Izvor: S media, 29.Jan.2011, 02:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ping-pong sa premijerom
Mirko Cvetković igra stoni tenis onako kako vodi Vladu. Shodno svojim godinama strpljivo gradi svaki poen, igra tako da uspava protivnika, polako, poen za poen... A za to nemam nerava. Zato je na kraju i bilo nerešeno - 2:0 za njega!
Kada sam prvi put pročitao da naš premijer Mirko Cvetković igra stoni tenis, palo mi je na pamet kako bi bilo dobro da oderem premijera u dva seta! Što, da neće valjda >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << sedokosi čikica koji, kako čitam, razbija one njegove iz obezbeđenja (sigurno ga puštaju da ne bi dobili otkaz), mene dovoljno mladog, punog snage i želje da dobije u stonom tenisu?!
Eto prilike da mu vratim i za ekonomsku krizu, za najmanje plate u regionu, i za sva poskupljenja, za pad dinara, i za akcize..., raskid Nate i Dače, trovanje Željka Mitrovića... Mada, nekoliko godina nisam uzeo reket u ruke, ali nekada nisam bio loš. Čak sam i dobro lupao po onoj maloj loptici.
Premijer prihvata izazov
Odgovor je brzo stigao. „Premijer prihvata izazov. Dođite tad i tad u njegovu službenu rezidenciju na Dedinju, tu ćete igrati. I samo da vas obavestimo da se premijer nekada aktivno bavio stonim tenisom", rekoše mi premijerove ljubazne saradnice. Baš sam se uplašio.
Dođe dan meča. Uleteh u trenerku i patike, jedva pronađoh reket sa koga sam obrisao prst prašine, ubacih ga u peškir da se gume bar malo zagreju i pravac rezidencija. Obezbeđenje na ulazu, traži ličnu kartu, verovatno da proveri da nisam poslao nekog profesionalca da odere premijera u moje ime.
Dočeka me premijer Cvetković u teget trenerci, patikama i crvenom dresu, a kakvom bi drugom nego Srbije sa Olimpijskih igara u Pekingu. Predloži da prvo malo sednemo, pojedemo i popijemo nešto, da se pitamo šta ima novo... A, ha! Da se najedem, pa da počnem da pukćem posle 10 minuta trčanja!
Znate šta, rekoh, ja sam ovde došao da Vas pobedim! A posle možemo nešto da prezalogajimo, ako vam uopšte bude do jela posle poraza! Nasmeja se premijer i krenusmo na sprat, gde je u jednoj velikoj prostoriji postavljen sto za stoni tenis. Već kod zagrevanja videh da to neće lako ići. Teška mi ruka, reket zveči, noge ne mogu da dovedem u red, loptica me ne sluša...
A premijer lagano sve vraća, ne greši, smeje se, zeza, šeta me levo-desno... „Kažite kad ste se zagrejali, pa da počnemo", reče premijer. Mislim se, daj da se zagrevamo još dva sata, a onda da nekako pobegnem da dam tetki lek... Pita premijer u šta igramo, a ako nemam predlog, ima ga on. Ako izgubi - plaća večeru, a ako pobedi - da mu saznam nešto što ga jako zanima. OK. Bacih za servu...
Prvi set sam potrošio na to da vidim kako igra, gde mogu da ga probušim. Nisam ni znao kad smo ga završili jer nisam izašao iz male, jer smo igrali po starim pravilima, do 21 u dva dobijena seta. Ali se zato u drugom setu nisam dao. Bar ne tako lako. A premijer se smeje, zeza, provocira... Šta ću, gunđam i trpim!
Pred kraj mi beše jasno: premijer igra stoni tenis isto onako kako vodi Vladu. Shodno svojim godinama strpljivo gradi svaki poen, igra da uspava protivnika, gradi igru lagano, poen za poen... A ja za to nemam nerava! Zato je na kraju i bilo nerešeno - 2:0 za njega! Posle rukovanja pade i obećanje za revanš. Već sam spremio posebnu taktiku.
S. Marjanović
