Izvor: Blic, 22.Maj.2014, 15:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbrojavanje (21) - "F" selektori: Lenjivac, čudak, Fergijev đak i "Ne sam, Sušiću!"
U prethodna četiri dana predstavili smo vam timove koji će na Svetskom prvenstvu u fudbalu nastupiti u okviru grupe F, a sada je red došao na njihove stratege. Pred vama su priče o zanimljivim selektorima Argentine, Bosne i Hercegovine, Nigerije i Irana.
Alehandro Sabelja je trebalo da uđe u legendu još kao igrač. Zamislite samo, postojao je engleski klub koji je hteo da dovede mladog Dijega Maradonu, ali kako nije imao novca da ga angažuje još kao tinejdžera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za nešto malo manje para doveo je iz Argentine "dovoljno dobru zamenu za želju". Sabelju.
Istina, nije se baš proslavio u Šefild junajtedu, jer nije ni ponovio igre iz River Plate, pa je po ispadanju tima u treću ligu počela druga faza njegove igračke karijere koju je potom zamenio trenerskom. Tu je najpre učio uz velikog stručnjaka, Danijela Pasarelu, bio je u stručnom štabu argentinske slekecije, pa i urugvajske, a okusio je i rad u klubovima poput Parme, Korintijansa i voljenog Rivera.
Ipak, najveći uspeh ostvario je sa Estudijantesom, sa kojim je osvojio južnoameričku Ligu šampiona, Kopa Libertadores, posle čega je, ne baš odmah, usledio i poziv da preuzme "gaučose". Tamo je odmah postavio Lionela Mesija za kapitena, a za ove tri godine ekipu je vodio na 32 meča i doživeo četiri poraza. Doduše, uz samo 19 pobeda, što svakako nije uspeh kakav Argentinci, strastveni prema svemu, a naročito fudbalu, prižljkuju. "Lenjivac", kako mu je jedan od nadimaka jer neretko sporo reaguje kada su zamene u pitanju, pa potom ih obavi prekasno, obavio je neke poteze i prerano. Na primer, odstranio je lucidnog Teveza iz tima, pa se Argentinci u napadu oslanjaju na trio Mesi - Aguero - Iguain, iza kojih je postava 4-3, najčešće sa Gagom, Di Marijom i Maskeranom u veznom redu.
I pored solidnih klupskih uspeha, Sabelja svakako nije mag među trenerima kao što mu je jedan od nadimaka, ali ima dovoljno dobar tim da mnogima napuni mrežu. Kako sačuvati sopstvenu - jedan je od njegovih glavnih zadataka.
Safet Sušić bio je jedan od najnepredvidljivih fudbalera koji su se poigravali sa loptom u bivšoj Jugoslaviji, a toliko je bio dobar u tome da se još uvek pamte njegova tri gola Argentini, ili čuveni proderi u najčuvenijem meču sa Bugarima kada je i TV komentator Mladen Delić povikao "Ne sam, Sušiću!". Ali, nije Sušić samo majstor sa loptom koji je igrao za "plave", niti je on samo najbolji stranac u istoriji francuskog fudbala a najbolji igrač PSŽ-a svih vremena.
Slavni "Pape" je dugo, još od 1994, gradio svoju trenersku karijeru, a tačno dve decenije kasnije, posle avantura u Kanu, Al-Hitalu, pa i Rizesporu i Anakarasporu, vodi Bosnu i Hercegovinu na Mundijalu.
Nije do tog uspeha stigao lako, niti je Bosance bilo jednostavno ukomponovati u skladan tim, jer je zvezda na pretek, a očekivanja javnosti prevelika. Ipak, njegovih 4-4-2, čak i bez približno čarobnjaka sa loptom kakav je on sam bio, od Sušića i njegove ekipe stvorili su heroje u BiH. Plasman na Mundijal jeste istorijski iskorak, no nekako se stiče utisak - da će sjajnih koraka tek biti. Sušić, uostalom, i ne zna drugačije, ma ko da su mu rivali. Argentinci su to već imali prilike da osete na svojoj koži.
Stiven Keši je "čudak". Tako su ga mnogi zvali zbog neočekivanih uspeha koje je umeo da ostvari. Ne baš uvek, ali neki jesu bili za divljenje.
Recimo, kada bi vas stavili za selektora Togoa, a vi uspeli da se kvalifikujete za Mundijal, to svakako ne bi bilo očekivano, čak ni za vas same, zar ne? A Keši je upravo to uspeo da uradi 2006. Ovaj 52-godišnji Nigerijac uspevao je još mnogo toga neočekivanog, iako je školovanje za trenera obavio u SAD, koja baš i nije poznata širom sveta po svojoj školi trenera.
Ipak, posle neuspeha na klupi Malija, domovina mu je pružila šansu, pa je tako ovaj nekadašnji defanzivac počeo da renovira "super orlove". Odveo ih je do titule prvaka Afrike, potom je, kako bi opravdao ono "čudak", dan kasnije podneo ostavku, a onda, pod pritiskom javnosti, ipak ostao strateg. Na Kupu konfederacija uspeo je da ostvari pobedu, istina protiv nejakog Tahitija (6:1), da izgubi samo 1:2 od moćnog Urugvaja, ali i sa 0:3 od svetskih šampiona iz Španije.
Nigerijce je potom proveo kroz mundijalske kvalifikacije za Brazil, okončavši ih sa ukupno 4:1 protiv Etiopije u dva meča baraža, a kao bivši kapiten reprezentacije od svojih sadašnjih igrača zahteva samo jedno: psihičku pripremljenost za izazove. "Čudak", koji 70% vremena provodi radeći na mentalnoj spremi ekipe, a ostatak na taktičkoj, jer veruje da su "dovoljno zreli i iskusni da odmah shvate postavljene zadatke", ima želju da mu taj nadimak nestane, a da svi prihvate onaj "Veliki šef", kako ga zove bivši selektor Zambije, Francuz Erv Renar. Za tako nešto, ekipa će morati da mu bude baš psihički spremna za mundijalske izazove. A i da bolje "hrani loptama" Emenikea, ili Ameobija, u zavisnosti od toga kojeg od njih dvojice stavi za špica u svojoj omiljenoj, i jedinoj taktici koju primenjuje, 4-2-3-1.
Karlos Keiroš, 61-godišnji Portugalac, može da se kao trener opiše na nekoliko načina. Može da bude Čovek sa Old Traforda, jer je u dva navrata tamo pomagao Aleksu Fergusonu da do uspeha predvodi Junajted. Može da se opiše i kao "novi Bora Milutinović", jer je poput našeg stručnjaka brojne timove uspeo da kvalifikuje na Mundijal. Konkretno, tri: Južnu Afriku, Portugalce i, sada, Iran.
Bivši golman ne samo da je imao uspeha sa reprezentacijama, bar kada je o kvalifikacijama reč, već i sa podmlatkom - Portugalce je na šampionatu sveta za mlade dvaput odveo do titula. Radio je u nekoliko klubova, ne samo u Junajtedu gde je bio pomoćnik, već i u Real Madridu, čiji je ne baš uspešan strateg bio u sezoni 2003/2004, iako je na raspolaganju imao Zidana, Ronalda, Figa i novopridošlog Dejvida Bekama.
Neuspeh, a sa pet uzastopnih poraza na kraju sezone "kraljevski klub" je spustio na tek četvrto mesto, nije obeshrabrio ovog stručnjaka. Vratio se Fergusonu, proveo četiri godine u Junajtedu, a onda u dve naredne vodio Portugalce. Sa njima nije uspeo da se proslavi: jedva se domogao Mundijala u Nemačkoj 2010, a tamo uz tri meča bez datog gola, i kanonadu protiv Severne Koreje (7:0), ispao kada su ga Španci dobili sa 1:0.
Kada je preuzeo Iran, shvatio je da su ekipi preko potrebna pojačanja, pa se okrenuo momcima koji su imali rodbinske veze sa zemljom čiji je on postao selektor. Tako je angažovao nemačke Irance Davarija i Dažegu, holandskog Ghočanedžada, švedskog Nazarija, Američkog Bejtašura i neke druge. Odradivši odlično "prelazni rok", uspeo je u kvalifikacijama čak da nadmaši i redovnog učesnika svetskih prvenstava, Južnu Koreju, pokazavši da godine učenja od Fergija dobro dođu kada vodite autsajdere.
A njegov tim, kao i Argentina, BiH i Nigerija, na scenu stupaju tek kad Mundijal malo odmakne, četvrtog dana takmičenja. A do prvog, brojeći dane do njega u našim Odbrojavanjima, ostalo je još samo:
21...
Najčitanije SADA:
.jpg)
