Izvor: Blic, 17.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog Svetlane ostavio Nju Delhi
Zbog Svetlane ostavio Nju Delhi
NIŠ - Abidžit Roj Čaudhuri (55) već više od 35 godina jedini je Indijac u Nišu. Još u Titovo vreme kao student došao je da uči za doktora, onda se zaljubio u jednu Svetlanu, oženio se, dobio decu, zaposlio u Elektronskoj industriji iz Niša pa, nakon kolapsa privrednog giganta, podelio sudbinu kolega Nišlija i završio na birou za nezaposlene. Danas je suvlasnik jedinog indijskog restorana u Nišu i u šali kaže da ne priča srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nego niški.
- Ljudi se čude, pitaju me kako sam tako lepo naučio da pričam srpski jezik. Ja im kažem da ne pričam srpski nego niški i da sam ga naučio za šest meseci. Pustim ih da se malo čude, pa im priznam da u Nišu živim već 30 godina - priča Čaudhuri koga Nišlije skraćeno zovu Roj. Kao najmlađi od sedmoro braće i sestara, iz rodnog Nju Delhija u Niš je došao 1970. godine, u sklopu razmene studenata. Izabrao je SFRJ, kao nesvrstanu zemlju, pored Rusije i Poljske, iako je sve što je o njoj znao bila jedna reč - Tito. Po dolasku iz megapolisa, u kome živi 11 miliona ljudi, prvi utisci su bili pomalo razočaravajući.
- Očekivao sam veći grad jer u Delhiju toliko ljudi živi u manjem naselju. Sada više volim mirniji život u malom gradu i nelagodno se osećam kada odem u Delhi. Ne prija mi više gužva - veli Roj.
Još na studijama srce mu je ukrala koleginica sa medicine Svetlana Jovanović iz Malog Bonjinca kod Babušnice, sa kojom se oženio i sa kojom danas ima dva sina - Robina (21) i Nikolu (13).
- Roditelji i rođaci moje supruge su me odmah prihvatili, mada sam se malo pribojavao. I moja rodbina je lepo prihvatila Svetlanu. Kada smo 1989. prvi put došli u Nju Delhi, dolazili su rođaci iz svih gradova da je upoznaju - seća se Roj koji je apsolvirao medicinu, ali nije diplomirao već se posvetio biznisu.
Kao prevodilac i inokorespodent 1985. godine zaposlio se u EI Niš, koja je tesno sarađivala sa partnerima iz Indije. Tu je radio do 2004. godine, a onda je prešao na biro za nezaposlene. Pet meseci bio je bez posla, pa je odlučio da sa ortakom iz Niša otvori prvi indijski restoran 'Maharana', u kome danas Nišlijama sprema specijalitete iz domovine: 'pakoramiks', tradicionalni indisjki doručak, 'krimurga' - piletinu na puteru sa sosom i začinima i gulaš 'goš' - svinjetinu sa karijem.
Priznaje da u odnosu na originalne obroke stavlja malo manje začina, jer Indijci jedu toliko začinjeno i ljuto da to niko ovde ne bi podneo. No, ukoliko mu grad ne pomogne da nađe nove prostorije, restoran koji je postao svojevrsna turistička atrakcija uskoro će morati da zatvori, jer je vlasnik lokala povećao mesečnu kiriju na 650 evra. Ljubazno spojenih dlanova, goste iz Niša dočekuje sa 'namaste', tradicionalnim pozdravom dobrodošlice na maternjem, bengalskom jeziku. Branko Janačković
