Izvor: Politika, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet bezbednosti UN s novom trećinom
Da li bi promena sastava mogla da utiče na izjašnjavanja o statusu Kosmeta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. oktobra – Sastav Saveta bezbednosti UN se menja, ali nije izvesno da li bi trećina novih njegovih članica mogla da utiče na promenu kursa, prema otvorenim međunarodnim pitanjima, tog tela u kome pravo veta imaju velike sile SAD, Rusija, Britanija, Francuska i Kina. Teško je, bar u ovom trenutku, pronaći i pouzdan odgovor na pitanje koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najviše, tim povodom, zanima javnost Srbije – da li će u Savetu doći do novog rasporeda opredeljivanja prema "kosovskom pitanju".
Ali, u diplomatskim krugovima se pomaljaju prve procene o dometima buduće rokade u kojoj će, od nove godine, status nestalnih članica (s mandatom od dve godine) dobiti Hrvatska, Libija, Vijetnam, Kostarika i Burkina Faso – umesto Slovačke, Konga, Katara, Perua i Gane. Mahom se ističe značaj ulaska Libije i Vijetnama u elitni tim sa 15 članica.
Ovde se, na primer, naglašava da su te dve zemlje bile nekada "veliki neprijatelji SAD" a da Vašington sada nije pokazao da ima išta protiv njihovog članstva u Savetu. Doduše, američki predstavnik je odbio da kaže kako je glasao u slučaju Džamahirije Moamera al Gadafija, ali mediji napominju da ovoga puta SAD nisu bile protiv učlanjenja Libije, kao 1995. i 2003. kada su sprečile njen ulazak u Savet. Tripoliju se u celini odaje priznanje za političke promene kojima se odrekao nuklearnog naoružavanja, obećavši doprinose u borbi protiv terorizma i rešavanju regionalnih kriza, kao što je u sudanskoj provinciji Darfur.
Što se Vijetnama tiče, ukazuje se na ubrzani razvoj ekonomskih odnosa SAD s tom zemljom, na čijem je tlu svojevremeno ratovala i iz koje je bila primorana da povuče trupe, pre više od tri decenije – i pod pritiskom ovdašnjih velikih antiratnih demonstracija. Komunistička vlast u toj zemlji "ne pokazuje, međutim, entuzijazam", za sankcije prema Iranu i Mjanmaru (Burmi) iako su kaznene mere prema tim zemljama među prioritetima Vašingtona.
I prvim, opreznim, diplomatskim procenama se nazire očekivanje da bi upravo Libija i Vijetnam mogli da zauzmu stav izvan okvira za status Kosmeta na kome insistiraju zapadne sile, pogotovu Amerika. Da bi, ako se pusti u opticaj predlog za nezavisnost te pokrajine, glasale ili protiv njega ili bile uzdržane. Pretpostavlja se, naime, da bi te dve zemlje pokazale privrženost međunarodnom pravu koje garantuje neprikosnovenost integriteta članica UN.
Naravno, na opredeljivanje svih zemalja utiču mnoge okolnosti, koje nisu u neposrednoj vezi s pitanjem koje se obrađuje. Svako svoje nacionalne interese drži povezano, bez želje da zbog jedne stvari razveže ceo "paket", i odmerava šta mu ide u prilog i šta je "cena" izjašnjavanja o nekom spoljnom sporu.
Amerikanci su svojevremeno tvrdili da "Ahtisarijev plan o nadziranoj nezavisnosti Kosova" podržava 11 članica Saveta, dve više od broja neophodnog za usvajanje, a da je jedini problem – odbojnost Rusije, koja raspolaže pravom veta. Koliko se moglo saznati, ta računica je na klimavim nogama, jer se nagoveštava da bi broj "ne" i uzdržanih glasova mogao da se približi do stepena nedovoljnog za usvajanje nove rezolucije.
Kakav će o Kosmetu biti stav Zagreba, San Hosea i Uagadugua – tek treba da se proveri u neposrednom kontaktu s hrvatskim, kostarikanskim i predstavnicima Burkine Faso, jedne od najsiromašnijih zemalja koja se nekad zvala Gornja Volta, na kontinentalnom delu zapadne Afrike. Predstoji, u svakom slučaju, povećana aktivnost zainteresovanih strana prema novom kvintetu u Savetu.
Neizvesnosti opstaju i pri stupanju Hrvatske umesto Slovačke, na mesto regionalnog predstavnika u Savetu. Slovačka je zbog etničkog pluralizma bila sklona odbrani neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta članica, ali s druge strane – nije htela da predstavlja prepreku jedinstvu EU, gde su vodeće sile sklone "Ahtisarijevom planu". Hrvatska je, pak, pokazivala i uzdržanost ali, kako se čuje iz izvora u UN, i naklonost prema primeni pomenutog "plana".
Nije izvesno ni za koga je "bolje" učlanjenje u Savet – Kostarike umesto Perua i Burkine Faso umesto Gane. Prevladavaju, reklo bi se, slutnje da će se Kostarikanci držati američkog kursa, dok je Burkina Faso "totalna nepoznanica".
Kad se saberu sve okolnosti, s dominantnim "relativnostima", preporučljiv je – oprez u prognozama. Raspored snaga u Savetu bezbednosti, oko Kosova, video bi se tačno samo prilikom neposrednog izjašnjavanja. Ali, takvog razjašnjenja nema na vidiku, zbog suprotstavljenih stavova zemalja s pravom veta, pre svega SAD i Rusije.
Pored pet sila kao stalnih članica, u nestalnom članstvu Saveta bezbednosti UN su, pored pet "novajlija", još – Belgija, Indonezija, Italija, Panama i Južnoafrička Republika.
M. Pantelić
[objavljeno: 18.10.2007.]
