Izvor: Politika, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže se partneri
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 26. novembra – Na osnovu 96 odsto prebrojanih glasova danas se sa sigurnošću može reći da je HDZ pobedio na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, ali ipak toliko tesno da je još neizvesno ko će na kraju da formira novu vladu. HDZ je osvojio 34,7 odsto glasova, SDP nešto više od 32 odsto, treći je HNS sa nešto preko sedam odsto glasova itd. Preračunato u mandate, HDZ je na osnovu ovoga u novom sastavu Hrvatskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sabora osigurao 61 mesto, uz još pet koje će izvesno osvojiti u dijaspori, SDP će imati 56 mesta, koalicija HSS-HSLS osam, HNS sedam mesta, po tri mesta IDS i Glavašev HDSSB, a po jednog zastupnika Stranka penzionera (osvojili mandat samo u Istri) i "pravaši".
Potpuni uspeh na izborima ponovila je Samostalna demokratska srpska stranka čija su trojica kandidata u okviru izbora za manjinska mesta u parlamentu ponovo izabrana iako je ovaj put konkurencija bila znatno oštrija i neizvesnija nego na prošlim izborima. Mandate u Hrvatskom saboru ponovo su osvojili Milorad Pupovac, Vojislav Stanimirović i Ratko Gajica.
Upoređujući sa prošlim izborima, HDZ je ovog puta osvojio pet mandata manje, najviše je napredovao SDP sa 22 više osvojena mesta, HNS i HSS-HSLS izgubili su po tri mesta, a pravi krah je doživeo Đapićev HSP koji je osvojio samo jedno zastupničko mesto, dok je u dosadašnjem sastavu parlamenta imao čak sedam. "Pravaši" su krenuli nizbrdo kada su ih uoči izbora napustila dvojica istaknutih članova koji su pokušali sa nezavisnim listama, ali takođe nisu uspeli. Na opšte iznenađenje loše je prošla i Stranka penzionera, koja je jedva osvojila jedno mesto, dok je do sada u parlamentu imala tri zastupnika.
I na ovim izborima ponovila se otprilike slika sa izbora iz 2003. godine: SDP je nadmoćno pobedio u gradskim sredinama, a HDZ u onim ruralnim, a kako znatan deo stanovništva pripada upravo toj grupaciji (na koju, uz ostalo, naročiti uticaj ima i domaća Rimokatolička crkva, koja je uoči izbora otvoreno išla protiv SDP-a), postaje razumljivija HDZ-ova prednost u broju osvojenih glasova.
To potvrđuju i podaci da je, na primer, SDP nadmoćno pobedio HDZ u Zagrebu (42 odsto prema 31 odsto glasova), u Varaždinskoj izbornoj jedinici sa 30,79 prema 32,84 odsto, u Rijeci i Istri sa 41 prema 21 odsto glasova, dok je HDZ pobedio SDP-a u zadarsko-kninskoj izbornoj jedinici sa 52 prema 22 odsto, na području Vukovara i Slavonskog Broda sa 42 prema 26,6 odsto, u osječkoj izbornoj jedinici sa 29 prema 26,9 odsto itd.
Zašto je neko bolje prošao, a neko lošije na ovim izborima tema je koja će se tek analizirati, a suštinsko pitanje koje se postavlja posle ovakvih rezultata jeste ko će u stvari na kraju da formira vladu, odnosno ko će vladati Hrvatskom u narednom četvorogodišnjem periodu. Taj odgovor se još ne zna. Za formiranje vlade, naime, potrebno je 77 zastupničkih mesta u parlamentu, koja prema trenutnoj situaciji mogu da ostvare i HDZ i SDP, naravno u "političkom trgovanju", odnosno u pregovaranju s potencijalnim koalicionim partnerima. Najpoželjniji i ključni partner u tome je svakako koalicija HSS-HSLS, u kojoj glavnu reč vodi HSS kojem je pripalo najmanje pet od ukupno osam zajednički izborenih mandata.
Kojem će se carstvu prikloniti ova koalicija za sada je pod znakom pitanja (HSS je bio član Račanove vlade, a HSLS ga je napustio zbog razilaženja oko slučaja generala Gotovine). HNS, s Vesnom Pusić na čelu, otvoreno je sklon SDP-u, Glavaševa stranka sa svoja tri mandata se nudi takođe SDP-u i odbija svaku pomisao na koaliciju s HDZ-om (zbog razlaza Glavaša sa Sanaderom, kojeg optužuje kao glavnog krivca za svoje hapšenje), IDS je takođe potpuno uz SDP, a HSP uz HDZ.
Manjinski zastupnik Šemso Tanković (SDA) nezadovoljan politikom HDZ-a u vezi sa Bošnjacima u Hrvatskoj uoči izbora potpisao je koaliciju sa SDP-om, pa preostaju kao zagonetka tri srpska zastupnika, kao i preostala četiri manjinska i jedan zastupnik Stranke penzionera. Razni dogovori su mogući, a po svemu sudeći odlučiće spremnost glavnih pregovarača na političke i druge ustupke potencijalnim koalicionim partnerima, zbog čega će se ova tema narednih dana s posebnom pažnjom pratiti u hrvatskoj javnosti.
Glavni pregovarači za formiranje buduće vlade – koalicija HSS-HSLS – još uoči izbora su objavili svoje osnovne uslove od kojih su glavni: decentralizacija vlasti, tako što najmanje 20 odsto poreskih prihoda treba da pripadne lokalnoj samoupravi, reforma poljoprivrede i povećana ulaganja nju, najniža penzija od 205 evra, 12 godina zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i nedavanje koncesija strancima na šume i vode.
Obojica čelnika najjačih stranaka – Ivo Sanader i Zoran Milanović – najavili su da kreću u pregovore za postizanje saborske većine za formiranje vlade i – naravno – obojica su uverena da će u tome uspeti. Predsednik RH Stjepan Mesić, koji po Ustavu daje mandat za formiranje vlade, na to mirno odgovara da će dati mandat onome ko mu donese dokaze da je postigao većinsku podršku u Hrvatskom saboru, a to znači da je osigurao 77 poslanika na svojoj strani. Ono što nije rešeno na nedeljnim izborima – rešavaće se narednih dana pregovorima iza zatvorenih vrata.
[objavljeno: ]
