Izvor: Lepota i zdravlje, 27.Feb.2026, 14:14

L&Z Intervju: Angelina Topić o skoku koji pomera granice – lične i nacionalne

Iza nje su godine u kojima je ispisala istoriju srpske atletike, a tek je na početku karijere. Angelina Topić, jedna od najtalentovanijih mladih skakačica uvis u Evropi, lice naše aktuelne naslovnice magazina Lepota i zdravlje, prošle godine je osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Tokiju preskočivši 1,97 metara i tako potvrdila mesto u samom svetskom vrhu. Početkom ove godine postavila je novi lični >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << i državni rekord Srbije – 1,98 metara – čime se dodatno približila magičnoj granici od dva metra. Zatim je sredinom februara ove godine dostigla svoj san i konačno preskočila tačno 2 metra na mitingu u Banskoj Bistrici u Slovačkoj. To je postao novi lični i državni rekord supertalentovane sportistkinje. Sa samo dvadeset godina, iza sebe već ima medalje sa najvećih takmičenja i reputaciju takmičarke izuzetne mentalne snage i stabilnosti, koja je vrhunske rezultate počela da niže još kao tinejdžerka. Dok iščekujemo njeno sledeće takmičenje, Svetsko prvenstvo u dvorani u Torunju, koje će biti održano od 20. do 22. marta, razgovaramo sa Angelinom Topić o njenim najvećim sportskim momentima, mentalnoj borbi u ključnim trenucima, kako se nosi sa pritiskom i očekivanjima, kao i o tome šta joj je značilo osvajanje bronze u Tokiju, dok vas ceo intervju čeka u štampanom izdanju magazina Lepota i zdravlje koji je na kioscima. Kada se osvrnete na sve medalje, rekorde i velike trenutke, šta vam je bilo najemotivnije i zašto? Iza svakog dosadašnjeg velikog uspeha stoji posebna priča i svaka mi je draga na svoj način, ali kao najdraži i najemotivniji momenat izdvojila bih osvajanje medalje na Svetskom prvenstvu u Tokiju prošle godine. Najpre, zato što je osvojena samo godinu dana nakon velike povrede koja me je sprečila da se takmičim u finalu Olimpijskih igara kada sam bila u najboljoj formi i više nego spremna da ostvarim svoj najveći san. Prošli smo dugačak put oporavka i vraćanja na teren, koji je bio bolan i iscrpljujuć i to više psihički nego fizički, gde je strpljenje, koje mi inače i nije jača strana, bilo i više nego ključno. Svetska medalja je pored olimpijske vrhunac sportske karijere i nestvaran je osećaj znati da sam uspela da dosegnem do nje sa svojih 20 godina. Skok uvis je disciplina u kojoj se telo i um podjednako testiraju. Kako izgleda vaša unutrašnja borba u trenucima kada znate da vas jedan skok deli od medalje ili ličnog rekorda? Svaka disciplina ima svoje prednosti i mane, kod moje bi taj prevlađujući psihološki faktor mogao biti deo obe kategorije. Neretko se nalazimo u situaciji poslednjeg skoka na visini gde milimetri odlučuju da li se kući vraćamo praznih ruku ili sa medaljom, gde jedan skok odlučuje da li sve pada u vodu ili je sve sto šmo radili ipak vredelo i dobilo smisao. To je veliki pritisak sa kojim se treba suočiti, savladati ili ignorisati u momentu kada treba da se zaletimo i napravimo tehnički perfektan skok, a letvica ne prašta greške. Sako i haljina INES Atelier, pantalone PINKO Kako se menjalo vaše samopouzdanje kroz godine? Samopouzdanje gradim verom u sebe, svoj tim, plan treninga, kao i u sam proces. Ono je vremenom prirodno raslo fizičkim napretkom i konstantnim samopotvrđivanjem. U svakom trenutku znam koliko sam spremna, koliko me faktora deli od fizičkog maksimuma i trudim se da radim na njima uz želju da kada takmičenje prođe, nezavisno od rezultata, mogu da kažem da sam uradila sve što je bilo u mojoj moći. Odrastali ste uz sport, oca koji je i sam legenda srpske atletike i majku nekadašnju reprezentativku u troskoku. Kako je izgledalo vaše detinjstvo i kada ste prvi put shvatili da će atletika biti i vaš životni poziv? Neke od osobina koje me celog života vode su radoznalost, nestrpljenje i takmičarski duh. Imala sam želju da se oprobam u svemu otkad znam za sebe. I bila sam voljna da se potražim u različitim granama života dok ne pronađem ono što mi najviše leži, takođe, nikada nisam htela da se ograničavam samo na jednu. Sve me je interesovalo i mrzela sam pitanje: Šta ćeš da budeš kad porasteš?. Nikada nisam osetila pritisak od roditelja da izaberem baš sport, znala sam da bi mi bili podrška za šta god da sam se zainteresovala. Oni su 2013. zajedno osnovali atletski klub, sa željom da se bave onim što najviše vole i u čemu su najbolji, i prirodno, bila sam uzbuđena da se sa svojih par drugara upišem u isti i da zajedno počnemo da treniramo i družimo se. Nisam se preterano isticala od drugih, ali već od početka sam zavolela atletiku kao sport u kome je postojalo toliko mogućnosti i disciplina u kojima bih mogla da se oprobam. Tako sam počela sa trčanjem prepona, bacanjem, skokom u dalj i, finalno, skokom uvis. Istina je da nisam imala eureka momenat kada sam shvatila da je to to, ali vreme je pokazivalo svoje, rezultati su krenuli da govore za sebe, i davali mi konstantnu potporu da nastavim dalje. Bluza i pantalone Zara Bluza i pantalone Zara Šta vam je najteži deo profesionalnog sporta – fizički napor, psihološki pritisak, očekivanja javnosti ili odricanja koja on nosi? Meni lično je sam trening i fizički napor najlakši deo sportskog života. Da li ga stvarno volim ili je samo navika sa kojom sam vremenom srasla, ne znam, ali mi je to onaj deo preko kog najlakše pređem. Naravno, ima i loših i dobrih dana, ali kroz toliko toga prolazim iznova i iznova da jednostavno već znam kada šta da očekujem od svog tela i prilagođavam dan i dnevna očekivanja tome. Rekla bih da mi je mnogo teže sve ovo što dolazi uz uspeh, nisam bila spremna na ovu vrstu izloženosti javnosti, podložnosti svačijim komentarima, mišljenjima, i očekivanjima. Dugo vremena nisam mogla da se pomirim sa time da ću morati da naučim da postanem ravnodušna na negativne utiske mase posle, recimo, lošeg nastupa, ili da bi svaka moja odluka mogla biti propraćena bezbrojnim stavovima ljudi koji se ne slažu sa mnom. Jasno mi je da je to sastavni deo mog života, kao i mnogobrojnih sportista, i da jednostavno moramo da se pomirimo sa time da nikad nećemo, i ne treba za svakoga, da budemo dovoljno dobri. Odelo PINKO, šal INES Atelier Kako čuvate mentalno zdravlje u svetu vrhunskog sporta, gde su pritisak, očekivanja i tempo stalni pratioci? Imam veliku sreću da je moje okruženje prilagođeno mom stilu života i da najbliži ljudi u potpunosti razumeju potrebe i ritam života u sportu, i što se ni u jednom trenutku moje karijere nisam osetila kao da sam sama u ovome. Smatram da je jedna od najvećih privilegija koju imam to što uvek imam iskren savet i pomoć nadohvat ruke od ljudi koji mi žele najbolje. Pred velika prvenstva trudim se da se isključim od ostatka sveta, naučila sam da je nekad bolje da što manje znam. Sa druge strane, iako čudno zvuči, pritisak je i velika privilegija, zaslužuje se napornim radom i trudom, i znači da naši uspesi imaju težinu. Nestvaran je osećaj znati da u lepim i teškim momentima neko uvek veruje u tebe, i da medalje i rekorde ne slavimo samo mi, već i da imamo sa kim da podelimo radost. Sako i jeans ZARA, haljina INES Atelier, cipele LILU by Danijela Biškup Sako i jeans ZARA, haljina INES Atelier, cipele LILU by Danijela Biškup Sako i jeans ZARA, haljina INES Atelier, cipele LILU by Danijela Biškup Fotografija: Miomir Milić Stilistkinja: Vesna Stanković Asistentkinja stilistkinje: Jana Jokanović MUA: Marija Rakazović Frizura: Liza Zolotovskaya

Nastavak na Lepota i zdravlje...