Izvor: Vostok.rs, 06.Nov.2011, 17:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbivanja oko Palestine
06.11.2011. -
Dobijanje od strane Palestine statusa punopravne članice UNESKO-a ove nedelje poput lakmusa odražava odnos međunarodne zzajednice prema sudbini tog arapskog naroda. Većina članica te organizacie je podržala upit Palestinaca, dok SAD, Izrael, Kanada i niz drugih zemalja faktički je bojkotovalo UNESKO.
Drugim rečima, protivnici integracije Palestinaca u strukture UN odlučili su da obustave finasiranje UNESKO. Kad se uzme u obzir da je sledeća organizacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << u koju Palestina namerava da se učlani, to je Svetska organizacija zaštite zdravlja, SAD bi mogle da uštede i ovde. Istorijski se desilo da Amerikanci snose osnovni finansijski teret u budžetu UN. Verovatno tako i treba – najbogatija zemlja mora da plati najviše. Međutim, neprihvatljivo je korišćenje toga radi ucene međunarodne zajednice. Bolje bi bilo shvatiti zašto su Palestinci odlučili da se integrišu u UN i zašto je većina zemalja glasala za njihovo učlanjivanje u UNESKO i u UN. Komentar profesora Instituta orijentalistike RAN Irine Zvjageljske.
Ima mnogo država koje smatraju da je konflikt na Bliskom Istoku zašao u ćorsokak. Mada svi priznaju neophodnost stvaranja palestinske države, to se ne dešava. Učlanjivanje Palestine u UN ili u UNESKO mora da istakne, s jedne strane, spremnost međunarodne zajednice da podrži ideju stvaranja palestinske države, s druge strane, da izvede taj proces iz ćorsokaka da bi Palestina imala neki drugi status.
Međutim, težnja Palestinaca da apeluju svetskom javnom mnjenju je danas rezultirala zaoštravanjem odnosa s njihovim glavnim oponentom – Izraelom. Vlasti jevrejske države su objavile o užurbanoj izgradnji naselja na okupiranim teritorijama i obustavi doznake poreza i dažbina koji se prikupljaju za palestinske vlasti na izraelskim teritorijama.
Osim toga, Izrael je tradicionalno optužio Palestinu za odbijanje da vodi pregovore, obustavljene pre više od godinu dana. Međutim, nepopustljivost Tel-Aviva je primorala tada Palestince da ih napuste. Kamen spoticanja je aktivna izgradnja naselja od strane Izraelaca. Poslednje odluke o ubrzavanju izgradnje mogu da imaju nepredvidljive posledice.
Podsetimo, palestinska strana je više puta izjavila da ne tretira svoje napore u UN-u kao alternativu pregovora s Izraelom. Međutim, SAD pokušavaju da ubede međunarodnu zajednicu u suprotno. Zašto to one čine? Odgovara Irina Zvjageljska.
Stav SAD u velikoj meri zavisi od obaveza pred Izraelom. One su se veoma negativno unapred izjasnile protiv učlanjivanja Palestine u UNESKO, jer je to, sa gledišta američkih političara, usmereno na to da bi zamenilo proces pregovora priznanjem Palestine. To nije tako, jer bez pregovora nema reči ni o kakvoj palestinskoj državi. Ipak je potrebno rešavati bazična pitanja - pitanja teritorija, izraelskih naselja, granica, statusa Jerusalima, izbeglica.
Važno je danas aktivirati napore kvarteta međunarodnih posrednika, - smatra Irina Zvjageljska, - savladati nesuglasice po pitanju integracije Palestine u strukture UN i obnoviti proces pregovora, tim pre što se njen upit za učlanjivanje u UN aktivno razmatra u SB UN. Niko ne može da predvidi rezultat glasanja, međutim, Amerikanci su spremni da primene pravo veta. I u takvoj situaciji Palestinci imaju šansu da se obrate GS UN i dobiju status posmatrača, što nije tako loše. Oni će steći mogućnost da se obrate Međunarodnom sudu i stave pitanje okupacije svojih teritorija. Toga se najviše boji Izrael. Inače, Palestinci imaju krajnju meru da bi skrenuli na sebe pažnju međunarodne zajednice. Oni će objaviti o likvidaciji nacionalne administracije, obnovivši status-kvo od pre 20 godina. Onda će odgovornost za bezbednost i život na palestinskim teritorijama snositi Izraelci. Međutim, to je poslednje oružje lidera Palestine Mahmuda Abasa. On će ga primeniti ako se ubedi da su iscrpljene mogućnosti za realizaciju principa dve države za dva naroda. Realizovati taj princip je moguće samo na pregovorima s Izraelom, Palestinci su svesni toga.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
