strelu“. Pričali smo i s Brazilcima i Turcima oko ponovne proizvodnje aviona „G-4 supergaleb“, videćemo šta će biti. Od stranih sredstava naoružanja našu specijalnu 72. brigadu opremili smo automatskim puškama i automatima „hekler koh“, puškomitraljezima „minimi“ i snajperima „sako“. Od drugih „novosti“ radimo na konverziji vojnog aerodroma Lađevci kraj Kraljeva u vojno-civilni aerodrom „Morava“. Radimo novi supermoderan kontrolni toranj na tom aerodromu, Turska je najavila ozbiljnu finansijsku podršku tom projektu. Aerodrom „Morava“ imaće isplativu ekonomsku funkciju. Inače, prvi put posle dosta godina dajemo kontragarancije za avansno plaćanje našeg vojnog izvoza. Naša kompanija „Jugoimport-SDPR“ ne samo da je integrator naše vojne industrije, već je i proizvodna firma koja je uložila svoja sredstva u projekte poput aviona „lasta“, samohodne haubice „nora B-52“, specijalnog vozila „lazar“ i zaštitnih pancira. Najveći skok proizvodnje u privredi Srbije jeste upravo u odbrambenoj industriji, pa je britanski „Ekonomist“ u pravu kada je naveo po čemu je Srbija danas poznata.

Fabrika „Jumko“ šije nove borbene uniforme za Vojsku Srbije?

Da, s digitalnom šarom na osnovu satelitskog prostornog snimka naše teritorije koji je pružio spektar boja našeg podneblja. Kupljeno je 8.000 uniformi, narednih godina kupovaćemo po 10.000 uniformi svake godine.

Zašto nam oficiri na posao ne idu u uniformi?

Kada sam ja kao ministar došao u Ministarstvo odbrane niko od oficira nije ni na poslu nosio uniformu. I u Generalštabu je bilo oficira koji nisu nosili uniformu. Onda sam naredio da svi oficiri u Ministarstvu odbrane moraju da nose uniforme. Takođe sam naredio da svi oficiri iz Ministarstva odbrane, uključujući i čin majora, moraju godišnje da provedu u trupi najmanje 30 dana. Da ostanu u stalnom kontaktu s trupom.

Miroslav Lazanski

objavljeno: 23.01.2011

Nastavak na Politika...