Izvor: Radio Dunav, 14.Apr.2026, 19:03
ДУШАН ЈАНЧИЋ, АПАТИНАЦ КОЈИ ЈЕ ОБИШАО СВЕТ – ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ЛУКА, ОКЕАНА И ПОРОДИЦЕ
Ако се живот мери пређеним путем, онда је Душан Јанчић из Апатина за 15 година на мору проживео неколико живота. Као члан посаде на луксузним крузерима, овај Апатинац пропутовао је готово цео свет, а иза њега је, како каже, скоро пола милиона наутичких миља, што је више од >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Dunav << двадесет обилазака планете.
Када се томе додају и бројни летови авионом, којима је са једног краја света одлазио на други, цифра постаје готово незамислива. Да ли је неко из Апатина прошао више, није познато, али је извесно да је Душан међу малобројнима који су толико видели, доживели и толико дуго живели на мору.
Затичемо га у Апатину, у краткој паузи између две пловидбе. Иако је навикао на ритам мора и палубе, разговор почиње мирно, готово као да прича о неком другом животу.
-Ја сам пре свега овога држао пивницу “Риц”у Апатину, од 2001. до 2006. године. Било је добро, радио сам са родитељима, али сам осећао да могу више. Као да ме је то све затварало. Хтео сам да видим свет, да пробам нешто друго, да урадим нешто више у животу, прича Душан.
Преломни тренутак догодио се, како каже, сасвим случајно. Једне вечери, након затварања локала, седео је за лаптопом и тражио нове могућности.
–Отворила ми се страница за запошљавање на крузерима. Одмах сам се одушевио. Као да сам знао да је то то. Контактирао сам агенцију, отишао на интервју, прво у Суботици, па онда у Загребу. И тако је све почело.
Иза те одлуке, међутим, није стајала само жеља за путовањем, већ и одговорност. Душан је већ тада имао породицу.
-Син ми је имао три године када сам отишао. Није било лако. То је најтежи део овог посла – одвајање. Ми смо везани за породицу и то носиш са собом где год да си.
Први уговор није био ни приближно онакав каквим га је замишљао. Напротив.
-Први укрцај је био шок. Стигао сам у Ђенову, мислио сам да идем на брод, а брод на сувом доку. Уместо да обучем конобарско одело, дали су ми радно одело да чистим, спремам, припремам брод за сезону. То ми је био први дан на броду. Баш онако “добродошао у реалност“, сећа се кроз осмех.
Од тог тренутка, каријера се градила корак по корак. Почео је као асистент конобара, пролазио кроз све позиције, учио, напредовао и прилагођавао се систему који не трпи грешке.
После три године на једној од највећих светских компанија, одлучује да направи корак даље, не због новца, већ због времена са породицом.
-На већим компанијама уговори су по шест месеци. То је дуго. Хтео сам више времена код куће. Зато сам прешао у компанију где су уговори краћи, по четири месеца. Тамо сам остао 11 година.
Данас ради на “Windstar” једрењацима ултра-луксузне класе, где је структура гостију потпуно другачија него на масовним крузерима.
-То су углавном богати људи, бизнисмени, пензионери. Нема гужве, све је мирније, приватније. Они траже квалитет и пажњу.
Али, и поред луксуза, живот на мору носи своју цену, дугу одвојеност од куће.
-Кад си на броду, радиш сваки дан. Нема викенда, нема паузе. Дан за даном, месецима. Данас је лакше него раније, јер имамо интернет, па можемо да се чујемо и видимо преко видео позива. Чујем се са породицом редовно, кад год имам времена. То пуно значи.
Како каже, управо та комуникација и кратки повратци кући дају снагу да издржи.
-Кад дођем кући, онда гледаш да надокнадиш све. Да будеш са њима, да проведеш време. То ти напуни батерије за следећи уговор.
Посебан моменат у његовој каријери био је када је напредовао до позиције која му омогућава да повремено и породицу доведе на брод.
-Како напредујеш, добијаш ту могућност. То ми је увек био циљ. Да могу да спојим та два света, посао и породицу.
Данас је на позицији food and beverage менаџера, једној од најодговорнијих на броду, и на корак од места хотел директора.
-То је дуг пут. Почнеш од дна, па идеш корак по корак. Требало ми је десет година да дођем довде.
Његов радни дан нема класичан почетак ни крај. Брод не стаје, па не стаје ни посао.
-Устанем ујутру, обиђем рум сервис, ресторане, проверим да ли је све спремно, да ли су људи на позицијама. Имамо свакодневне састанке, планирамо дан, екскурзије. Све мора да функционише савршено.
На мору је доживео свашта – од огромних таласа до ситуација које се памте цео живот.
-Имали смо таласе од 12 до 14 метара. То је било баш жестоко. Разбијено је посуђе у вредности више десетина хиљада долара. Али ја лично никада нисам имао проблем са морем.
Када је реч о километражи, бројке су готово невероватне.
-Прелази се од 150 до 200 наутичких миља дневно. Када то сабереш кроз године, дођеш до огромне цифре. Сигурно је преко пола милиона миља.
Иза тих бројева стоје и дестинације које већина људи никада неће видети.
-Антарктик је нешто посебно. Тамо су експедиције, научници, строга правила. Не смеш ни да приђеш пингвину како хоћеш. Аљаска је прелепа, Јужна Африка такође. Медитеран и Јадран су увек лепи. Свака дестинација има нешто своје.
Једино што још недостаје је Јапан.
-То ми је једино остало. И биће и то.
После свега, питање остаје исто-колико дуго још?
-Док год има мотивације. Ово је посао који те навуче. Али увек размишљаш и о томе шта после.
И можда је управо у томе суштина његове приче.
Не у томе колико је света видео, већ у томе што је, упркос свим морима и океанима, успео да сачува оно најважније, везу са породицом и место коме се увек враћа.
У Апатин.
The post ДУШАН ЈАНЧИЋ, АПАТИНАЦ КОЈИ ЈЕ ОБИШАО СВЕТ – ЖИВОТ ИЗМЕЂУ ЛУКА, ОКЕАНА И ПОРОДИЦЕ appeared first on Radio Dunav.
